3
Brzorastući satelitski biznis Ilona Maska, Starlink, mogao bi da se nađe u poziciji da dobije dodatne milijarde dolara u saveznim ugovorima i subvencijama pod administracijom Donalda Trampa, prema mišljenju stručnjaka iz industrije, što odražava sve dublji Maskov finansijski interes u politici Vašingtona.
Donald Tramp se predstavlja kao pokrovitelj svemirskih projekata, obećavajući sredstva za bezbednosne instalacije u orbiti i smanjenje birokratije za Maska. Drugi republikanci takođe su nagovestili povoljnosti za Starlink, uključujući podršku da kompanija dobije deo od 42 milijarde dolara saveznog fonda za internet subvencije.
Predsednička podrška mogla bi ojačati poziciju Starlinka i njegove matične kompanije SpaceX dok se takmiče za milijarde dolara u ugovorima za nacionalnu bezbednost, protiv rivala kao što je Amazon u narednim godinama. Ilon Mask je imao poteškoća u uveravanju određenih delova odbrambene zajednice da je pouzdan partner, čak i kada stručnjaci iz industrije kažu da Starlink brzo izgrađuje napredni satelitski nadzorni sistem koji bi mogao postati najmoćniji u istoriji.
Starlink, kojim se svakodnevno upravlja pod vođstvom predsednice SpaceX-a Gvin Šotvel, trenutno ima oko 6.400 radnih satelita za internet u orbiti, što je deset puta više od njegovog najbližeg rivala, kao i sve brži, ali diskretan biznis satelitskog nadzora, piše Vašington post.
Jedan bivši izvršni direktor SpaceX-a, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, izjavio je da bi administracija Donalda Trampa bila sklona da podrži odobravanje novih lansirnih lokacija za SpaceX, pomažući Starlinku da nastavi brzo proširenje svoje satelitske mreže kako bi ostao ispred konkurenata.
„Mislim da bi to bila jedna oblast u kojoj bi Trampova administracija bila nešto naklonjenija“, rekao je taj izvršni direktor.
Maskovo preusmeravanje podrške prema Trampu uglavnom je motivisano njegovim stavovima o društvenim pitanjima, prema ljudima upoznatim sa njegovim razmišljanjem. Ipak, poslovno carstvo ovog tehno-milijardera takođe bi moglo imati koristi ako Tramp pobedi na izborima — potencijalno u mnogo većem iznosu nego što je milijarder uložio u podršku Trampovoj kampanji.
Ilon Mask donirao je oko 44 miliona dolara tokom prve polovine oktobra Političkom akcijskom odboru „Amerika PAC“, u podršci republikanskom predsedničkom kandidatu Trampu, saopštila je Federalna izborna komisija. Prethodni izveštaj istog tela pokazao je da je Mask donirao oko 75 miliona dolara istom odboru između jula i septembra, preneo je Rojters.
Takođe je najavio tokom vikenda da će donirati milion dolara dnevno registrovanim glasačima u ključnim državama koji potpišu peticiju. Federalni ugovori za satelite često dostižu stotine miliona dolara ili više.
Rik Hejsen, profesor prava na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, objavio je blog u kojem navodi da Mask „jasno kupuje glasove, što je ilegalno“. On se poziva na paragraf 10307 (c) Kodeksa SAD koji predviđa novčane ili zatvorske kazne do pet godina za svakoga ko „… za registraciju na izborima ili za glasanje ponudi ili prihvati bilo kakvu naknadu“. Hejsen se takođe oslanja na priručnik Ministarstva pravde o krivičnim delima povezanima s izborima, gde se „mogućnosti za dobitak“ navode kao potencijalna forma nezakonitog uticaja na izbore.
Brenan Fišer, pravnik specijalizovan za finansiranje kampanja, rekao je za agenciju AP: „Niko ne bi dovodio u pitanje zakonitost da svaki potpisnik peticije sa prebivalištem u Pensilvaniji ima pravo na učešće u lutriji.“ Ipak, vezivanje isplate za registraciju birača verovatno krši zakon.
