Dok pandemija koronavirusom i dalje traje, vlade nekih evropskih zemalja započele su uveliko pripreme za ublažavanje zabrana, koje su uvedene kako bi se sprečilo širenje zaraze, iako će mere koje parališu društveni i ekonomski život na snazi ostati bar još nekoliko nedelja.
Francuska, Španija, Belgija, su zemlje koje se suočavaju sa velikim brojem obolelih i preminulih, a već su osnovale stručne odbore i savetodavna tela koja imaju zadatak da ispitaju na koji način bi trebalo izvesti postepeno ublažavanje mera kojim je naređen ostanak građana u svojim domovima, rad pojedinih kompanija u kućnim uslovima i povratak dece u škole, ali na takav način da bi se izbegla mogućnost pojave drugog talasa infekcije.
Kako piše Fajnajnšel Tajms, Pedro Sančez, španski premijer u subotu je doneo odluku da za još dve nedelje odnosno do 26. aprila produži karantin, sa tom razlikom da će neke mere posle katoličkog Uskrsa biti ublažene za radnike koji rade u proizvodnji i građevinskoj industriji.
„Kada budemo imali kontrolu krivulje zaraze, preći ćemo na novi oblik normalnosti i obnovu naše privrede. Specifičan tim, među kojima ima i epidemiologa već dve nedelje radi na planu da se ekonomske i društvene aktivnosti ponovo pokrenu“, dodao je Sančez.
U Italiji šef italijanske Agencije za civilnu zaštitu Angelo Boreli koji je zadužen za koordinaciju svih službi kako bi se odgovorilo na epidemiju korone, predložio je da njegova zemlja polako pređe na „drugu fazu“ zatvorene zemlje, koja može prema njegovim rečima već početi u maju mesecu.
„Ne želim da dajem tačne datume, ali do 16. maja možemo imati dodatne pozitivne podatke, koji će nam omogućiti da započnemo drugu fazu“, rekao je on, ali nije saopštio šta to podrazumeva „druga faza“.
Francuski premijer Eduard Filip, prošle nedelje je rekao da će proces ublažavanja mera biti složen i da ako se desi, biće primenjeno na sve, ali nije naveo kad bi taj proces mogao da počne.
Danska, jedna od skandinavskih zemalja bila je prva u Evropi koja je zatvorila svoje granice, kako bi sprečila širenje koronavirusa, ali prošle nedelje postala je ponovo prva evropska zemlja koja je jasno predstavila plan da se olakšaju određena ograničenja.
„Ako Danci u sledeće dve nedelje – posle Uskrsa – nastave da se drže mera, budu na distanci, i ako brojevi ostanu stabilni i u razumnoj meri, onda će vlada ponovo započeti postepeno, tiho i kontrolisano otvaranje našeg društva“, izjavila je 30. marta premijerka Danske Mete Frederiksen.
Ipak, broj vlada koje su bile spremne da postave neki vremenski rok, kad bi trebalo da usledi ublažavanje mera ,je jako mali, jer prema rečima stručnjaka, da bi se tako nešto realizovalo, potrebno je da se povećaju kapaciteti za testiranje na koronavirus. Mnogi su zabrinuti i dalje da će sa uskršnjim praznicima i dolaskom toplijeg vremena biti sve više onih koji će pokušati da sabotiraju meru „ostani kod kuće“, a stanovništvo je već nedeljama izloženo pričama kako boravak u izolaciji više nedelja je štetan, a posebno što je veliki broj ljudi je zbog toga izgubio zaradu.
Zemlja, koja poslednjih nedelja beleži porast broja preminulih od koronavirusa je Nemačka, koja je počela da priprema poseban plan za ukidanje ograničenja, a koja bi bila prihvatljiva u smislu zdravstvene politike.
„Sad je važno da dođemo u fazu kad možemo reći ljudima: „Nismo u pandemiji“, pa vam možemo reči koje će mere biti ublažene, rekao je Štefan Sajbert, portparol nemačke kancelarke Angele Merkel.
