2
Šestorici ruskih vojnika koji su pobegli od rata u Ukrajini dodeljene su privremene vize dok podnose zahtev za politički azil u Francuskoj, u onome što aktivisti za ljudska prava opisuju kao prvi veliki slučaj da je grupa dezertera primljena u jednu zemlju EU.
Muškarci su u Pariz stigli odvojenim letovima u poslednjih nekoliko meseci nakon što su prvobitno pobegli iz Rusije u Kazahstan 2022. i 2023. godine, prema organizaciji koja pomaže vojnicima u bekstvu, a prema izveštajima dezertera.
„Kada sam sleteo u Francusku, to je bio prvi put da sam mogao potpuno da dišem. Osećao sam smirenost i slobodu… najgore je bilo iza mene“, rekao je Aleksandar, bivši ruski vojnik koji je poslat u Ukrajinu i dezertirao tokom leta 2023. godine, u intervjuu za Gardijan.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, desetine hiljada ruskih vojnika dezertiralo je ili odbilo naređenje za borbu, kažu aktivisti za ljudska prava i grupe koje pomažu vojnicima da pobegnu, piše Gardijan.
Ali zapad se dugo borio sa odlukom da li da prihvati ruske vojnike koji su dezertirali, sa dugotrajnim pitanjima da li da ih tretira kao heroje, potencijalne bezbednosne rizike ili ratne zločince. Dok su EU i njene države članice javno raspravljale o ponudi azila ruskim dezerterima, nikakva odluka nije doneta i pokazalo se da je dezerterima teško da dobiju azil.
„Ovo je prvi put da je zemlja EU pustila grupu dezertera koji nisu imali putne isprave ili strane pasoše“, rekao je Ivan Čuviljajev, portparol Go Bi The Forest, grupe koja pomaže ruskim vojnicima da dezertiraju koji su radili na slučaju. uključujući šestoricu vojnika.
Pročitajte još:
Pošto nisu mogli da putuju u Evropu i suočavaju se sa dugotrajnim zatvorom kod kuće, većina dezertera je pobegla u zemlje koje se graniče sa Rusijom, kao što su Jermenija i Kazahstan, gde su mogli da uđu bez pasoša, ali su ostali zarobljeni bez mogućnosti da putuju dalje.
Moskva se potrudila da im uđe u trag. Sve je veći broj incidenata u kojima su dezerteri koji su se krili u postsovjetskim zemljama nadomak Kremlja kidnapovani ili deportovani nazad u Rusiju. Njihova nesigurna situacija izazvala je sve glasnije pozive antiratnih aktivista da vojnicima pruže sigurno utočište tako što će im omogućiti da potraže utočište na zapadu.
„U Kazahstanu se nikada ne možete osećati bezbedno; samo morate da spustite glavu“, rekao je Aleksandar, koji je opisao život bez SIM kartice ili bankovnog računa kako bi izbegao da ga Rusija prati. Iz Kazahstana, Aleksandar je počeo da vodi anonimni Jutjub kanal pozivajući druge vojnike da dezertiraju.
Antiratni zagovornici poput Čuviljajeva sada veruju da bi spremnost Francuske da prihvati dezertere mogla da stvori presedan i pošalje snažan signal drugim zapadnim zemljama, potencijalno ubrzavajući proces.
