1
Štrajkovi širom Francuske počeli su jutros protiv reforme penzijskog sistema.
Sindikati očekuju milione radnika na demonstracijama širom Francuske na kojima žele da pošalju poruku Vladi i predsedniku Emanuelu Makronu, koji je odlučan da sprovede reformu protiv koje je 68 odsto Francuza i većina opozicije. Protiv reforme koja je deo Makronovog predizbornog obećanja danas štrajkuju prosvetni radnici, železničari, kontrolori leta, radnici u naftnoj industriji, bolničarke i lekari, prenosi N1.
O kakvoj se reformi radi?
Ključna promena koju predviđa tekst koji će početkom februara razmatrati francuski parlament je u postepenom pomeranju granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine od 2030. godine. U većini evropskih zemalja ova granica je već pomerena, ali Francuzi smatraju da reforma pogađa najugroženije. Premijerka Elizabet Born ponavlja da je reforma „pravična“, da je njen smisao da se očuva francuski model penzijskog osiguranja koji se zasniva na redistribuciji sredstava. Slično kao u Srbiji, zaposleni u Francuskoj uplaćuju doprinose koji se ulivaju u penzijski fond iz koga se plaćaju penzije. Trend starenja stanovništva koji je snažan u Evropi, kao i potresi na tržištu rada, poremetili su ravnotežu koja je neophodna da bi sistem funkcionisao. Sve je više penzionera, a sve manje zaposlenih koji plaćaju doprinose. Francuska premijerka govori o neophodnosti da se sistem „uravnoteži“, kako bi se izbeglo da se penzije finansiraju iz kredita. Većina zaposlenih će, dakle, morati da radi dve godine duže, ukoliko reforma bude usvojena.
Odlazak u penziju sa 62 godine biće i dalje moguć za invalide i onima sa narušenim zdravljem, među kojima je najviše radnika. Vojska, policija i vatrogasci, kao i medicinske sestre u državnim bolnicama i dalje će imati pravo da se ranije penzionišu. Iz ove reforme izuzeti su i radnici koji rade od svoje 14. ili 16. godine, koji će moći da odu u penziju sa 58 odnosno 60 godina. Starosna granica za odlazak u penziju ostaje 67 godina. Puna penzija se ostvaruje pod uslovom da se doprinos plaća dovoljno dugo. Druga važna mera u reformi penzionog sistema odnosi se upravo na dužinu plaćanja doprinosa – sa 42 na 43 godine – koja treba da stupi na snagu 2027, a ne 2035. kako je ranije predviđeno.
Prosečna penzija u Francuskoj je oko 1400 evra. Makron je u toku predsedničke kampanje obećao da će povećati minimalne penzije, koje iznose oko 1100 evra, uključujući i sadašnjim penzionerima. Njihova penzija će, kako je objavila premijerka početkom januara, biti uvećana za 85 odsto minimalne zarade, pa će iznositi oko 1200 evra mesečno, ukoliko reforma stupi na snagu.
Šta kažu sindikati?
Osam najvećih sindikata u Francuskoj protivi se reformi za koju kažu da je „brutalna“ i „ničim opravdana“ i da će najviše pogoditi radnike i one čiji posao nije prepoznat kao opasan po zdravlje. Njihov cilj je da štrajkovima velikih razmera i demonstracijama na ulicama francuskih gradova nateraju Makrona da ustukne. Francuski poslodavci iz najvećeg udruženja Medef pozdravljaju sa svoje strane „pragmatične i odgovorne odluke“ vlade.
Iako je odziv današnjem štrajku veliki, pitanje je koliko dugo će sindikati moći da održe mobilizaciju, naročito među radnicima sa malim platama koji se plaše posledica dugog štrajka. Državni vrh se nada da će bunt brzo da splasne i da će u naredna tri meseca uspeti da progura nepopularne mere, koje bi trebalo da stupe na snagu krajem leta. Ukoliko ne budu imali većinu, Elizabet Born namerava da pribegne manevru koji Makronova većina često koristio od početka njegovog drugog mandata kada nema dovoljan broj glasova u skupštini da izglasa zakon – da se pozove na član ustava po kome u određenim slučajevima vlada može da usvoji zakon bez glasanja. To je slučaj sa budžetskim amandmanima, kao i nekim zakonima, poput zakona o socijalnoj zaštiti koji je u razmatranju, u okviru koga je predložena i ova reforma penzijskog sistema.
Makron bi mogao da dobije dovoljan broj glasova ukoliko bi za ovaj predlog glasala i desnica, pored partija sa kojima je njegova vladajuća stranka u koaliciji. Partija desnog centra, Republikanci, nije protiv reforme penzijskog sistema, ali je postavila svoje uslove.
POGLEDAJTE JOŠ:
1
0
1
1
Leve partije su najveći protivnik reforme, od Socijalističke partije, preko Nepokorene Francuske Žan-Lik Melanšona do ekološke stranke. Njihovi predstavnici govore o napadu na sistem i ozbiljnoj društvenoj regresiji. Oni ističu da su najviše pogođeni radnici i žene, koje su i inače u neravnopravnom položaju na tržištu rada. Žene u Francuskoj odlaze u penziju kasnije i imaju manje penzije za oko 40 odsto. Ova razlika je nešto manja nego što je bila 2004. godine, kada je ovaj odnos iznosio 50 odsto na štetu žena i ona se smanjuje ali neće biti izjednačena sve do 2065, pokazuju podaci francuskog Nacionalnog instituta za demografske studije.
Protiv reforme je i Marin le Pen i njena stranka Nacionalni zbor, koja je rekla da će blokiti premijerkin predlog. Glavna zamerka iz ugla radikalne desnice je što ovaj projekat „fragmentira“ društvo. Opozicija podseća da je na temu reforme penzijskog sistema Makron 2019. godine rekao da bi bilo licemerno pomerati granicu za odlazak u penziju dok ne bude rešen problem nezaposlenosti. Francuski predsednik na to odgovara da „svet više nije isti“. Pandemija kovida-19, dug koji se uvećao pod teretom krize, rat u Ukrajini, razlozi su koje navodi kako bi opravdao promenu svoje politike.