0
U Rusiji se održavaju predsednički izbori na kojima će aktuelni predsednik Vladimir Putin sasvim izvesno da osvoji još jedan šestogodišnji mandat. Pošto su jedini kandidati koji su se protivili ratu u Ukrajini, Boris Nadeždin i Jekaterina Duncova, u startu izbačeni iz predsedničke trke, jedini "protivkandidati" koji će se suočiti sa Putinom su Nikolaj Karitonov, Vladislav Davankov i Leonid Slutski.
Član Komunističke partije Nikolaj Karitonov još 2004. godine je učestvovao na predsedničkim izborima. Tada su pojedini analitičari smatrali da je slab kandidat, a sami građani su uglavnom bili ravnodušni ili nisu bili svesni njegove kandidature.
Tokom kampanje, Karitonov je pričao kako će ispasti iz trke ako ne dobije direktan prenos svojih govora kao što je to bio slučaj sa Putinom. Nakon njegovih pritužbi, televizijska mreža RTR pristala je da emituje direktan prenos govora koji je Karitonov održao svojim pristalicama u Tuli 4. marta 2004.
Na kraju je izgubio izbore i bio na drugom mestu sa 13 odsto glasova.
Uprkos tome što se protivi Putinovoj politici, Karitonov se ne protivi ruskoj invaziji na Ukrajinu, pa je zbog tog stava i sam stavljen na listu sankcija Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država.
Zamenik predsednika Državne dume Ruske Federacije od 2021. godine i lider Nove narodne partije, Davankov je bio jedina parlamentarna opcija koja nije podržala nezavisnost Donjecke i Luganske oblasti od Ukrajine na početku ruske invazije. Takođe je i najmlađi kandidat, s obzirom da je u februaru napunio 40 godina.
Davankov se 2023. godine neuspešno kandidovao u trci za gradonačelnika Moskve, izborima koji su bili poznati po kontroverznoj upotrebi elektronskog glasanja – osvojio je 5,38 odsto po zvaničnim rezultatima.
Uprkos svojoj kandidaturi, takođe je podržao i kandidaturu antiratnog aktiviste Borisa Nadeždina, tvrdeći da zemlja treba da omogući veliki pristup glasačkim listićima svim kandidatima.
Zalaže se za mir i pregovore o ratu u Ukrajini i okončanje nepotrebne cenzure i uporedio je sa najgorom sovjetskom represijom.
Nezavisni ruski list „Novaja gazeta“ naveo je da Davankovova politička obećanja izgleda da potvrđuju njegov status „najliberalnijeg kandidata na izborima“, iako je on ranije izrazio svoju podršku ratu u Ukrajini.
Davankov takođe vodi kampanju za ekonomsku decentralizaciju i modernizaciju, kao i povećanje budžeta za obrazovanje i zdravstvo.
Slutski je član Liberalno-demokratske partije, koju je osnovao Vladimir Žirinovski.
Preuzeo je partiju nakon iznenadne smrti Žirinovskog 2022. Pored partijskih aktivnosti, Slutski je kao prvi zamenik predsednika Državne Dume, takođe predvodio Komitet za spoljne poslove tokom 7. Državne Dume, a 2022. predstavljao je Rusiju tokom mirovnih pregovora sa Ukrajinom nakon ruske invazije.
Učestvovao je u pregovorima o ranjenim ukrajinskim vojnicima u čeličani Azovstal nakon završetka opsade Marijupolja. Naveo je da pripadnici puka Azov među zarobljenim vojnicima treba da budu streljani i da ne zaslužuju da žive.
Dan nakon referenduma o statusu Krima, 17. marta 2014, Slutski je postao jedna od prvih sedam osoba koje je tadašnji predsednik Amerike Barak Obama sankcionisao. Zbog krize na Krimu stavljen je i na liste Kanade i EU.
Slutski je 2018. godine bio u središtu seks skandala u parlamentu.
Naime, u februaru 2018, reporterka ruske službe BBC-a Farida Rustamova, producentkinja TV Rain Darija Žuk, bivša reporterka Komersanta Anastasija Karimova i novinarka RTV Ekaterina Kotrikadze optužile su Slutskog za seksualno uznemiravanje.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
1
0
Kao odgovor, Slutski je sebe uporedio sa Harvijem Vajnstinom i tvrdio da je meta klevete i provokacija i pretio pravnim tužbama.
U martu iste godine, Komisija za etiku Državne dume, koju je predvodio Otari Aršba, pregledala je svedočenja i dokaze i zaključila da nije bilo „kršenja norme“ i tako oslobodila Slutskog optužbi.
Preminuli opozicioni lider Aleksej Navaljni i njegova Fondacija za borbu protiv korupcije objavili su 8. marta 2018. istragu o imovini Slutskog i optužili poslanika za nezakonito bogaćenje, pošto njegova porodica nema zvaničan posao, a ukupan prihod nije dovoljno veliki da sebi mogu da priušte dva Bentlija, tri stana i vilu pored mora u Bodrumu.
BONUS VIDEO Global fokus: Ko je Putin bio, a ko je sada?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare