2
Gabrijel Atal (34) je novi tip francuskog premijera, koji preferia dijetalnu koka-kolu od dobre čaše vina. Otkako je početkom januara stupio na dužnost, premijer dečačkog izgleda, ušetao je u selo, koje je daleko od šik kvartova Pariza, isprljao svoje cipele i smirio nezadovoljne poljoprivrednike. On je železničkim radnicima rekao da je "rad obaveza" i da je Francuska zemlja promena i da je on lično primer te promene. Francuska se menja, ali je pitanje da li je spremna za politiku koju oličava Atal. Misija premijera, koju je zamislio predsednik Emanuel Makron je jasna: preokrenuti dominaciju krajnje desnice Marin Le Pen uoči izbora za Evropski parlament u junu i predsedničkih izbora u Francuskoj za nešto više od tri godine.
Makron ima ograničen mandat i mora da napusti funkciju 2027. godine. Bauk koji ga proganja je Marin Le Pen i prema rečima Marisol Toren, bivše ministarke zdravlja i socijalnih poslova, „predsednik veruje u Atalovo političko šesto čulo“, piše Njujork tajms.
Makron je predstavljao revoluciju kada je došao na vlast 2017. godine, u 39. godini, proglašavajući politiku levice i desnice ugašenom i nudeći takozvani „makronizam“. Sada, skoro sedam godina kasnije, Makron traži svog štićenika, ili neki kažu, klona, kako bi ponovo uneo uzbuđenje u politiku. Sada, pred Atalom je veliki zadatak – mora da postigne rezultate bez apsolutne većine u parlamentu i da „vlada“ znajući da, kako je to rekao Kleman Bon, bivši ministar saobraćaja, „biti premijer ovde (u Francuskoj) je veoma teško, jer predsednik odlučuje (o svemu)“.
„Pitanje koje se postavlja je koliko daleko će Makron pustiti Atala da ode a da ne postane ljubomoran“, rekao je Filip Labro, pisac i politički analitičar. Nedavna anketa časopisa „Paris Match“ pokazala je da Atal ima 47 odsto podrške, što je visoko po francuskim standardima. Makron je pao na 32 odsto, a Le Pen je na 43 odsto.
Atalov izazov će biti da upotrebi ono što mu je Makron dao, ali da ne izgleda kao da je u senci predsednika. Atal i Makron su se već razišli zbog Nacionalnog mitinga Le Pen. Ovog meseca Makron je rekao da stranku smatra antidemokratskom, čak i kada je Atal izjavio da bi sarađivao sa svim partijama, uključujući i stranku krajnje desnice, koja ima 89 mesta u parlamentu.
„Atal želi da postane predsednik i učiniće sve da to postigne. Da li je ambiciozan? Da, na ekstreman način. Ali on nema komplekse“, rekla je Toren, čija je ćerka bila Atalova prijateljica u školi.
Atal, koji nije odgovorio na zahteve za intervju Njujork tajmsa, bio je na vrtoglavom političkom putu do kabineta premijera. Rođen 1989. u imućnoj porodici, Jevrejin po očevoj strani i pravoslavac po majci, školovao se u elitnoj privatnoj školi i na prestižnom univerzitetu u Parizu, pre nego što se upustio u politiku, što je jedini posao koji je ikada imao.
Atalova mladost nije bila bez izazova. Kao tinejdžer bio je maltretiran u školi, jer je homoseksualac. „Bila je to bujica uvreda i zlostavljanja, koja je mesecima trajala uz ekstremno nasilje“, rekao je on za televiziju TF1.
Patnji je doprinela i ćinjenica da nije želeo da kaže porodici. Konačno, deceniju kasnije, Atal je prišao svom ocu na samrti 2015. i rekao: „Tata, zaljubio sam se u muškarca“. Njegov otac je rekao da bi želeo da upozna, ali je narednog dana umro.
Francuska nije navikla na tako dramatična priznanja, ali Atal je buntovnik. Shvatio da je ovo doba u kojem nacionalistička politika napreduje zbog straha od imigracije. Tokom svog kratkog mandata ministra obrazovanja, zabranio je abaju koju su koristile neke muslimanke. To je razbesnelo lidere muslimanske zajednice u Francuskoj i levice, koji nisu Atalovi ljubitelji.
Atal je odradio dva staža kod Turen, tada predstavnice socijalista, pre nego što se pridružio njenom timu u ministarstvu zdravlja i socijalnih pitanja 2012. godine. Imao je 23 godine.
„U početku ne osetite njegovu ambiciju“, rekao je Luk Brosi, koji je, kao stručnjak za demografiju, često radio sa Atalom. „Nikada ga nisam video ljutog. Nikada nije izneverio svoja uverenja jer ga nikada nisam video da je bilo koje od njih potvrdio“. Prihvatio je posao koji je dogovorila Turen u francuskoj diplomatskoj misiji pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
Međutim, u međuvremenu se zaljubio u Stefana Sežurnea, trenutnog ministra inostranih poslova, koji je bio i ostao blizak Makronu, a početkom 2017. pobeda Makrona na predsedničkim izborima odjednom je izgledala gotovo neizbežna.
„Makronu se pridružio u poslednjem trenutku i počela je ova neverovatna avantura“, rekao je Brosi.
„U odsustvu Sežurnea, nisam sigurna da bi Atal postao makronovski poslanik 2017. godine“, rekla je Turen.
Sa 29 godina, 2018. godine, postao je najmlađi ministar francuske vlade kao državni sekretar za obrazovanje, a zatim i najmlađi ministar obrazovanja 2023. godine. Sada je najmlađi premijer u istoriji zemlje.
Zadatak koji je sada pred njim je zastrašujući. On želi da promoviše zelenu energiju protiv talasa protesta zbog visokih cena. Predstavnik je elitne klase za koju ljudi u manjim delovima misle da ne razumeju njihov poteškoće i probleme sa kojima se suočavaju.
Pročitajte još...
Zatim, Atal mora da neguje sopstvene predsedničke ambicije dok pokazuje odanost Makronu, čak iako je borba za predsedničko mesto uveliko počela.
Pre nego što je umro 2015. godine, Atalov otac, Jevrejin poreklom iz Tunisa, rekao mu je: „Ti nisi Jevrejin, ali će svi misliti da jesi. Dakle, kao da jesi“. Atal, koji je odrastao u pravoslavnoj crkvi, ali nije religiozan, govorio je o homofobičnim i antisemitskim napadima sa kojima se ponekad suočava na društvenim mrežama, ali koji su ga, kako se čini ojačali.
„Jedna stvar koju sigurno znam o njemu je da ako ga nešto muči, ambicija mu omogućava da to sve prevaziđe“, rekla je Turen.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare