(FOTO) Svaki dan na radnim mestima bez straha od korone

Većina ovih ljudi rekla je da smatra da je njihov posao obaveza i da su ponosni što mogu da rade i pomognu svojim zajednicama. Neki su se brinuli za svoje zdravlje, dok su drugi smatrali da rizikuju, ali ipak nastavljaju sa radom. Neki su rekli da nemaju izbora i morali su da nastave da rade kako bi preživeli.Predstavljamo vam ove vredne i hrabre ljude.

Olga Sokolova, veterinarka, pozirala je pored svog psa, pacijenta na veterinarskoj klinici ZooAcademi u Moskvi 21. aprila 2020. godine, tokom strogog karantina. Sokolova je rekla da veterinari ne mogu zaustaviti ili obustaviti svoju aktivnost, jer su kućni ljubimci poput dece.

Tiago Firmino, lokalni vođa sanitaraca, stoji u zaštitnom odelu dok dezinfikuje favelu Santa Marta u Rio de Žaneiru, 20. aprila 2020. godine, tokom pandemije. Firmino je rekao da je spreman da rizikuje i da se bori za svoju favelu, gde je rođen i odrastao, i gde žive njegova porodica i prijatelji. Prema njegovim rečima, favela se mora boriti protiv svojih problema, jer vlada to neće učiniti, a koronavirus je samo još jedan problem za njene stanovnike, koji umiru od zalutalih metaka i nedostatka pristupa svim vrstama javnih usluga.

Fatou Traore, radnica koja čisti bolnice u Kremoni, pozirala je pre nego što je započela svoju smenu u Odeljenju intenzivne nege, 22. aprila 2020. godine u Kremoni, na obali Slonovače, tokom trajanja karantina.

Karla Marina Figeiredo, poštanska radnica, nosi štit za lice u Lisabonu, u Portugalu, 21. aprila 2020. Za Figeiredo, rad tokom epidemije koronavirusa nije rizik, jer osim što radi napolju, smatra da ima i pravu opremu i preduzima potrebne mere predostrožnosti. Za nju je biti poštanski radnik obaveza jer puno ljudi zavisi od pošte da bi dobili dodatak za plaćanje računa.

Patrik Blejk, direktor pogrebne firme, stoji ispred crkve Sveta Ninida u Derilinu, u Severnoj Irskoj, 22. aprila 2020. Blejk je rekao da nema druge opcije osim da preuzme rizik da se zarazi koronom, jer ne može da ne sprovodi sahrane. Porodica Blejk pruža zajednici pogrebne usluge više od 130 godina.

Kunio Haiakava, prodavac ribe, pozirao je u svojoj radnji u Tokiju 21. aprila 2020. Haiakava je odlučio da svoju prodavnicu drži otvorenom, jer je želeo da uradi „sve za ljude Šinagava“. On je rekao da nema promena zbog virusa, da ima isti broj kupaca i da će "ostati otvoren do kraja krize", ili dok vlada ne kaže drugačije.

Zainab Šarifi, pekarka, nosi hleb i peče ga ispred svoje pekare u Kabulu, u Avganistanu, 23. aprila 2020. Šarifi, koja je i majka sedmoro dece, rekla je da će "glad ubiti njenu porodicu pre koronavirusa ako ne budem radio".

Marija da Paz Pereira, šefica u Lisabonskom zoološkom vrtu, nosi masku za lice na svom radnom mestu 23. aprila 2020. Ne oseća se da ona i njeni saradnici rizikuju, jer je zoološki vrt veoma bezbedno mesto i preduzimaju sve zaštitne mere da spreče svaku moguću infekciju životinja. Ona kaže da svoju profesiju rade sa velikom odgovornošću i sa svim povezanim rizicima, ne samo tokom pandemije.

Stoianka Dimitrova, vozač tramvaja, pozira na stepenicama tramvaja u Sofiji, u Bugarskoj, 23. aprila 2020. Dimitrova nastavlja da radi uprkos novoj zdravstvenoj krizi koronavirusa jer oseća da neko mora da radi taj posao i ona uživa u poslu. Svoj posao ne smatra žrtvom. „Svako bira svoje zanimanje sam i treba da nosi svoj krst“, rekla je.

Iman Abu Areš, koordinator Odbora za vanredne situacije i pomoć pri kancelariji guvernera u Hebronu, gradu Zapadne obale, pozira pored zaliha pomoći, 22. aprila 2020. Rekla je da voli svoj posao jer joj omogućava komunikaciju sa ljudima, a tokom pandemije oseća da se nalazi na pravom mestu.

Ramon Montesinos Roman, pastir, pozira sa svojim stadom ovaca u Rondi, u Španiji, 23. aprila 2020. Njegova jedina zaštitna mera protiv COVID-19, kako se šali, jeste štap za hodanje po polju. Nije u kontaktu sa drugim ljudima, pa ne nosi masku za lice. Obavlja strogu sanitarnu kontrolu nad ovcama. Smatra da je njegova dužnost da brine za životinje, jer je potrebno održavati prehrambeni lanac.

Tieri Pauli, sakupljač smeća, stoji pored smeća u gradu Mulhaus u Francuskoj, 24. aprila 2020. Paulijeva smena završava se ranije nego što je to uobičajeno, kako bi se izbegle grupe ljudi u skladištu. Njegove mere bezbednosti protiv COVID-19 uključuju maske i postojeću standardnu opremu. Pauli radi svoj posao koji je odabrao pre 18 godina sa profesionalnim stavom i za njega je to obaveza.

Armando Garsia, šetač pasa, u kvartu La Kondesa u Meksiko Sitiju, 22. aprila 2020. Garsia veruje da njegov rad pomaže ublažavanju stresa pasa čiji vlasnici ostaju u karantinu tokom pandemije.

Alekis Pereira, koji radi na opštinskom groblju Angel Maria Canals, u Guaiakuil, u Ekvadoru, 23. aprila 2020. godine

Sušma Mauria pozira sa karfiolom na svojoj povrtlarskoj farmi u Nju Delhiju, 23. aprila 2020. Mauria, koja je i rođena i udata u zemljoradničkoj porodici, rekla je da je poljoprivreda jedino što zna i da "poljoprivrednici moraju nastaviti da rade tako da ljudi koji žive u gradovima mogu dobiti sveže povrće. "

Arjun Šresta, čistač, pozira u Dubaiju, Ujedinjeni Arapski Emirati, 20. aprila 2020. Šresta je rekao da svoj posao obavlja uprkos opasnosti da bude izložen novom koronavirusu jer mu treba novac za život.

Karem Kalafalah, isporučitelj, pozira dok je bio na dužnosti u Kairu kasno, 23. aprila 2020. Kalafalah, koji dostavlja sveže povrće kućama, rekao je da nastavlja da radi kako bi uštedeo novac za sklapanje braka u bliskoj budućnosti i kako bi pomogao porodici. Dodao je da je rad tokom pandemije njegov jedini način da preživi.

Domingo Reina, mehaničar motocikala, stoji u svojoj radionici u Barseloni, u Španiji, 22. aprila 2020. Reina ne oseća da rizikuje radom tokom pandemije, jer nosi masku za lice i rukavice i radi sam, iza zatvorenih vrata. Smatra da rad nije žrtva ili obaveza, već potreba. Srećan je što je pomogao nekim lekarima iz okruženja koji su imali problema sa motociklima poslednjih nedelja.

Tatiana Rcaibi, farmaceutkinja, radi u svojoj apoteci u primorskom gradu Biblos u Libanonu, 20. aprila 2020. Rcaibi vrlo rado služi zajednici bez obzira na situaciju. Ona je rekla da se farmaceuti oduvek smatraju bitnim delom zdravstvenog sistema i da svoj posao rade sa velikim zadovoljstvom.

Gregori Stark, radnik vešernice, pozira u Majamiju, 17. aprila 2020. Stark se oseća blagoslovenim što ima posao i oseća se obaveznim da radi, jer nemaju svi veš mašinu kod kuće. Ceo dan nosi masku za lice i rukavice.

