Francuska pokreće svoj prvi novoizgrađeni nuklearni reaktor, sa 12 godina zakašnjenja i nakon višestrukih neuspeha dok industrija ima planove za još novih elektrana, piše Fajnenšel tajms.
EDF, francuski državni operater najvećih evropskih nuklearnih elektrana, rekao je juče da bi prve lančane reakcije, ili takozvane operacije divergencije, u reaktoru Flamanville 3 na francuskoj obali Normandije trebalo da počnu tokom noći.
Ako ova operacija bude uspešna, reaktor će na kraju biti povezan na mrežu pre kraja godine, kada dostigne 25 odsto svog ukupnog kapaciteta od 1,65 gigavata što je dovoljno da napaja veliki grad.
Novi reaktor i prototip modela koje EDF želi da razvije kod kuće i u inostranstvu, postao je oličenje preokreta nuklearne industrije globalno, posla pada narudžbina poslednjih decenija što je navelo kvalifikovane radnike da napuste taj sektor.
Flamanvil je na kraju premašio prvobitni budžet više od četiri puta i na kraju koštao 13.2 milijarde evra, a trebalo mu je više vremena da se završi od sličnih modela EDF proizvedenih u Kini i Finskoj čija je proizvodnja takođe kasnila.
EDF je takođe bio na meti kritika francuske vlade zbog toga što se mučio da koordinira projekat koji je uključivao stotine dobavljača.
„To je istorijski korak u ovom projektu. Naši timovi su u startnim blokovima“ rekao je Regis Klement, jedan od šefova odeljenja za nuklearnu proizvodnju EDF-a.
EDF, koji ima ugovore za izgradnju novih reaktora u Britaniji i raspisuje tender za izvoz svog dizajna, rekao je da je naučio vredne lekcije iz Flamanvile 3 koje će mu omogućiti da skrati vreme izgradnje u budućnosti.
Ali kompanija idalje ima niz prepreka kod kuće uprkos tome što je francuski predsednik Emanuel Makron pokrenuo plan za izgradnju najmanje šest novih reaktora.
Naredbe tek treba da budu formalizovane, a politička situacija u Parizu mogla bi samo dodatno da odloži proces, jer još nije postignut dogovor oko formiranja vlade.
EDF, koji troši novac na popunjavanje novih pozicija da bi se pripremio za narudžbine, treba da se dogovori o planu finansiranja, koji bi mogli koštati preko 52 milijarde evra.
Nade da će se postići dogovor do kraja godine blede, reklo je nekoliko ljudi bliskih kompaniji. Kao rezultat toga, početna ambicija da se novi reaktori isporuče do 2037. izgleda optimistično, dodaju oni.
Iako je cenjena zbog niskog izduvavanja ugljenika, nuklearna energija se suočila sa atmosferom nepoverenja nakon nesreća u Černobilu 1986. i u Fukušimi u Japanu 2011. godine.