0
Nemačka će birati naslednika Angele Merkel, dok će građani Holandije, Britanije i drugih EU država morati da donesu važne odluke.
Pročitajte još:
Evropljanima će tokom 2021. biti pružena prilika da oblikuju politički pejzaž Starog kontinenta posle godine izgubljene u pandemiji koronavirusa. Pandemija će verovatno i ove godine poremetiti neke izborne planove ali su neke stvari sigurne: Angela Merkel, dugogodišnja kancelarka Nemačke i na mnogo načina lider Evrope, odlazi sa vlasti dok će drugi političari biti suočeni sa referendumima vezanim za njihovo vođstvo tokom epidemije.
Sajt Politiko sastavio je listu ključnih izbora ove godine.
Predsednički izbori u Portugalu – 24. januar
Kakva je situacija: Ankete pokazuju da predsednik Marselo Rebelo de Susa ima više od 60 posto podrške, sasvim dovoljno za pobedu. Pa ipak, dvojica njegovih protivnika privlače mnogo medijske pažnje: bivša poslanica socijalista Ana Gomeš i desničar Andre Ventura koji je 2019. osnovao partiju Čega (Dosta je bilo). Venturin uspeh na ovim izborima biće dobar pokazatelj koliko podršku uživa ultradesnica koja je do nedavno nije bila velika sila u Portugalu. Gomešova trenutno ima 13 posto podrške a Ventura 10 posto.
Parlamentarni izbori u Holandiji – 15-17. mart
Kakva je situacija: Premijer Mark Rute našao se na udaru javnost zbog prvobitne odluke da izbegne strogo zatvaranje zemlje i što se umesto da se ugleda na susede, zalagao za takozvani „inteligentni lokdaun“ koji nije sprečavao ljude da izlaze. Iako mu je mekši pristup doneo poene kod kuće, Ruge se potom predomislio i uveo strožije epidemiološke mere uključujući zatvaranje radnji i škola koje će potrajati minimum do sredine januara. Premijer i njegova stranka nadaju se da će im popularnost sa početka pandemije pomoći da osvoje većinu u Predstavničkom domu koji su izgubili 2019.
Koga pratiti: Rute, jedan od evropskih lidera sa najdužim stažom, kandiduje se za četvrti mandat. njegova Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD) vodi u anketama i očekuje se da će osvojiti 37 mesta – četiri više nego na prethodnim izborima 2017. Prošli put je delimični uspeh na izborima značio da su morali da formiraju koalicionu vladu a to se je potrajalo mesefcima. VVD su na kraju uspeli da formiraju tanušnu većinu sa tri druge stranke: konzervativcima, socijal-liberalima i zelenima. Ovoga puta, analitičari veruju da će VVD lakše formirati vladu.
Druga stvar na koju treba obratiti pažnju su desničarske stranke. Forum da demokratiju pojavio se na političkoj sceni 2016. i postigao je značajan uspeh na lokalnim izborima 2019. i na izborima za Evropski parlament iste godine. Popularnost stranke je, međutim, poslednjih meseci opala zbog rasističkih ispada i borbe za prevlast u vrhu stranke. Sa druge strane „stari vuk“, ultradesničarska Partija slobode Greta Vidlersa uživa u skoku popularnosti i prema trenutnim anketama mogli bi da osvoje 24 mesta u parlamentu.
Parlamentarni izbori u Bugarskoj – 28. mart
Kakva je situacija: Parlamentarni izbori u Bugarskoj biće organizovani posle višemesečnih protesta protiv premijera Bojka Borisova zbog optužbi za korupciju i sprege vlade, oligarha, pravosuđa i bezbednosnih službi. Osim što je malo „promešao“ kabinet, Borisov je odbio da odstupi.
Ulog na ovim izborima prevazilazi, međutim, Bugarsku. Da bi osigurao podršku nacionalista, Borisov je blokirao članstvo Severne Makedonije u EU, insistirajući na tome da je makedonski jezik zapravo bugarski dijalekt.