Rosi Varelja, vlasnica kioska sa novinama, u Milanu, 23. aprila 2020. Varela smatra da je njen rad od javnog značaja jer pruža informacije kupcima. Budući da mnoge starije osobe više ne napuštaju svoj dom, kiosk sada vrši isporuke, za koje smatra da su obaveza.

Peni Evbank, dežurna u vatrogasno-spasilačkoj službi u Hempširu, pozira ispred vatrogasne stanice u Hartlei Vintnei-u, u Engleskoj, 22. aprila 2020. Evbank je rekla da je obučena za ovaj posao i ako može da koristi te veštine da pomogne drugima, neće oklevati. Ona veruje da je njen posao i obaveza i žrtva.

Marjan Anđelković, vozač autobusa, na poslu, u Beogradu, 23. aprila 2020. Anđelković ne oseća da se žrtvuje radeći svoj posao, već to vidi kao svoju uobičajenu rutinu i obavezu da pruži dobar primer za druge radeći. Nosi svu potrebnu zaštitnu opremu dok je na poslu da pokaže odgovornost za društvo, porodicu i sebe.

Ika Sri Purnamaningsih, dežurni medicinski radnik, pozira u Džakarti u Indoneziji, 22. aprila 2020. Ona veruje da, iako je to rizik, njena je obaveza i odgovornost da se brine o pacijentima, ali se boji da bi se mogla zaraziti koronavirusom i odneti ga kući. Kaže da ona i njene kolege pažljivo prate protokole, koristeći odgovarajuću higijenu i ličnu zaštitnu opremu, ograničavajući im vreme na poslu i rukujući se samo sa hitnim slučajevima, „plus moli Boga svemogućeg“.

Suzana Tuara, voćarka, radi u svojoj prodavnici voća i povrća tokom karantina u Buenos Airesu, u Argentini, 21. aprila 2020. Tuara je rekla da sluša potrebe ljudi: Zamolili su je da ne zatvara. Posao za nju nije žrtva.

Helena Gonzalvo Sančez, policajka, fotografisala se u patroli u Valensiji, u Španiji, 22. aprila 2020. Sančez veruje da je njena odgovornost i dužnost da radi i oseća se ponosnom što može svojim delom doprineti ovoj situaciji.

Javorka Lazić, pekarka, pozira u Mladenovcu u Srbiji, 21. aprila 2020. Javorka uvek sa sobom ima zaštitnu opremu i dobija masku i rukavice od vlasnika pekare u kojoj radi. Njen rad je isti kao i pre pandemije. Smatra da je posao pekarstva vrlo važan i da bi trebao ostati otvoren, jer ne znaju svi kako da naprave hleb ili druge proizvode.

Karolina Beles, direktorka Pazl Manije, pozira u svojoj prodavnici u Barseloni, u Španiji, 22. aprila 2020. Beles radi sa još dvoje ljudi, pa koriste rukavice i maske i drže se na udaljenosti jedni od drugih dok rade iza zatvorenih vrata. Ne oseća da preuzima bilo kakav rizik, jer živi sama. Putuje svojim biciklom i sledi sigurnosne protokole sa kolegama.

Maria Dimitrova, romska zdravstvena posrednica, stoji ispred policijskog kontrolnog punkta na ulazu u Fakultet, najveći kvart sa romskim naseljem u Sofiji, u Bugarskoj, 21. aprila 2020. Dimitrova preuzima rizik da radi jer, za nju, ljudi su važniji od bolesti. Svoj posao smatra odgovornošću, a ne žrtvom, a obim posla se povećao od početka pandemije.

Robin Barklai, čistač i sanitarni radnik, pozira na ulici u Glazgovu u Škotskoj, 18. aprila 2020. Barklai smatra da sanitizacijom područja sa visokom ljudskom interakcijom može pomoći usporavanju širenja novog koronavirusa i spasiti živote. Smatra da je njegova dužnost da pomogne u ovom slučaju. Kao jedan od direktora kompanije koja nudi profesionalno saniranje i skladištenje potrebnih hemikalija, smatra da je prirodan korak ponuditi usluge saniranja besplatno za ugrožena područja i ljude.