Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je danas da će brod u vlasništvu španske NVO "Open Arms", koji prenosi humanitarnu pomoć u Gazu, krenuti danas sa Kipra, kao deo prve operacije testiranja novog humanitarnog pomorskog koridora za palestinsku enklavu.
Fon der Lajen rekla je da EU, zajedno sa SAD, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim partnerskim zemljama, pokreće pomorski koridor za isporuku velikih količina pomoći Gazi koja se suočava sa „humanitarnom katastrofom“. Ona je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa kiparskim predsednikom Nikosom Hristodulidesom, rekla da će koridor biti otvoren već u nedelju, čemu će danas prethoditi početno putovanje dobrotvorne organizacije Open Arms.
U novembru je Hristodulides ponudio korišćenje luke u Larnaki, koja je udaljena 370 kilometara od Gaze. Američki zvaničnici rekli su da će verovatno proći nekoliko nedelja pre nego što pristanište u Gazi bude operativno, javlja AP.
Predsednica EK boravi na Kipru kako bi izvršila inspekciju priprema za slanje pomoći pomorskim putem u Gazu, samo nekoliko sati nakon što je predsednik SAD Džozef Bajden najavio da će američka vojska uspostaviti privremenu luku na obali Sredozemnog mora u Gazi kako bi podržala ove isporuke.
Prema američkoj agenciji, Bajdenova najava plana za morsku luku ističe neslaganje SAD i Izraela oko isporuke pomoći, te je Vašington primoran da izbegne teritoriju svog glavnog bliskoistočnog saveznika kako bi pomoć pristigla u palestinsku enklavu.
Tokom govora o stanju nacije, Bajden je ponovo naglasio svoju podršku Izraelu, ali je takođe iskoristio svoj govor da pozove izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da dozvoli dodatnu pomoć Gazi. Takođe je ponovio pozive Izraelu da učini više da zaštiti civilno stanovništvo u Gazi i da radi na palestinskoj državnosti kao jedinom mogućem dugoročnom rešenju izraelsko-palestinskog konflikta.
S druge strane, Izrael optužuje Hamas da je komanduje isporukom neke pomoći. Grupe za pomoć saopštile su da su njihovi napori da isporuče neophodne zalihe Gazi otežani zbog poteškoća u koordinaciji sa izraelskom vojskom, tekućih neprijateljstava i narušavanja javnog reda, a da je najteže dostaviti pomoć ljudima na izolovanom severu enklave.
Posle višemesečnih upozorenja o riziku od gladi u Gazi pod izraelskim bombardovanjem, ofanzivama i opsadom, palestinski lekari su prijavili 20 smrtnih slučajeva povezanih sa neuhranjenošću u dve bolnice na severu Gaze. Sigrid Kag, viša koordinatorka UN-a za humanitarnu pomoć i rekonstrukciju Gaze, poručila je novinarima kasno u četvrtak da vazdušne i morske isporuke ne mogu nadoknaditi nedostatak ruta snabdevanja na kopnu.
S konstatacijom Kag složio se i portparol Evropske komisije Balaž Ujvari, koji je istakao da će blok razmotriti veću dostavu vazdušne pomoći kao poslednje moguće rešenje smanjenja humanitarne krize u Pojasu Gaze, dok je EU do sada izvela oko 40 letova koji su prenosili pomoć u Gazu iz Egipta. Kako navodi AP, napori da se drastično povećaju isporuke pomoći signaliziraju su rastuću frustraciju u SAD i Evropi kada su u pitanju dela Izraela u Gazi.
Međunarodni posrednici su se nadali da će ublažiti neposrednu krizu šestonedeljnim prekidom vatre, kojim bi Hamas oslobodio neke od izraelskih talaca koje drži u zamenu za palestinske zatvorenike, a humanitarnim grupama bi se time omogućilo lakše dostavljanje pomoći u Pojas Gaze.
U četvrtak, delegacija Hamasa napustila je pregovore o primirju u Kairu kako bi se sastala sa svojim liderima radi dodatnih konsultacija. Zvaničnici su rekli za AP da je Hamas pristao na glavne uslove sporazuma o prvoj fazi, ali žele garancije da će to dovesti do stalnog prekida vatre, preneo je „Tajms of Izrael“.
Hamas je poručio da neće pustiti preostale taoce bez potpunog povlačenja izraelske vojske iz Pojasa Gaze, naveo je taj izraelski list. Militantna grupa, takođe, zahteva oslobađanje velikog broja palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora, uključujući i one koji su osuđeni za teška krivična dela, dok Izrael cilja da ograniči uslove pregovora.