0
Pandemija koronavirusa nije samo dovela do smrti više od 2,6 miliona ljudi širom sveta, već je donela i mnogo stresa u svakodnevnom životu. Ali uprkos razornim događajima u poslednjih 12 meseci, nije bilo promena kada je reč o najsrećnijoj državi na svetu. Već četvrtu godinu zaredom to je Finska, potvrđuju podaci Galup Vorld Pula, prenosi CNN.
PROČITAJTE JOŠ:
Klasifikacija koju podržavaju Ujedinjene nacije se objavljuje od 2012. godine i koriste se ankete Galupa u kojima se od stanovnika traži da iskažu svoje subjektivno osećanje dobrobiti, a ti odgovori se zatim ukrštaju sa BDP-om i indikatorima solidarnosti, individualne slobode i korupcije da bi se došlo do ocene na skali do deset, prenosi agencija Frans pres. Ocene se utvrđuju prema zvaničnom spisku od 150 zemalja.
Iza Finske se nalaze, Island, Danska, Švajcarska i Holandija. SAD su se sa 18. popele na 14 mesto, a Ujedinjeno Kraljevstvo je palo sa 13. na 18. mesto. Australija je zauzela 12. poziciju.
Srbija je na 48. mestu na skali sreće a ispred nje je Kosovo koje se rangira odvojeno na 33. mestu. U regionu je ispred Srbije Slovenija na 29. mestu, a iza su Hrvatska na 60. mestu, BiH na 64, Crna Gora na 70. Bugarska na 78. mestu, Albanija na 94. i Severna Makedonija na 94. mestu.
Evropske države uveliko dominiraju među privh deset najsrećnijih zemalja i tu se nalaze još i Holandija, Norveška, Švedska, Luksemburg i Austrija. Jedina neevropska zemlja u prvih deset je Novi Zeland koji je na devetom mestu.
Indija je velika svetska sila sa najlošijim položajem, i nalazi se na nezavidnom 139. mestu.
Prema rang listi, najmanje srećna zemlja na planeti je Avganistan sa ocenom 2,25, ispred Zimbavea, Ruande, Botsvane i Lesotoa.
Vredi napomenuti da je Svetski izveštaj o sreći 2021 ovog puta drugačije rađen zbog koronavirusa.
Ne samo da istraživači nisu mogli da rade intervjue licem u lice u velikom broju zemalja, već su morali i sve da promene, usređujući se na odnos između blagostanja i Kovida-19.
Izveštaj se prvenstveno zasnivao na nivoima BDP-a, očekivanom životnom veku, velikodušnosti, socijalnoj podršci, slobodi i prihodima od korupcije od kada je pokrenut 2012. godine, prenosi CNN.
Iako je došlo do promena u prvih 10, Island se popeo za dva mesta, a Norveška je pala sa petog na osmo mesto, rang lista je donekle slična kao i prošle godine, što se smatra kao pozitivan znak.
„Iznenađujuće je da u proseku nije došlo do pada blagostaja mereno sopstvenom procenom njihovog života“, rekao je profesor Univerziteta Britanske Kolumbije Džon Hilvel, koji je takođe dopineo izveštaju.
„Jedno od mogućih objašnjenja je da da ljudi Kovid-19 vide kao zajendičku, spoljnu pretnju, koja pogađa sve i da je to stvorilo osećaj solidarnosti i osećaj za druge“, rekao je on.
Ostala značajna otkrića su recimo Nemačka, koja je sa 17. mesta skočila na sedmo mesto. Hrvatska se sa 79. mesta popela na 23. poziciju na listi.
Istraživači kažu da nisu iznenađeni što je Finska zadržala prvu poziciju, jer je ova nordijska zemlja visoko rangirana kada je pitanju međusobno poverenje.
Uprkos dugim zimama i reputaciji njihovih stanovnika da su usamljenici, nordijske zemlje imaju vrlo visok životni standard, javne službe koje dobro funkcionišu, puno prirode, šuma i jezera, a vrlo su dobro ocenjene i kada je reč o solidarnosti i borbi protiv siromaštva i svih vrsta nejednakosti, piše Frans pres.
Poverenje je prepoznato kao jedan od glavnih faktora koji je pomogao da se ljudi zaštite tokom pandemije, kao i poverenje u vladu. Na primer, stopa smrtnosti u Brazilu bila je znantno veća od one u Singapuru, što je činjenica koja se u izveštaju delimično svodi na razliku u poverenju javnosti u vlade svake zemlje.
Takođe se primećuje da su Amerika i Evropa imale mnogo više smrtnih slučajeva od Kovida-19 od Istočne Azije, Australije i Afrike.
Zašto je Finska najsrećnija zemlja?
Finska se smatra jednom od najsrećnijih zemalja, prenosi Bright Side. Možda razlog za to leži u sledećim činjenicama:
1. Finci dosta vremena provode napolju
Oko 70% teritorija Finske je prekriveno šumom i to je glavni razlog zbog kog se Finci osećaju ugodno u šumama, prenosi Klix.ba. Osećaju se zaštićenim kada ih okružuje priroda i to ih smiruje. Takođe, dosta vremena provode napolju i idu u šetnje i često voze bicikl.
2. Slobodno piju vodu
Finsku već zovu „zemljom hiljadu jezera“. Ova jezera nastala su kao posledica ledenjaka koji se otopio pre oko 10.000 godina. Voda u njima je toliko čista da mogu da je piju direktno iz slavine kod kuće, bez ikakvog dodatnog procesa pročišćavanja. Skoro svaki restoran će vam ponuditi bocu vode besplatno, čak i ako je ne tražite.