Za razliku od evropskih vlada, koji već razmatraju mere za ublaženja mera restrikcije, neki eksperti smatraju da u ovo planiranje treba uključiti i javnost u javnu raspravu. Takav stav zastupa i Kristijana Vopen, profesorka Centra za etiku, prava, ekonomiju i društvene nauke o zdravlju Univerziteta u Kelnu, koja je i naučni savetnik vlade Severne Rajne i Vestfalije, koja se bavi populacionom politikom u Nemačkoj.
Ona smatra da se ukidanje mera neće skoro dogoditi, ali da vredi o tome razgovarati i da javnost to zaslužuje. Takođe, ona dodaje i da građani moraju da veruju u ono šta će raditi politički lideri u narednim mesecima. Inače, profesorka Vopen je jedna od deset akademika među kojima su epidemiolozi, lekari, pravnici, ekonomisti, koji su u petak objavili izveštaj o mogućnosti ukidanja mera zabrane za Institut IFO sa sedištem u Minhenu.
Izveštaj je zapravo „strategija otvaranja, a ne straegija izlaska iz zabrane“. Ona dodaje da povratka u potpunu normalu neće biti, sve dok se ne pronađe pouzdana vakcina protiv koronavirusa, koja će postati široko dostupna. Prema njenim predviđanjima, to se neće desiti u narednih nekoliko meseci. Studija je takođe procenila da će nemačka ekonomija zabeležiti pad od čak 20 odsto i tu u slučaju da obustava rada bude trajala tri meseca i ako posle toga usledi postepeni oporavak. Profesorka Vopen ističe da će socijalno i psihološko naprezanje podjednako biti važne, kao i ekonomsko da se smanje gubici zbog posledice epidemije koronavirusa.
Stručnjaci u izveštaju za Institut IFO zalažu se za strategiju „prilagođenog rizika“, prema kojima neke starosne grupe, regioni, društvene i poslovne aktivnosti bi mogle biti obnovljene pre drugih. Tako bi škole mogle da nastave sa nastavom, s obzirom na niži rizik od pojave težih simptoma kod dece, kao i smanjenje mera izolacije za radno sposobne roditelje. S druge strane stariji ljudi, koji spadaju u zonu visokog rizika mogli bi ostati u svojim kućama i narednih meseci. Plan predviđa i pokretanje fabrika sa visokim stepenom automatizacije, dok bi poslednji na listi bili noćni klubovi.
Najavljeni planovi nekih evropskih zemalja će verovatno zahtevati i velike promene u organizaciji, pa tako Danska i Belgija razmatraju podelu časova i školske nedelje kako bi se omogućila bolja socijalna distanca.
„Svako labavljenje ograničenja trebalo bi da bude popraćeno povećanjem testiranja, rekao je Martin Lose, profesor farmakologije na Univerzitetu u Vurzburgu i još jedan od autora izveštaja.
Međutim ni to, kako stvari stoje, nije dovoljno. Nemačka je samo prošle nedelje obavila 50.000 testiranja dnevno, što je za populaciju od 80 miliona nedovljno. Međutim, ne radi se samo o PCR testu nego bi bilo potrebno i testiranje antitela, zatim države bi morale pojačati proizvodnju maski i zaštitne opreme, koja postaje sastavni deo ličnih stvari građana.
Korak ka tome otišla je Francuska, koja sada razmatra opciju da maske za lice postanu obavezne u javnosti. Osim maske spominje se detaljno praćenje kontakata, što bi bilo od suštinskog značaja za prepoznavanje obolelih i njihovog kretanja i veza koje ostvaruju. Profesor Lose smatra da postepeno ukidanje ograničenja bilo bi zbunjujuće po stanovništvo koje bi moralo da prihvati gomilu pravila nego do sad, kad je postojalo samo jedno „ostani kod kuće“.
Autor: Andrej Mlakar/Fajnajnšel Tajms