0
Kako se približava dan kada će u Francuskoj biti održan prvi krug predsedničkih izbora, aktuelni čelnik države Emanuel Makron na udaru je kritika zbog fokusa na spoljnu politiku. Dok Makron ulaže napore kako bi ruskog predsednika Vladimira Putina naterao da promeni mišljenje o ratu u Ukrajini, kandidatkinja desnice Marin Le Pen usmerila je pažnju na teme kojima Makron ne stiže da se bavi i time prikupila veću podršku glasača.
Četiri dana pre prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen nastavlja izbornu kampanju po zemlji, dok je njen glavni protivnik Emanuel Makron zauzet ratom u Ukrajini.
Prema anketi Ifopa objavljenoj 3. aprila, podrška Makronu trenutno je 27 odsto. Le Pen je na drugom mestu s 22 odsto, čime je njena podrška porasla za više od 3,5 odsto, dok je aktuelni predsednik u poslednje dve nedelje izgubio oko 2 odsto podrške birača.
Najnoviji podaci ukazuju da bi upravo Makron i Le Pen mogli da uđu u drugi krug predsedničkih izbora, gde bi tesnu pobedu odneo trenutni stanovnik Jelisejske palate. Kandidatkinja ekstremne desnice koja je na prethodnim izborima u drugom krugu izgubila od Makrona poručuje da spokojno čeka rezultate glasanja u prvo krugu, a njen cilj je da u drugom „okupi sve patriote“ protiv “ duboko otvrovne“ politike sadašnjeg predsednika.
Makron okrenut svetu, Le Pen Francuskoj
Ovogodišnja predizborna kampanja označila je preokret u dosadašnjoj politici Makrona i Le Penove. Ranijih godina ona je bila ta koja je okrenuta spoljnoj politi i položaju Francuske u svetu, a aktuelni predsednik fokusirao se na stanje unutar zemlje.
Rat u Ukrajini, kao i činjenica da je Francuska ove godine preuzela predsedavanje Evropskom unijom, doprineli su tome da Makron teži poboljšanju ličnog statusa unutar EU, naročito nakon penzionisanja Angele Merkel.
U momentima kada Marin Le Pen obilazi zemlju i govori o problemima Francuza, Makron vreme posvećuje razgovorima sa Putinom, što nije prošlo nezapaženo kod birača.
Uzlet kandidatkinje ekstremne desnice analitičari objašnjavaju činjenicom da se u kampanji posvetila kupovnoj moći Francuza i obećanjima da će ukinuti porez na dodatu vrednost (PDV) na određene proizvode, kako bi olakšala svakodnevicu građanima.
Međutim, ona suštinski nije promenila politiku o nacionalnom identitetu i imigraciji, već je samo izabrala drugačiji vokabular da bi to opravdala. Paradoksalno, Le Penovoj su pomogli i ekstremistički stavovi drugog kandidata desnice Erika Zemura, koji se pokazao kao „veći desničar od nje“, te su je birači prihvatili kao bolju opciju.
POGLEDAJTE JOŠ:
Makron na ispitu
Aktuelni predsednik je na skupu 2. aprila upozorio pristalice da ne pretpostavljaju da će osvojiti drugi mandat, sugerišući da bi neko od njegovih ekstremno desničarskih rivala mogao da ga pobedi.
„Ne verujte komentatorima ili istraživanjima javnog mnjenja koji kažu da je to nemoguće, nezamislivo, koji kažu da su izbori već dobijeni i da će sve biti u red. Pogledajte nas, pogledajte sebe, pre pet godina. Ljudi su govorili da je to nemoguće“, rekao je Makron.
U momentu kada se smanjuje njegova prednost nad konkurentima, Makronove pristalice traže da se više posveti kampanji i brigama sa kojima se suočavaju Francuzi.
BONUS VIDEO U nedelju i Orban na ispitu, sledeće i Makron
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
