Lideri zemalja članica Evropske unije okupili su se u Briselu na specijalnom samitu kako bi razmotrili niz problema sa kojima se svet suočava - od pandemije koronavirusa, preko protesta u Belorusiji, do tenzija u istočnom Mediteranu i problematičnih odnosa sa Kinom.
Sankcije Belorusiji stupiće na snagu danas, a lideri EU upozorili su Tursku da bi mogla da je zadesi slična sudbina zbog sukoba sa Kiprom oko nafte u istočnom Mediteranu.
EU lideri odlučili su da sankcionišu 40 beloruskih zvaničnika, ali ne i predsednika Aleksandra Lukašenko, zbog brutalnosti i nasilnog gušenja demonstracija koje su izbile posle izbora na kojima je Lukašenko proglasio pobegu a koje opozicija ne priznaje. Jedina zemlja koja se protivila sankcijama Belorusiji bio je Kipar.
Nikozija se nadala da će slična odluka biti doneta i za Tursku sa kojom je u sukobu zbog prava na gas i naftu u istočnom Mediteranu. Međutim, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen pozvala je Ankaru na dijalog sa Grčkom i Kirpom kako bi rešili ono što EU smatra nelegalnim ulaskom u kiparske vode. U protivnom, navela je Lejen, i Turska bi mogla da bude meta sankcija.
„U slučaju da Ankara nastavi sa svojim akcijama, EU će upotrebiti sva raspoloživa sredstva. Imamo mehanizme koje možemo odmah da primenimo. Ali to ne želimo. Ono što želimo je da radimo na novom dugoročnom partnerstvu EU i Turske“, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Turski zvaničnici rekli su medijima da bi EU sankcije samo podstakle Tursku da još odlučnije traži svoja „teritorijalna prava“ na Mediteranu.
Evropski lideri takođe su pozvali na momentalan prekid sukoba jermenskih i azerbejdžanskih snaga u Nagorno Karabahu i upozorili zemlje da se ne mešaju.
Francuski predsednik Emanuel Makron optužio je Tursku da je poslala džihadiste iz Sirije u Nagorno Karabah što je, naveo je on, neprihvatljivo. Ankara je negirala da je poslala plaćenike iz Sirije u Karabah.
Tokom dvodnevnog samita, lideri EU raspravljali su i o odnosima Unije i Kine. Nemačka kancelarka Angela Merkel navela je da bi bilo kakav dogovor Kine i EU o investicijama morao da bude zasnovan na reciprocitetu, odnosno da evropske kompanije uživaju iste slobode prilikom investiranja u Kinu, kao što kineske kompanije imaju u Evropi.
Iako nije tema, sukob Mađarske i Evropske komisije oko vladavine prava će se, procenjuju mediji, naći na agendi. Mađarska je pozvala potpredsednicu Evropske komisije Veru Jurovu da podnese ostavku zbog „vređanja“ Mađara posle čega je usledio izveštaj o vladavini prava u kome je Evropska komisija ozbiljno pokačila i Mađarsku i Poljsku zbog kršenja demokratskih standarda.