1
Kad je 11. marta 2011. snažan zemljotres praćen cunamijem pogodio Japan, razorio gradove i izazvao topljenje jezgra nuklearnih reaktora u Fukušimi, svet je sa užasom posmatrao haotičnu borbu sa najgorom svetskom nuklearnom katastrofom nakon Černobilja. Razorni talasi izazvani zemljotresom jačine 9,0 stepeni pogodili su severoistočnu obalu zemlje, ubili gotovo 20.000 ljudi i uništili nuklearnu elektranu Fukušima. Više od 160.000 ljudi pobeglo je pred radijacijom. Neki su se vratili, ali to područje više nije isto i život se na mestu gde se dogodila katastrofa teško se vraća u normalu.
PROČITAJTE JOŠ:
Katastrofa u Fukušimi je na Međunarodnoj skali za nuklearne incidente dobila ocenu 7. Posle Černobiljske katastrofe, ona je najteža nesreća vezana na upotrebu nuklearne energije u mirnodopsko vreme.
Vlada je potrošila gotovo 300 milijardi američkih dolara za obnovu regiona Tohoku koju je uništio cunami, ali u područja oko nuklearne elektrane u Fukušimi pristup i dalje nije moguć, radijacija i dalje izaziva zabrinutost, a mnogi koji su otišli nastanili su se na drugim mestima i tu i ostali.
Veruje se da će Japanu biti potrebne decenije da sanira štetu koja je nastala tog 11. marta, da će to koštati milijarde dolara.
Život u zajednici teško se obnavlja
Masakazu Daibo ponovno je otvorio porodični restoran u delu Japana koji je proglašen zatvorenom zonom nakon nuklearne katastrofe 2011. godine, ali gotovo da nema komšija.
Deset godina nakon što je radijacija primorala hiljade ljudi da pobegnu iz svojih domova u Fukušimi, neki gradovi u toj regiji i dalje se teško nose sa pitanjem kako obnoviti život u zajednici, piše AFP.
U 12 odsto prefekture Fukušime nije bio dopušten pristup nakon katastrofe i oko 165.000 ljudi pobeglo je iz svojih domova ili za vreme evakuacije ili dobrovoljno.
Mnogobrojna područja od tada su proglašena sigurnim nakon detaljne dekontaminacije i ljudima se nude podsticaji da se vrate. Ali mnogi oklevaju.
Daibo se vratio tek prošle godine, ponovno otvorivši restoran koji je otvorio njegov deda u gradu Namieju, oko devet kilometara od nuklearne elektrane.
Namie i 11 susednih zajednica bili su deo zatvorene zone oko elektrane i Daibo je godinama mogao da dolazi samo u kratke posete.
„Nije bilo ljudi, ali grad je ostao. Bilo je zaista kao na filmskom setu“, rekao je taj 65-godišnjak AFP-u.
„Nisam čuo ljudske glasove, ali video sam samo divlje pse, krave, svinje. Tamo se dogodila apokalipsa, a mi smo je preživeli“. Sve u restoranu morao je da baci jer je bilo radioaktivno.
Daibo i njegova supruga oklevali su da se vrate, ali nakon što su restrikcije ukinute 2017. godine odlučili su da će pokušati da ožive prošlost.
„Želim da svi kažu ‘Oh, ovo je davno zaboravljen ukus’ kada probaju moju hranu“, rekao je.
„Nadam se da će moje prisustvo baciti svetlo na ovaj grad“, dodao je.
Uprkos podsticajima, retki se vraćaju
Ali retki su ga sledili. Restoran okružuju prazne parcele obrasle korovom.
Restrikcije su ukinute za samo 20 odsto Namieja, a u gradu živi samo sedam odsto od nekadašnjih 21.000 stanovnika, uprkos podsticajima koji uključuju snižene najamnine i novac za selidbu i obnovu.
Oko 36 odsto stanovnika su u dobi od 65 godina ili više, dok je nacionalni prosek 29 godina, a samo 30 učenika pohađa lokalnu osnovnu i srednju školu, prema gotovo 1800 pre, prenosi Hina. Japan se bori sa niskim natalitetom i starenjem stanovništva, a u Namieju to je i više nego očigledno.
„Osećamo se kao da smo se iznenada našli u budućnosti udaljenoj 20 godina od sada“, rekao je gradski zvaničnik Takanori Matsumoto.
Namie se nada da će povećati broj stanovnika na 8000 do 2035. godine, uz pomoć nacionalnih subvencija do 18.000 dolara po novoj porodici koja se doseli.
„Najvažnije nam je da preživimo kao zajednica“, rekao je Matsumoto.
Samo nešto preko dva posto Fukušime i dalje je pod obavezom evakuacije, a broj evakuisanih zvanično iznosi oko 35.700, iako neki stručnjaci smatraju da bi mogao biti i dva puta veći.
Ipak, ne postoji rok za ukidanje evakuacije, a mnogi sumnjaju da rekonstrukcija nuklearke može biti završena u roku do 2041. godine.
„Ne mogu da se vratim“
Mnogi ljudi se boje da se vrate zbog straha od radijacije i nepoverenja u dekontaminaciju.
„Nije da se neću vratiti. Više je da ne mogu da se vratim“, rekla je Megumi Okada, koja je u vreme katastrofe bila trudna sa trećim detetom, a otišla je uprkos tome što je bila van zvanične zone za evakuaciju.
