Nakon što je Turska "presekla katanac i otvorila kapije", stotine hiljada migranata nezaustavljivo je krenulo na surovi put prema Evropi. Reke ljudi koji se kreću u grupama, u kojima ima i dece, nailaze na otpor, nasilje i zabranu prolaza do evropskog cilja. Na svojim granicama, Evropa im jasno stavlja do znanja da ih se plaši i da će mnogo oštrije reagovati na novu migrantusku krizu, koja je na pomolu.
Trnoviti, ali dugoočekivani put migranata prema Evropi započeo je krajem februara kada je Turska otvorila svoje granice. Na put ka Evropskoj uniji, koja je njihov cilj, istog časa krenulo je na stotine hiljada migranata iz Sirije, podstaknute predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, koji ne samo da im je otvorio vrata, već ih je i prevozio državnim autobusima do granice s Grčkom. Vodenim i kopnenim putevima, oni sa sobom vode i decu, ali graničari koji agresivno brane prolaz dalje, ne prezaju ni od čega. Procenjuje se da je na granici Turske i Sirije oko milion ljudi, koji će se uputiti prema Evropi u novom velikom talasu posle „seobe“ iz 2015. i 2016, koja je velikim delom prošla i kroz Srbiju.
Prva prepreka, koja brani migrantski cunami prema Evropi je – Grčka, čiju granicu migranti uporno pokušavaju da probiju.
Turska je ostvarila svoju pretnju da će „otvoriti kapije“, a motiv da to konačno i učini je pritisak na Evropsku uniju da im pomogne u suočavanju sa ratom u Siriji.
Migranti na sve načine pokušavaju da uđu u Grčku i da kroz nju prođu dalje. Oni se provlače kroz ograde ili veslaju preko reke Marice, koja teče većim delom duž tursko-grčke granice, navodi američka agencija AP.
Grčke vlasti saopštile su da su tokom 24 sata, u noći između ponedeljka i utorka sprečile ukupno 5.183 ljudi da uđe u Grčku i uhapsile 45 ljudi, uglavnom iz Avganistana, Pakistana, Maroka i Bangladeša. U ponedeljak uveče, grčke vlasti saopštile su da su u subotu zaustavile više od 24.000 pokušaja ilegalnih prelazaka.
U međuvremenu migranti pokušavaju da stignu u EU i preko mora, krećući se brodovima i čamcima ka ostrvu Lezbos, rizikujući svoje živote na Mediteranu. U očajničkom pokušaju da stignu do Evropske unije, u ponedeljak je jedno dete poginulo, nakon što se gumeni čamac na kojem je bilo, prevrnuo nadomak Lezbosa. Ostalih 47 ljudi u čamcu je spaseno. U međuvremenu su se čak pojavili i snimci na kojima se vidi kako navodno grčka vojska puca na čamce sa migrantima.
Grčki premijer Kirjakos Micotakis izjavio je da je migrantska kriza na granicama sa Turskom asimetrična pretnja granicama Evropske unije.
„Nadam se da će ova kriza biti poziv na buđenje Evrope da preuzme svoju odgovornost. Grčka više ne može sama da rešava priliv migranata i izbeglica i poručio tim osobama da ne pokušavaju da uđu u Grčku nelegalno“ rekao je Micotakis.
On je obišao grčko-tursku granicu sa šefovima Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropskog parlamenta.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poslala je snažnu podršku naporima Grčke u zaštiti svojih granica pred hiljadama migranata koji su krenuli prema ovoj zemlji nakon što je Turska otvorila svoje granice prema Evropi. Ona je dodala da će biti razočarani oni koji testiraju Evropu i naglasila da će evropsko jedinstvo prevladati.
Fon der Lajen je u utorak obišla kopneni deo granice Grčke sa Turskom. Pored nje su bili grčki premijer Kirjakos Micotakis, David Sasoli, predsedavajući Evropskog parlamenta i Šarl Mišel, prvi čovek Evropskog saveta. Ona je Grčku nazvala „štitom Evrope“ i obećala novčanu pomoć od čak 700 miliona evra.
„Grčke brige su naše brige“, rekla je Fon der Lejen novinarima na graničnom prelaznu Kastanijes.
„Ovo nije samo granica Grčke, već i Evrope. Danas stojim ovde uz vas kao Evropljanka… Došli smo ovde danas kako bi poslali jasnu poruku evropske solidarnosti i podrške“, istakla je ona.
Fon der Lejen je navela da je potpuno posvećena pružanje svake vrste operativne podrške grčkim vlastima. Ona je dodala i da se saoseća sa migrantima koji su „zavedeni lažnim obećanjima u bezizlaznoj situaciji.“
Šarl Mišel je naveo da je veoma važno da se zaštite evropske granice, ali i da se poštuje međunarodno pravo.
On je pozvao Tursku da se pridržava sporazuma iz 2016. godine.
Govoreći o čvrstom stavu u odbrani granice, grčki premijer Micotakis rekao je da neće dozvoliti da ga bilo ko ucenjuje.