3. Dečji doplatak se isplaćuje redovno, sve dok dete ne napuni 17 godina
Roditelji u Finskoj dobijaju dečji dodatak u iznosu od 100 eura mesečno. Ta svota se malo povećava sa svakim idućim detetom rođenim u jednoj porodici i isplaćuje se sve dok dete ne napuni 17 godina.
Taj novac ljudi mogu da troše kako žele, ali uglavnom ga ne koriste, već štede kako bi svom detetu osigurali pristojan iznos za život u budućnosti. Osim toga, odmah nakon rođenja deteta, roditelji dobijaju kutije koje sadrže sve stvari potrebne za bebu.
U njima se nalaze 64 različita predmeta, uključujući odeću, igračke, kao i sve informacije o brizi za novorođenče.
4. Imaju najbolju picu na svetu
Sve je počelo sa Silviom Berluskonijem, italijanskim premijerom, koji je izjavio da ne voli finsku hranu. Posebno oštro je govorio o dimljenoj divljači bez ukusa, i rekao da se ona ne može uporediti sa šunkom iz Parme.
Tri godine kasnije, Finska je pobedila na internacionalnom takmičenju u pravljenju pice, ostavljajući Italiju iza sebe i predstavili su poznatu „Berluskoni“ picu s jelenovim mesom.
5. Jedna su od vodećih zemalja u svetu po reciklaži otpada
Finska se drži „kružne ekonomije“ koja omogućava korišćenje svih sredstava dostupnih društvu, ali uz minimalnu količinu otpada. 99% komunalnog otpada se ili reciklira ili spaljuje na posebnim mestima, što kasnije stvara energiju.
Takođe, 9 od 10 plastičnih boca se reciklira, a isto važi i za staklene proizvode kod kojih je procenat recikliranja još veći.
6. Visok je stepen poverenja u policiju
Posebnost finske policije nalazi se u tome što su oni, organizacijski, jedna formacija, a ne nekoliko zasebnih struktura kao u većini zemalja sveta. To praktikuju kako bi se suprotstavili mogućim pokušajima bilo koje grupe vladajućih krugova monopolizovanje policije i uticanje na nju.
Kao što praksa pokazuje, ovo je bila jedna od najboljih odluka finske vlade, jer se pokazalo da gotovo 90% Finaca veruje policiji.
7. Postoji mnogo takmičenja u neobičnim sportovima
Sport je deo svakodnevnog života u Finskoj. Osim dobro poznatih sportova, u ovoj zemlji postoje takmičenja kao što su: takmičenje u brizi o ženi, u bacaju telefona u dalj, lovu na komarce, sviranju vazdušne gitare i bacanju čizama.
8. Prva su zemlja koja svakom stanovniku daje pristup internetu
Od 2010. godine Finska je postala prva država na svetu koja je ustanovila pravo građana na pristup internetu. Vlada je naredila dobavljačima interneta da osiguraju korisnicima interneta velike brzine odmah.
Dok vlade drugih zemalja ne garantuju brzi internet zbog straha od piratstva, Finci su prepoznali da je internet nužan kako bi se bolje radilo.
9. Očevi provode više vremena s decom nego majke
U ovoj zemlji je napisan niz zakona koji nagrađuju veću uključenost očeva u odgajanje dece. Na primer, odsustvo očeva s posla može trajati 9 sedmica i tokom tog vremena im se isplaćuje 70% zarade. To je pretvorilo Finsku u prvu državu u kojoj očevi više učestvuju u odgoju dece nego majke.
10. Zauzimaju drugo mesto u svetu po konzumaciji kafe
Prema podacima Međunarodnog udruženja za kafu, svaki Finac popije 26,5 kg kafe godišnje. Svaka pauza za kafu na poslu ili u školi, za Fince je sveta stvar i uvek se mora osigurati dovoljno vremena za nju.
11. Selo Deda Mraza
Malo selo u Laplandu u Finskoj zove se Joulupukki (finski izraz za Deda Mraza) i otvoreno je za posete finskom Deda Mrazu tokom cele godine. Finski Deda Mraz ima i pravi pasoš u kojoj je kao datum rođenja napisano „pre mnogo vremena“, a u bračnom statusu stoji „oženjen“.
Njegova žena zove se Joulumuori, što bi značilo Baka Mraz.
12. Besplatno obrazovanje
Obrazovanje u Finskoj podrazumeva znanje finskog i engleskog jezika, o čemu svedoči i polaganje međunarodnih ispita u ovoj zemlji. Obrazovanje u javnim institucijama, kako u školama, tako i na univerzitetima, za one koji dolaze iz Evropske unije je besplatno.
Takođe, obrazovanje u Finskoj smatra se jednim od najkvalitetnijih na svetu.
13. Filozofija sreće: „Sisu and kalsarikännit“
Reč „sisu“ nema bukvalni ekvivalent u drugim jezicima, ali se često prevodi kao stoička odlučnost, hrabrost i čvrstoća. Ta reč označava potpunu smirenost, vitalnu energiju, snagu i emocionalnu samokontrolu.
Ovaj koncept prerastao je u čitavu filozofiju i postao svojevrstan način života u Finskoj u 20. veku. „Sisu“ u dečjem odgoju promoviše ideju da dete može sve.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