„Da sam sama, vratila bih se kući“, dodala je 38-godišnjakinja, sada majka četvoro dece koja živi u Tokiju.
„Ali kao majka želim da izbegnem rizike za svoju decu“, dodala je.
Gotovo dve trećine evakuisanih iz Fukušime ne planiraju da se vrate, po ispitivanju Univerziteta Kvansei Gakuin iz 2020. godine.
„Mnogi kažu da ne mogu da veruju u rekonstrukciju i njihovo nepoverenje u vladine mere je duboko“, rekao je Joko Saito, vanredni profesor koji je učestvovao u istraživanju.
Stopa povratnika u ponovno otvorena područja jako varira.
U Kavaučiju,koji je ukinuo poslednju naredbu o evakuaciji 2016. godine, sada živi 68 odsto stanovnika u odnosu na razdoblje pre 2011. godine.
U Fubati je situacija drugačija. Prošle godine otvoren je samo jedan mali deo grada, ali niko se nije vratio.
Svi putevi koje vode u zone koje su zatvorene blokiraju barikade, a oni koji ulaze moraju nositi plastična odela i prekriti kosu i cipele. Kada odlaze meri se koliko su ozračeni.
Područje je puno porušenih zgrada o kojima se nitko ne brine zbog radijacije.
„Zvonimo, ali niko ne izlazi“
Mnogima koji su se vratili u ponovo otvorena područja povratak izaziva kontradiktorna osećanja.
Takao Kohata vratio se u Minamisomu nakon što su vlasti ukinule restrikcije, ali i dalje ga progoni strah od radijacije.
Vladini zvaničnici hvale se da strogo kontrolišu hranu u regionu, ali „mnogi su i dalje nervozni”, rekao je 83-godišnjak.
Ima četvoro unuka, ali njihovi roditelji ne dopuštaju mu da ga posete jer se boje radijacije.
„Sasvim ih razumem, ali osećam se pomalo tužno i usamljeno“, rekao je.
Neki evakuisani rekli su da osećaju da ih prisiljavaju da se vrate jer im vlada postupno ukida podršku.
„Na kraju ostaju oni koji nemaju gde i imaju mala primanja“, rekao je Šohei Jamane, socijalni radnik koji radi sa evakuisanima.
„Ova katastrofa neće se završiti dok god budu postojali evakuisani kojima treba pomoć“, dodao je.
Neki koji su se vratili shvatili su da je potrebno više od obnove da bi se obnovile zajednice.
Juko Hikiči pomaže da se organizuju okupljanja i grupna vežbanja kako bi ojačale veze među ljudima u Namieju.
„Tek smo na početku… Izgradnja zajednice nije laka. Nema kraja“, rekla je.
Masaru Kumakava to jako dobro zna. U Namie se vratio pre tri godine, uprkos tome što je ostao bez supruge u cunamiju, a sada živi sam u novoj četvrti.
Taj 83-godišnjak vodi lokalno udruženje ali teško uspostavlja kontakt sa komšijama.
„Predugo su živeli u evakuaciji“, rekao je u novosagrađenom društvenom domu.
„Zvonimo na vrata, ali niko ne izlazi“, dodao je.
Ostao da spasava mačke u Fukušimi
Sakae Kato ostao da spašava mačke koje su napustile komšije, koji su pobegli zbog zračenja iz obližnje nuklearne elektrane.
„Hoću da ostanem ovde i pobrinem se za poslednju. Nakon toga želim da umrem, bio to dan ili sat kasnije“, rekao je iz svoje kuće u kontaminiranoj kantinskoj zoni.
Do sada je u svom vrtu pokopao 23 mačke, čiji su najnoviji grobovi uznemireni divljim svinjama koje lutaju zajednicom.
Pazi na još 41 mačku u svom domu i još jednoj praznoj zgradi na svom imanju. Ostavlja i hranu za mačke lutalice.
Takođe je spasio psa Počija. Bez tekuće vode, mora da napuni boce iz obližnjeg planinskog izvora i da se vozi do javnih toaleta.
Ovaj 57-godišnjak, nekada vlasnik malog građevinskog preduzeća, kaže da je njegovu odluku da ostane dok je 160.000 ljudi evakuisano iz toga područja delom podstakao šok koji je doživeo pronalazeći mrtve kućne ljubimce u napuštenim kućama u čijem je rušenju učestvovao.
Šta se dogodilo u Fukušimi?
Zemljotres jačine 9 stepeni po Rihteru, izmestio je Zemlju iz ose. Usledio je cunami visine 15 metara. On se sručio se na ostrvo Honšu i ubio više od 18.000 ljudi, noseći gradove sa sobom.
Talas je poklopio i nuklearku u Fukušimi i poplavio reaktore. Zvaničnici su označili crvenu zonu koja se ubrzano širila kako je radioaktivni materijal nastavio da curi. Oko 160.000 ljudi je moralo da bude evakuisano iz tog područja.
Sprovedena je i nezavisna istraga po nalogu japanskog parlamenta. Ona je pokazala da je Fukušima „katastrofa izazvana ljudskim faktorom“, kriveći energetsku kompaniju za neispunjavanje bezbednosnih zahteva ili planiranje takvog događaja.
Pre dva dana UN je objavio da nisu zabeleženi „nikakvi štetni efekti na zdravlje“ na građane Fukušime, koji su direktno povezani sa zračenjem od katastrofe. Ali i pored toga, mnogo je onih koji veruju da opasnost još nije prošla.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