„Ovo više nije problem izbeglica. Ovo je očigledan pokušaj Turske da iskoristi ljude koji su očajni kako bi sprovela sopstvene geopolitičke planove i skrenula pažnju sa katastrofalne situacije u Siriji“, tvrdi Micotakis.
U ponedeljak uveče situacija je bila mirnija nego tokom vikenda kada se hiljade migranta sukobilo sa grčkom policijom i vojskom, rekao je za agenciju Rojters jedan pripadnik grčke granične službe.
„U utorak tokom dana, bilo je samo nekoliko pokušaja prelazaka migranata. Nadamo se da su shvatili poruku“, dodao je on.
Haotična situacija sa migrantima iznedrila je brojne tekstove i snimke čija se verodostojnost dovodi u pitanje. Tako se na jednom snimku, koji je objavio Skaj njuz, a za koji tvrde da su ga dobili od turskih vlasti, vidi da pripadnik obalske straže puca u vodu pored migrantskog čamca. Snimak prikazuje i kako se gumeni čamac približava brodu, dok ga jedan od članova grčke posade udara štapom.
Podsetimo, da je od 2016. čak 3,5 miliona migranata živelo u Turskoj, nakon što je ova zemlja postigla dogovor sa EU. Međutim, taj dogovor je prekršila, a reke migranata pustila da teku prema EU.
Turski zvaničnici ranije su saopštili da neće više zaustavljati migrante koji pokušavaju protivzakonito da uđu u Evropu, uz napomenu da evropske zemlje nisu održale obećanje da će pomoći migrantima u Turskoj i da će pomoći Ankari da zaustavi dalji priliv migranata.
Odluka je doneta nakon što su 27. februara poginula 34 turskih vojnika na severozapadu Sirije, podsetila je Anadolija.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kaže da se njegova zemlja suočava sa neposrednim i dramatičnim novim prilivom izbeglica iz rata u Siriji, gde su rastući sukobi između turskih i sirijskih trupa podigli uzbunu. Sve više i više ljudi iz Sirije ostaće bez svojih domova, pa se očekuje da i oni krenu u potragu za spasom ka Turskoj i dalje ka Evropi.
Sa druge strane Sebastijan Kurc, austrijski premijer, optužio je turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da koristi migrante kao pijune.
On je dodao da će Austrija pojačati prisustvo bezbednosnih snaga na graničnim prelazima kako se ne bi ponovila situacija iz 2015., kada je u tu zemlju ušao veliki broj izbeglica i migranata.
U Hrvatskoj, čije su granice brana prema EU, za migrante spremaju vojsku.
“Hrvatska vojska već duže vreme ima razvijene operativne planove za pomoć policiji u nadzoru državne granice ako se to od nas zatraži. Prema našim planovima, u početnoj fazi angažovali bismo 2.500 vojnika, a dalje ćemo videti kako će se situacija razvijati”, otkrio je u utorak načelnik Glavnog stožera viceadmiral Robert Hranj, potvrdivši nezvanične informacije da se Hrvatska vojska intenzivno priprema za moguću operaciju podrške policiji u slučaju eskalacije migrantske krize na hrvatskim granicama.
Migrantska kriza u brojkama
Od decembra prošle godine skoro milion ljudi je pobeglo na granicu Sirije i Turske, a sve zbog žestokih borbi u oblasti Idlib.
U Turskoj trenutno ima oko 3,7 miliona sirijskih izbeglica, kao i migranata iz drugih zemalja poput Avganistana.
U govoru koji je direktno prenošen na televiziji, Erdogan je kazao da EU nije pružila nikakvu pomoć da se izbeglice smeste u bezbedne zone u Siriji.
Grčke vlasti blokirale su proces podnošenja zahteva za azil u sledećih mesec dana, zato što kako tvrde, postoje koordinisane masovne ilegalne migracije iz Turske.
Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija saopštio je da Grčka nema zakonsko opravdanje za suspendovanje zahteva za azil.
Turska je prošlog petka otvorila granicu sa Grčkom za migrante.
Turske vlasti su ovu odluku donele posle vojnog poraza u severozapadnoj Siriji.
Turska je u toj oblasti pokušala da stvori bezbednu zonu u koju je planirala da naseli milione sirijskih izbeglica.
Od prošle subote, najmanje 24.000 ljudi zaustavljeno je na granici Grčke i Turske.
EU i Turska su 20. marta 2016. postigle dogovor po kojem su sirijske izbeglice vraćene sa grčkih ostrva u Tursku. Zauzvrat, Turska je dobila šest milijardi novčane pomoći od EU.
Za svaku osobu iz Sirije koja je vraćena iz Grčke u Tursku, jedan migrant će biti preseljen iz Turske u EU.
EU se saglasila da će raditi na ukidanju viznog režima za turske državljane do kraja juna 2016.
Posle postizanja dogovora, drastično se smanjio broj izbeglica u Grčkoj.