Pročitajte još:
SpaceX-ov projekat Starlink doživeo je procvat tokom Trampovog predsedništva. Republikanski zvaničnici su odlučili da podrže nepredvidivog milijardera i njegove inovativne satelite, koji su obećavali ne samo novu opciju interneta za potrošače već i vojnu i obaveštajnu prednost za vladu.
Kao predsednik, Tramp je bio veliki zagovornik svemirske industrije, stvarajući 2019. godine Svemirske snage — novu vojnu granu specijalizovanu za operacije u svemiru — i promovišući bezbednosne „jastrebove“ koji su zagovarali militarizaciju svemira kako bi SAD bile ispred rivalskih nacija. Tramp je takođe izražavao divljenje Masku, prisustvovao je lansiranju rakete SpaceX-a na Kejp Kanaveralu i nazvao Maska „briljantnim momkom.“
S druge strane, Mask je u početku imao pomešana osećanja prema Trampovoj administraciji. Osnivač SpaceX-a, koji je ranije naginjao demokratskoj strani, napustio je dva Trampova savetodavna odbora 2017. godine u znak protesta zbog predsednikovog povlačenja iz Pariskog klimatskog sporazuma. Ipak, pohvalio je osnivanje svemirskih snaga kao „razumno“, rekavši da će to pomoći civilizaciji da se širi u svemir.
Federalna komisija za komunikacije (FCC) u Trampovoj administraciji odobrila je Starlink-u, tada početničkom projektu, da 2018. lansira prvi kontingent od 4.425 internet satelita, uprkos prigovorima rivala koji su smatrali da će toliki broj zagušiti nebo. Bila je to smela odluka: Starlink, neproveren dobavljač, dobio je zeleno svetlo da gotovo udvostruči ukupan broj satelita u orbiti oko Zemlje.
Puno se priča u svemirskoj industriji ove godine o Starlinkovom planu da dopuni svoje internet satelite drugim tipom u okviru svoje tajnovite jedinice „Starshield“, namenjene nadzoru.
Pet stručnjaka iz industrije reklo je za Vašington postda Starlink izgleda kao vodeći kandidat za izgradnju prvog satelitskog sistema koji bi mogao u visokoj definiciji kontinuirano da nadgleda svaki deo Zemlje, iako mnogi detalji ovog projekta ostaju nejasni.
„Približavate se mogućnosti da u gotovo realnom vremenu posmatrate bilo koju tačku na Zemlji,” rekao je Majkl Braun, bivši direktor Pentagonove Jedinice za inovacije u odbrani, o ovoj sledećoj generaciji satelita koju vodi Starlink.
Aleksandre Nadžar, konsultant iz kompanije Novaspace, predviđa da će Starlinkov novi sistem za posmatranje Zemlje sledeće godine postati najveći na svetu.
Ako Starlink uspe da izgradi sistem koji omogućava globalni nadzor skoro u realnom vremenu u narednih nekoliko godina, mogao bi postati nezamenljiv federalni ugovarač.
Oslanjanje na Maska izaziva zabrinutost među zvaničnicima s obe strane političkog spektra.
Od 2022. godine, od kada je Mask odbio zahtev Ukrajine da aktivira Starlink iznad Krima u podršci napadu na rusku flotu, vode se rasprave u američkoj vladi o njegovoj pouzdanosti kao federalnog partnera. Mask je tada naveo da bi ga to činilo „eksplicitno saučesnikom u velikom ratnom činu.“ Iako je od tada podrška Ukrajini ojačana, američki odbrambeni zvaničnici stavili su kao prioritet „diverzifikaciju” satelitske ponude.
Debata ima i političku dimenziju. Nakon što je Mask podržao Trampa u julu, kampanja Kamale Haris nazvala ga je jednim od „arogantnih milijardera koji misle samo na sebe“ i dodala da takvi tajkuni „nisu ono što Amerika želi niti ono što Americi treba.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