Kasnije ove godine, na jesen, u planu su i predsednički izbori. Nijedan kandidat se još nije prijavio ali socijalista Rumen Radev – koji je bio na strani demonstranata – može da se kandiduje opet.
Na koga obratiti pažnju: Ostaje da se vidi da li će se pojaviti nova koalicija ali trenutno Borisova stranka Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) vodi u anketama sa 28 posto podrške. Socijalisti na čelu sa Kornelijom Ninovom imaju oko 25 posto podrške. Da bi izbegao skrenuo pažnju na sebe, Borisov je tokom protesta ukazivao na korupcionaške skandale socijalista i njihov neuspeh da se izbore sa organizovanim kriminalom što je ograničilo pristup Bugarske EU fondovima 2008. GERB optužuju socijaliste i da imaju bliske veze sa Kremljom, iako je i sam Borisov dobro povezan sa Moskvom.
Nijedan kandidat se još nije prijavio za izbornu trku, ali je Borisov pre nekoliko godina razmatrao mogućnost kandidovanja za predsednika. To znači da bi opet mogao da se suoči sa Radevom koji je iskoristio proteste 2020. kao priliku da olabavi malo Borisov stisak nad zemljom.
Škotski i velški parlamentarni izbori i lokalni izbori u Engleskoj – 6. maja
Kakva je situacija: Parlamentarni izbori u Škotskoj su ovde najbitniji. Premijerka Nikola Sturdžon rekla je da će tražiti mandat kako bi organizovala referendum o nezavisnosti. Škoti su 2014. tesnom većinom izglasali ostanak u Velikoj Britaniji, ali Sturdžon veruje da će nezadovoljstvo Bregzitom i sve glasniji pozivi za nezavisnošću sada dovesti do drugačijeg ishoda.
Istog dana biraće se predstavnici velškog parlamenta kao i članovi lokalnih veća u Engleskoj i više gradonačelnika.
Na koga obratiti pažnju: Škotska nacionalna stranka Nikole Sturdžon trenutno vodi sa 54 posto podrške.
U Velsu, laburista Mark Drejkeford se ponovo kandiduje za pemijera iako je rekao da ne namerava da ostane ceo mandat, ako pobedi. Drejkeford se distancirao od britanskog premijera Borisa Džonsona i njegovog načina rešavanja krize izazvane koronavirusom uvođenjem strožijih mera.
Gradonačelnik Londona takođe se bira u maju pošto su izbori bili odloženi godinu dana zbog pandemije. Sadik Kan iz Laburističke stranke će se ponovo kandidovati i trenutno je favorit za pobedu. Njegov konzervativni rivač Šon Bejli je na drugom mestu sa 20 posto podrške.
Francuski regionalni izbori – verovatno u junu
Kakva je situacija: Tačan datum izbora još uvek nije određen budući da ga je vlada pomerila sa marta na jun 2021. kako bi izbegli da im korona ponovo pomrsi konce kao što je uradila 2020. na opštinskim izborima. Ovo su prvi regionalni izbori od kada je Emanuel Makron 2016. pokrenuo svoj pokret Republika u pokretu. Izbori će biti prilika da se izvidi situacija uoči predsedničkih izbora 2022. godine i posle epidemije koronavirusa koja je ostavila jezive posledice po zemlju, jednu od najgore pogođenih u Evropi.
Na koga obratiti pažnju: Ksavijer Bertran, konzervativac republikanaca i predsednik regionalnog saveta Ot de Fransa, severnog regiona Francuske. Bertran je ranije rekao da bi voleo da oproba snage sa Makronom na predsedničkim izborima 2022. a pobeda na ovim izborima bi mu mnogo značila u smislu podrške.
Makronova stranka još uvek nije obelodanila spisak kandidata, ali se očekuje da bi među njima mogao da bude i ministar obrazovanja Žan-Mišel Blanke za Il de Frans oblast.
Takođe treba obratiti pažnju na Zelene koji se nadaju da će ponoviti uspeh sa lokalnih izbora 2020, naročito u Bordou i Novel Akvitenu, najvećem adminitrativnom regionu Francuske.
Opšti izbori u Nemačkoj – 26. septembar
Kakva je situacija: Ovo će biti prvi izbori na kojima se Angela Merkel neće kandidovati za kancelara od 2005. godine. Dugogodišnji vođa Nemačke spremna je za penziju i više puta do sada je rekla da želi da se povuče iz politike. Ko će popunit njeno mesto veliko je i važno pitanje kako za Nemačku tako i za Evropu budući da je „mama Merkel“ najmoćniji lider Starog kontinenta.
Na koga obratiti pažnju: Merkelovi koalicioni partneri – Socijaldemokrate jedini su koji su do sada saopštili ime kandidata za kancelara: Ministra finansija Olafa Šolca.
Trka za naslednika Angele Merkel u Demohrišćanskoj uniji – a samim tim i najverovatnijeg kandidata stranke za kancelara – dva puta je odložena zbog pandemije. Nemački demohrišćani danas su birali između Armin Lašeta, premijera Severne Rajne i Vestfalije, Norberta Rutgena predsedavajućeg spoljnopolitičkim komitetom Bundestaga i korporativnog advokata Fredrih Merca. CDU je izabrao Lašeta za novog predsednika.
Treba obratiti pažnju i na Makrusa Zedera koji je i lider CDU-ove sestrinske stranke SCU koji tradicionalno imaju istog kandidata kao i CDU. Zeder je izuzetno hvaljen zbog načina na koji je rešio situaciju sa koronom u svojoj državi i spekuliše se da bi on mogao da nasledi Merkelovu iako je sam Zeder više puta rekao da nema takvih ambicija.
Zeleni su takođe stranka na koju treba obratiti pažnju. Trenutno su jedna od najmanjih stranaka u Bundestagu ali je njihova podrška skočila od poslednjih izbora i trenutno su drugi u anketama, iza CDU Angele Merkel. Zeleni nikada nisu formirali koaliciju sa CDU na federalnom nivou i poslednji put su bili u vladi u vreme Gerharda Šredera, Merkelinog prethodnika.
Iz sveta i regiona čitajte:
Izbori u Češkoj – 8-9. oktobar
Kakva je situacija: Premijer Andrej Babiš želi da se ponovo kandiduje posle dolaska na vlast 2017. Babiš predvodi manjinsku vladu sa Socijaldemokratskom strankom i uz podršku Komunističke partije ali njegova ANO partija ne deluje kao da može da produbi svoju moć. Ankete pokazuju da ANO gubi podršku u odnosu na prethodne izbore i da su sa 29,6 posto pali na 27 posto.
Babišov prvi mandat bio je „čupav“ posle neverovatno velikih antivladinih protesta 2019. kada su demonstranti pozivali na njegovu ostavku i onda grešaka u vođenju korona krize. Ministar zdravlja morao je da podnese ostavku u oktobru nakon što je fotografisan kako krši sopstvena pravila a Babiš se takođe našao na udaru kritika zbog letovanja na Kritu u trenutku kada je pozivao Čehe da ostanu kod kuće.
Na koga obratiti pažnju: Tri stranke desnog centra: Civilne demokrate, Demohrišćani i Top 09 okupili su se 2020. u alijansi protiv Babiša. „Želimo da damo ljudima nadu da populizam, prazne reči i laži ne vladaju ovom zemljom“, rekao je lider Idemo zajedno (SPOLU) Petr Fiala. SPOLU ima 20 posto podrške, dok Piratska partija Ivana Bratoša ima 17 posto podrške birača, pokazuju ankete.
Izbori
U februaru (14. februara) će biti održani regionalni izbori u Kataloniji. Albanci izlaze na parlamentrne izbore 25. aprila, Kiprani 23. maja a norveški parlamentarni izbori će biti organizovani 13. septembra.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
