1
Nakon smrti pape Franje, pred Katoličkom crkvom nalazi se jedno od najvažnijih pitanja savremenog doba: ko će biti njegov naslednik? Odluku o tome doneće 133 kardinala iz celog sveta, koji se od srede zatvaraju u konklavu u Sikstinskoj kapeli 7. maja. Kako praksa pokazuje, iako se o favoritima mnogo spekuliše, konačan izbor je često iznenađenje.
Ovaj put kontekst izbora je posebno značajan – više od 80 odsto kardinala imenovao je upravo papa Franja, a manje od polovine dolazi iz Evrope. To otvara prostor kandidatima iz Azije, Afrike i Amerike, što bi moglo značit još jedan istorijski presedan.
PROČITAJTE JOŠ:
Jedan od najčešće pominjanih kandidata je Pietro Parolin, italijanski kardinal i državni sekretar Vatikana. Kao najbliži saradnik pape Franje i šef vatikanske diplomatije, Parolin ima ogromno iskustvo u međunarodnim odnosima. Ipak, uprkos podršci kladionica, opterećen je optužbama za prikrivanje slučajeva seksualnog zlostavljanja, što bi moglo uticati na konačnu odluku.
Značajnu pažnju privlači i kardinal Luis Antonio Tagle sa Filipina, koji uživa reputaciju „azijskog Franje“. Tagle je poznat po angažmanu u socijalnim pitanjima i bliskosti s vernicima, ali i po konzervativnim stavovima kada je reč o abortusu i porodičnoj politici. Njegova umerenost, međutim, mogla bi mu obezbediti podršku u oba krila Crkve.
Afrički kandidati takođe ulaze u ozbiljan razmatranje. Kardinal Peter Turkson iz Gane već je bio favorit u prethodnoj konklavi. Smatra se autoritetom u pitanjima socijalne pravde i ekologije, ali njegovo protivljenje kriminalizaciji homoseksualnosti u Africi pokazuje da nije isključivo konzervativan glas.
Još jedan afrički kandidat, Fridolin Ambongo iz Demokratske Republike Kongo, ističe se kao snažan glas Crkve na kontinentu koji beleži najbrži rast broja katolika.
Među evropskim imenima, pažnju privlače Mateo Cupi, nadbiskup Bolonje, poznat po mirovnom posredovanju u Africi i Ukrajini, kao i Peter Erdo iz Mađarske, konzervativni, ali kompromisni kandidat s jakim vezama i unutar i van Evrope. Tu su i druge značajne ličnosti poput kardinala Mario Grecha s Malte i Pierbattiste Pizzaballe iz Italije, aktuelnog patrijarha Jerusalima.
Prema trenutnim kvotama svetskih kladionica, Pietro Parolin vodi kao favorit sa kvotom 4/1. Slede ga Luis Antonio Tagle (5/1), Peter Turkson (6/1) i Fridolin Ambongo (7/1). Mateo Cupi, Mario Greč i Robert Prevost iz SAD nalaze se u sredini liste, dok su tradicionalisti poput kardinala Roberta Saraha iz Gvineje ili Reinharda Marksa iz Nemačke autsajderi.
Zanimljivo je i to što kladionice nude uloge po kontinentima. Afrika trenutno vodi sa kvotom 1/1, što sugeriše 50 odsto šansi da novi papa dođe s tog kontinenta. Slede Evropa (2/1), Azija (3/1), Severna Amerika (5/1) i Latinska Amerika (8/1).
Beogradska nadbiskupija navela je na svom sajtu da svetski mediji pominju kardinala Ladislava Nemeta u užem krugu kandidata za novog papu, čiji izbor – konklava – počinje 7. maja.
Kardinal Nemet SVD učestvovaće kao prvi kardinal elektor u istoriji Katoličke Crkve iz Srbije, a u to zvanje uveo ga je nedavno preminuli papa Franja, krajem prošle godine na svečanosti u Bazilici Svetog Petra, u Vatikanu, podsetila je nadbiskupija beogradska, gde je njegovo njegovo sedište.
