18
Iako će odnos snaga u Evropskom parlamentu (EP) ostati sličan nakon izbora koji su održani u nedelju, jasno je da u državama članicama Evropske unije (EU) dolazi do dramatičnog uspona desnice, što je naročito vidljivo na primeru Nemačke i Francuske. Evropska narodna partija (EPP) ostaje okosnica novog saziva sa 185 mandata, stoga je malo verovatno da će doći do velikih promena u kursu kojim se EU kreće. Ipak, ovi izbori ogolili su nestabilne vlade u ključnim državama članicama. Tako je francuski predsednik Emanuel Makron najavio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, belgijski premijer Aleksander De Kro podneo ostavku, dok "semafor koalicija" Olafa Šolca rapidno gubi podršku birača.
Drugoplasirani u EP su Socijalisti i demokrate (S&D) sa 137 mandata, na trećem mestu je koalicija Obnovimo Evropu (RE) sa 79 mandata, na četvrtom Konzervativci i reformisti (ECR) sa 73 mandata, na četvrtom Identitet i demokratija (ID) sa 58 mandata, a tek na petom Zeleni sa 52 mandata.
Očekuje se da će većinu formirati EPP, S&D i RE, što je najavila i aktuelna predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen, koja pokušava da obezbedi nov mandat.
„Zahvaljujem evropskim glasačima na ukazanom poverenju. Danas je dobar dan za Evropsku narodnu stranku, pobedili smo, mi smo garant stabilnosti. Vodila sam kampanju u 17 zemalja, slušala sam iskazane zabrinutosti i videla sam da je puno poverenja u EU. Hvala svima onima koji su toliko truda uložili u ovaj uspeh. Izbori su nam dali dve ključne poruke: ovaj centar i dalje stoji, to je budućnost Evrope, ali je istina i da je desnica ostvarila bolji rezultat. Već od sutra obratićemo se velikim političkim porodicima, SPD i liberalima. Uvek sam govorila da želim izgraditi snažnu većinu za snažnu Evropu. Moj je cilj da nastavim na ovom putu koji su proevropski, proevropski“, rekla je ona u Briselu i napomenula da očekuje drugi mandat na poziciji predsednice EK.
Međutim, u pojedinim zemljama došlo je do „političkog zemljotresa zbog uzleta desnice“.
Ukoliko se na mapi pogledaju rezultati evropskih izbora u Nemačkoj, postaje jasno da je ova zemlja politički podeljena, i to na Istok i Zapad, pri čemu je Istok naklonjen ekstremnoj desnici. Nemačka vladajuća koalicija pretrpela je težak udarac na izborima, a socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca zabeležile su najgori rezultat na nacionalnim izborima.
Najbolji rezultat u Nemačkoj ostvarila je stranka CDU, dok je na drugom mestu AfD. Ovaj poraz vladajuće koalicije verovatno će obnoviti pitanja o stabilnosti vlade. „Semafor“ koalicija uključuje socijaldemokrate (crveno), zelene i liberale (žuto).
Šolcove socijaldemokrate osvojile su manje od 14 odsto, što je izuzetan pad za stranku koja je dugo bila stub nemačke političke scene.
Sada je pravo pitanje da li će Šolcova vlada opstati do redovnih izbora. Nemačke koalicije retko se raspadaju pre isteka mandata, ali ova je specifična, jer uključuje tri stranke umesto uobičajene dve, što je čini nestabilnijom.
Nedeljni rezultat ukazuje da samo oko 30 odsto Nemaca i dalje podržava „semofor koaliciju“, zbog čega mnogi tvrde da je vlada izgubila legitimitet.
Slične zabrinutosti navele su francuskog predsednika Emanuela Makrona da raspiše nove parlamentarne izbore nakon poraza od krajnje desničarske stranke Nacionalni skup Marin Le Pen.
On je nakon objavljivanja rezultata evropskih izbora najavio da će raspustiti francuski parlament, što znači da će u toj zemlji biti organizovani vanredni parlamentarni izbori. Ovo je za njega veliki rizik, imajući u vidu da se predviđa pobeda desničarke Marin Le Pen.
Stranka Nacionalno okupljanje koju predvodi Le Penova na putu je da osvoji ukupno 32 odsto glasova, pokazuju rezultati evropskih izbora, što je duplo više od glasova koje je dobila Makronova partija Preporod.
Najavljujući raspuštanje parlamenta, Makron je rekao da će se dva kruga glasanja održati 30. juna i 7. jula, nekoliko nedelja pre Olimpijskih igara u Parizu.
Sada, jedva dve godine nakon što je osvojio drugi predsednički mandat, Makron već gubi većinu u francuskom parlamentu. Ovo evropsko glasanje u teoriji nema nikakvog uticaja na nacionalnu politiku, ali je pokazalo da bi nastavak Makronovog mandata bez novih konsultacija bio preveliko opterećenje sistema.
Marin Le Pen, koju je Makron dva puta pobedio na predsedničkim izborima, odmah je reagovala, rekavši da je njena stranka „spremna da bude vlast, spremna da stavi tačku na masovnu imigraciju“.
Od rezultata na koje treba obratiti pažnju je i onaj u Mađarskoj. Vladajuća mađarska stranka Fides na putu je da ostvari najgori rezultat ikada na izborima za Evropski parlament, nakon što su preliminarni rezultati pokazali da je prvi protivkandidat Viktora Orbana osvojio više od 30 odsto glasova u nedelju.
POGLEDAJTE JOŠ:
18
60
6
Peter Mađar, bivši član Fidesa koji se u međuvremenu udaljio od Orbana i postao njegovpolitički rival, i njegova stranka Tiza osvojili su 30,1 odsto.
Fides mađarskog premijera Viktora Orbana osvojio je 44,2 odsto, znatno manje nego što su predviđale ankete.
Treba napomenuti da je Fides samo jednom osvojio manje od 50 odsto glasova u poslednja dve decenije.
Ako rezultati ostanu ovakvi, Orban će u Evropskom parlamentu imati 11 predstavnika, a Mađar sedam.
Nedeljni rezultat je „velika pobeda za Petera Mađara i veliki neuspeh za Fides“, izjavio je za „Politiko“ Peter Kreko, izvršni direktor nezavisnog centra „Political Capital“.
BONUS VIDEO Nova.rs u Briselu na izborima za Evropski parlament
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare