0
Radikalna desnica je tokom pandemije koronavirusa doživela stagnaciju i pad popularnosti u svim zapadnim članicama EU gde je ostala verna populističkim, suverenističkim i antievropskim idejama. Reč je o Alternativi za Nemačku i tzv. slobodarima u Holandiji i Austriji, izuzetak su španski Vox Santjaga Abaskala i Švedski demokrati Jimija Okesona.
Pročitajte još:
U državama gde su ultradesničari napravili zaokret ka centru i prestali da se zalažu za izlazak iz EU i evrozone, zabeležili su rast popularnosti, posebno Nacionalni savez Marin Le Pen u Francuskoj, Braća Italije Đorđe Meloni i Liga Matea Salvinija u Italiji i Flamanski interes Toma van Grikena.
Neka nova retorika
Pod uticajem savetnika i bliskih saradnika, Filipa Olivijea i Đankarla Đorđetija, Marin Le Pen i Mateo Salvini, su promenili barem za 90 stepeni svoje politike i vokabular. Tu i tamo i dalje im pobegne po koja ksenofobna, rasistička ili antievropska izjava, ali za razliku od prethodnih godina kada su insistirali na svojim greškama, sada ih koriguju i menjaju u hodu. Veliki uspon je napravio i 35-godišnji Van Griken čiji je Flamanski interes postao najpopularnija partija među belgijskim flamancima podrivajući višedecenijski tzv. sanitarni kordon od drugih stranaka.
Le Penova je toliko promenila svoju retoriku, korigovala stavove da je doživela da joj Makronov ministar unutrašnjih poslova Žeral Darmenen spočitava da je previše mekana prema islamistima. Čak su i najuticajniji francuski politički hroničari konstatovali da je granica između biračkog tela Nacionalnog saveza i Republikanaca (stranka desnog centra) postala totalno fluidna. O tome svedoče i istraživanja javnog mnjenja koja daju Le Penovu na 47-48 odsto glasova u drugom krugu predsedničkih izbora sledećeg proleća u Francuskoj. Poređenja radi, Le Penova je u drugom krugu poslednje trke za Jelisejsku palatu pre četiri godine dobila malo manje od 34 odsto glasova.
Ekologija u centru pažnje
Nova Le Penova, pod uticajem Olivijea, supruga sestre Mari Karolin, se od suvereniste transformisala u ekološku Jovanku Orleanku, zaštitnicu poljoprivrednika i zanatlija, i svih onih koji bi da sačuvaju planetu od pogubnih posledica globalizacije. Ćerka Žan Mari Le Pena je shvatila da će se ključna partija u borbi za predsedničku fotelju odvijati na planu ekologije i već je zauzele dobre početne pozicije.
Le Penova se više ne zalaže za izlazak iz EU, ni iz evrozone a ni iz NATO-a. Motiv je jednostavan, bitka za opstanak planete i zdravu životnu sredinu ne može da se limitira na nacionalne granice. Od kada je njen veliki prijatelj Mateo Salvini podržao vladu Marija Dragija, Le Penova nije dala nijednu izjavu koja bi stavila u nezgodan položaj lidera Lige. Naprotiv, počeli su zajedno da rade na distanciranju od Alternative za Nemačku, na evropskom nivou, koja postaje teret i prepreka za realizaciju njihovih snova o ulasku u Jelisejsku palatu odnosno Palatu Kiđi.
Sito i rešeto za Makrona
Emanuel Makorn ostaje favorit u trci za predsednika Pete republike, ali će za razliku od 2017. godine kada mu je put ka pobedi bio asfaltiran u drugom krugu izbora, sledećeg proleća morati da prođe kroz sito i rešeto da bi zaradio drugi mandat na čelu Francuske.
Liga Matea Salvinija i Braća Italije Đorđe Meloni zajedno imaju preko 40 odsto glasova u svim ispitivanjima javnog mnjenja južno od Alpa. Sa pomeranjem ka desnom centru i napuštanjem antievropske retorike, savezništvo sa proevropski nastrojenom “Forca Italijom” postaje sve solidnije, a Berluskonijeva stranka će, sa svojih 6-7 odsto glasova, biti najverovatnije jezičak na vagi na sledećim izborima.
Izlazak Viktora Orbana iz Evropske narodne partije (ENP) otvorio je mogućnost za stvaranje nove političke porodice u EU. To je jedan od razloga zašto je Salvini usporio hod ka približavanju narodnjacima. Lider ligaša bi radije osnovao novu grupaciju – oslobađajući se balasta Alternative za Nemačku i drugih kompromitujućih stranaka – u kojoj bi mogao da napravi novi trijumvirat sa Orbanom i Le Penovom, nego da bude u drugorazredni igrač u ENP-u. Salvinijeva ideja je da u novi politički projekat uvuče i partiju Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog, ali za poljskog kleronacionalistu rusofilstvo Le Penove, Salvinija i Orbana je nepremostiva prepreka imajući u vidu rusofobiju koju propagira u Poljskoj.
Ultradesničari i populisti
Alternativa za Nemačku (AFD) se nalazi u fazi stagnacije u istočnom delu zemlje dok je na teritoriji nekadašnje Zapadne Nemačke u padu, što su potvrdili i rezultati pokrajinskih izbora pre par nedelja. AFD se za razliku od francuske i italijanske ultradesnice zabarakadirao na ekstremističkim pozicijama, štaviše neke stavove su dodatno radikalizovali i bukvalno isključili sebe iz bilo kakve političke kombinatorike na nemačkoj političkoj sceni.
Španski populisti okupljeni u partiji Vox su stigli do podrške od 15 odsto u nacionalnom biračkom telu, približivši se na samo tri procenta razlike u odnosu na Narodnu partiju. Stranka Santijaga Abaskala se od početka pandemije suprotstavlja merama vlade u borbi protiv pandemije i predvodi manifestacije protiv lokdauna i drugih restrikcija. Voks je ostvario veoma dobar rezultat na izborima u Kataloniji. Na svom prvom pojavljivanju u najbogatijoj pokrajini na Iberijskom poluostrvu osvojili su 7,7 odsto glasova i postali četvrta partija u Đenaralitatu Katalonije. Velika proba za španske ultradesničare će biti izbori za Madrid u maju. Oni bi mogli da posluže i kao odskočna daska na državnom nivou za Voks budući da kandidatkinja desnog centra Izabel Diaz Ajoso, aktuelna predsednica prestonice, ne može da pobedi bez glasova Voksa.
Slobodari i desnica u zemlji tulipana
Austrijska Slobodarska partija se nije oporavila od politčkog pada Hajnca-Kristijana Štrahea. Debakl na gradskim izborima u Beču prošle jeseni, kada su “slobodari” osvojili samo 7,5 odsto glasova, pokazuje da su krenuli putem bez povratka ka političkoj margini. Zaokret ka desnici kancelara Sebastijana Kurca je bukvalno prosušio glasačko telo slobodara, ostalo je dovršila afera Ibica i neslavan kraj Štrahea.
Na nedavnim izborima u Holandiji slobodari Gerta Vildersa su poraženi, ali je ultradesnica ojačala u zemlji tulipana. Naime, istina je da je Partija za slobodu izgubila tri mesta u parlamentu (pali su sa 20 na 17 mesta), ali je zato ultradesnica Tjerija Bodea gotovo utrostručila broj poslanika, sa tri na osam, a u parlament je ušla i partija JA21, odnosno krilo koje se otcepilo od Bodeovog Foruma za demokratiju, sa tri poslanika. Na sreću holandskog društva lideri ekstremne desnice su narcistični gotovo jednako kao francuski levičari pa su veoma male šanse da naprave savez koji bi mogao da zaljulja ravnotežu u Hagu.
Transformacija radikalne politike
U Belgiji je u poslednjih godinu dana došlo do istorijske smene na čelu najpopularnijiih partija u flamanskom biračkom telu. Flamanski interes je prvi put pretekao u istraživanjima javnog mnjenja Novu flamansku alijansu. Lider stranke Tom von Griken je uložio veliki napor da prikaže svoju stranku kao odgovornu i prihvatljivu za druge partnere kao koalicionog partnera. Plan Von Grikena je da posle izbora 2024. godine njegova partija izađe iz izolacije u kojoj se nalazila decenijama zbog rasističkih, homofbnih, ksenofobnih i ekstremno desničarskih stavova.
Švedski demokrati su nastavili sa svojom ksenofobnom retorikom i tokom pandemije. Za Jimija Okesona i njegove sledbenike migranti i politika multikuluralizma je, pored svega ostalog, odgovorna i za neuspešnu bobru protiv kovida-19. Sudeći po rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, gotovo petina Šveđana mu i dalje veruje budući da uživaju podršku 18 odsto birača.
Radikalna desnica u Nemačkoj je izolovana i osuđena na tavorenje u samoći. Transformacija Marin Le Pen i Matea Salvinija je mač sa dve oštrice: ako je njihova politička metamorfoza iskrena zaradiće svi, ako je samo makijaveli-mazarenskog tipa pandemija će biti dečija igra za krizu koja čeka Evropu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
