Francuska gori zbog „predsednika bogatih“: Makron je potcenio besne demonstrante, ovakav revolt nije viđen 20 godina

Prvi maj u Francuskoj obeležile su masovne demonstracije, od strane mnogih ocenjene kao istorijske. Oko milion ljudi izašlo je na ulice brojnih gradova, što je brojka koja nije zabeležena od 2002. godine. Tokom tih demonstracija privedeno je oko 300 ljudi, a povređeno oko 100 policajaca, ali ono što je sada postalo jasno svima jeste da Francuzi neće odustati. Protesti zbog penzione reforme počeli su pre nekoliko nedelja, smanjenje intenziteta demonstracija se ne očekuje, što može dovesti do ozbiljnih problema za Emanuela Makrona, ili kako ga Francuzi vide - predsednika bogatih.

Iako ranije najavljeni, prvomajski protesti u Francuskoj iznenadili su tamošnje vlasti, a prizori sa ulica te zemlje praktično su obišli svet.

Sindikati kažu da je na ulicama bilo oko 2,3 miliona ljudi, dok je procena ministarstva unutrašnjih poslova blizu 800.000 ljudi. Oni koji su svedočili demonstracijama, kažu da je brojka bliža milionu.

Sukobi demonstranata sa policijom zabeleženi su i na ranijim protestima, ali čini se da je najintenzivnije bilo proteklog vikenda. Podaci ministarstva unutrašnjih poslova ukazuju na to da je privedeno oko 300 ljudi, a povređeno najmanje 108 policajaca.

Ministar unutrašnjih poslova Francuske Žerard Darmanin naveo je da je ponašanje velike većine demonstranata bilo mirno i neincidentno, ali da se francuska policija suočila sa manjom grupom ekstremnih nasilnika koji su izlašli na ulice samo sa ciljem da se „sukobe i povrede pripadnike policije, otimaju i kradu“, zbog čega je policija bila primorana da koristi suzavac i vodene topove.

Darmanin je potvrdio da je u Parizu uhapšeno više od 60 ljudi, a da je jedan policajac teško povređen kada je na njega bačen molotovljev koktel.

„Impresivno i istorijski“

Ovo su najmasovnije demonstracije u Francuskoj još od 2002. godine, zbog čega sada postoje ozbiljne naznake da predsednik Emanuel Makron može da odustane od sporne penzione reforme, koja podrazumeva podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.

Ivica Mladenović, urednik srpskog izdanja „Le Monde Diplomatique“ rekao je u emisiji „Probudi se“ na TV Nova da se demonstracije mogu sažmeti pod jednu reč – impresivno.

„Zaista se radi o istorijskim protestima, najmasovnijim od 2002. godine. Generalno nezadovoljstvo postoji nekoliko godina, a reforma je artikulacija tog nezadovoljstva. Makron je potpisao zakon, ali on počinje da važi u septembru, tako da je stav sindikata da treba vršiti pritisak na Makrona da ga ne primeni, a to se ranije dešavalo“, istakao je Mladenović.

Opšte zastupljeno mišljenje jeste da je francuski predsednik očekivao otpor zbog reforme, ali i da se nadao da će demonstracije vremenom slabiti, reforma biti usvojena bez velike pompe. To se, očigledno, ne dešava, što dovodi do novih problema za Makrona.

„Sada je jasno da su tenzije u društvu velike i da je moguće da sindikati izgube kontrolu nad demonstracijama. Onda bi to preuzele nekontrolisane grupe koje vbi vršile nasilje, a ta opcija nije prihvatljiva za vlast“, objašnjava Mladenović.

Sindikati neće kod Makrona

Uvidevši da je na ulicama sve više ljudi i da sindikati ne odustaju od namere da se povuče penziona reforma, Makron je predstavnike sindikata na razgovore. Ipak, oni su to odbili, a Mladenović smatra da je to jer većina Francuza predsednika doživljava kao arogantnog.

„Sindikati odbijaju razgovor sa Makronom jer je njegov način funkcionisanja arogantan. On je prvi predsednik u istoriji Pete Republike koji nije želeo da konsultuje posredna tela, a to su u ovom slučaju sindikati. Oni sada odbijaju kontakt sa njim dok ne povuče penzione reforme zbog narodnog nezadovoljstva“, ocenuje urednik srpskog izdanja „Le Monde Diplomatique“.

#related-news_0

Imajući sve ove faktore u vidu, jasno je da se Makron nalazi u nezavidnoj situaciji, naročito jer je on predsednik koji nema veću političku partiju iza seve.

„Ne samo što je Makronu drugi mandat, nego smo u situaciji da on nema političku partiju iza sebe. Ne postoje ograničenja za sprovođenje te reforme, ali nezadovoljstvo u društvu raste i postoji veliki potencijal od nereda – to je ono što njega može da natera da promeni odluku“, zaključio je Mladenović, poručujući da je za Francuze Makron „predsednik bogatih koji sprovodi reforme koje uništavaju socijalnu državu“.

BONUS VIDEO Ponovo gori Pariz