0
Cena bitkoina dostigla je najvišu svih vremena, umnogome zahvaljujući američkim finansijskim gigantima.
Investicione banke kao što su Grejskejl, BlekRok i Fideliti, ulažu milijarde dolara u kupovinu ovog nestabilnog digitalnog novca.
U poslednjih nekoliko nedelja, ove moćne institucije postale su takozvani „kitovi bitkoina“.
Zbog bitkoinovog sistema, nikada na svetu neće biti više od 21 miliona bitkoina.
Do sada je napravljeno 19 miliona, ali mnogi su već zauzeti i verovatno nisu na tržištu.
Koje su, dakle, druge organizacije ili pojedinci još „kitovi bitkoina“ i šta ova promena u bogatstvu znači za digitalnu valutu koja je prvobitno zamišljena kao internet novac „bez posrednika“?
Cifre ispod su procene sakupljene iz direktnih istraživanja i objavljenih informacija, ali bi trebalo da daju prilično dobar uvid u raspodelu bitkoina, piše BBC na srpskom.
Naše sakupljanje podataka završilo se ujutro 29. februara.
Procene koliko je mnogo bitkoina zauvek izgubljeno variraju od tri miliona do čak šest.
Bitkoini mogu biti izgubljeni zato što ljudi zaborave detalje o vlastitim digitalnim novčanicima – kod bitkoina ne postoji „korisnički servis“.
Samo pitajte Džejmsa Hauelsa, koji je izgubio 8.000 bitkoina na bačenom hard drajvu u Velsu.
Neki od tih izgubljenih bitkoina mogli bi takođe da poteknu od napuštenih kriminalnih plenova koji su ostali netaknuti.
Prema kripto-istražiteljima iz Eliptika, 3,15 miliona bitkoina je „uspavano“ 10 godina ili više.
Neki analitičari – poput istražitelja iz Čejnanalisisa – kažu da bi bitkoini koji nisu prebacivani nigde pet godina takođe mogli biti zauvek izgubljeni.
Dakle, na veliku hrpu izgubljenih potencijalno bi mogli biti dodati još milioni.
Slobodna procena oko koje se ljudi često slažu je 3,5 miliona.
Ali 1,1 milion tih „uspavanih“ novčića najverovatnije pripadaju anonimnom tvorcu bitkoina, tako da možemo da otpišemo taj segment iz jednačine.
Konzervativna procena za izgubljene novčiće stoga je oko 2,4 miliona ili 11 odsto svih bitkoina.
Kripto menjačnice
Menjačnice kritpovaluta služe kao banke za kripto korisnike.
Možete da zamenite tradicionalni novac kao što su dolari ili funte za bitkoine i druge digitalne tokene.
Trideset i tri istraživača procenjuje da oko 2,3 miliona bitkoina drže menjačnice, ili u ime mušterija ili kao ulaganje.
Bajnens je najveća menjačnica na svetu i procenjuje se da ima oko 550.000 bitkoina – slede je Bitfineks (403.000), Koinbejs (386.000), Robinhud (146.000) i OKX (126.000).
Veruje se da menjačnice drže ukupno oko 11 odsto svih bitkoina.
Ostavljanje vaših novčića u menjačnicama može, međutim, da pođe po zlu, kao što se videlo na primeru propasti FTX-a, kada su njegove mušterije ostale bez pristupa vlastitim novčićima.
Neki bitkoin čistunci takođe su nezadovoljni jer tvrde da je oslanjanje na velike, sve regulisanije i zakonski obavezane menjačnice protivno anti-establišmentskom etosu bitkoina.
Nepoznati kitovi
„Kit bitkoina“ neko je ko drži više od 10.000 bitkoina u digitalnom novčaniku.
Internet stranica Bajtinfočarts koristi javnu blokčejn evidenciju da vodi Listu bogatih bitkoinom o 100 najbogatijih novčanika, a ima osamdesetak novčanika sa 10.000 novčića ili više čiji su vlasnici nepoznati.
Vlasništvo nad jednim od tih novčanika bi vas učinilo milijarderom.
Neki od njih bi mogli biti novčanici ljudi ili organizacija koji se već pojavljuju negde drugde na ovom grafikonu, ali to nikada nećemo saznati, ukoliko ih istraživač ne poveže ili se kitovi sami ne odaju.
Prema slobodnoj proceni, na velike kitovske naloge otpada oko osam odsto svih bitkoina.
Bitkoin je osmišljen tako da zauvek može biti samo 21 milion novčića.
Svaki novčić mora da bude „rudaren“ uz pomoć mreže volonterskih kompjutera iz čitavog sveta.
Ovi kompjuteri – često u vlasništvu velikih kompanija za rudarenje bitkoina – ponašaju se kao visokotehnološke računovođe koje proveravaju i obezbeđuju evidenciju transakcija bitkoina.
U zamenu za taj rad, kompjuteri se automatski nagrađuju bitkoinima.
Vremenom se količina bitkoina koji se dele u sklopu nagrađivanja za rudarenje automatski smanjuje i u aprilu će se ponovo prepoloviti, dodatno umanjivši zalihe novih novčića.
Ostalo je još da se „iskopa“ oko sedam odsto novčića, a procenjuje se da će poslednji bitkoin nastati 2140. godine.
Anonimni tvorac bitkoina drži procenjenih 1,1 miliona bitkoina u novčićima koji su prvi put napravljeni 2009. godine.
Nijedan od tih novčića nije prebačen nigde godinama, a niko ne zna ko je Satoši – ili čak da li je on/ona/oni među živima.
Ako jeste – a procene jesu tačne – to bi Satošija Nakamota činilo otprilike dvadeset drugim najbogatijim čovekom na svetu.
Taj štek čini oko pet odsto svih bitkoina.
U januaru, američke finansijske vlasti dozvolile su da investicione banke počnu da prodaju nove finansijske proizvode povezane sa bitkoinom, po imenu „spot bitkoin ETF-ovi“ (skraćenica za „fondovi kojima se trguje na berzi“).
Sredinom februara, investicione firme koje su se prijavile da otvore ETF-ove počele su da kupuju bitkoine u hiljadama, kada su svi, od hedž fondova do berzanskih trgovaca, počeli da kupuju ETF-ove da bi se oslonili na cenu bitkoina, a da sami ne moraju da budu vlasnici tih novčića.
Prema K33 Riserču, do 29. februara već je podeljeno ili kupljeno 933.000 novčića, a trenutno ih banke drže za ove nove finansijske proizvode.
Analitičari iz K33 misle da je najveći vlasnik Grejskejl, koji je krenuo kao investiciona banka za digitalne valute.
Procenjuje se da on ima oko 450.000 bitkoina.
U druge gigante spadaju BlekRok (150.000) i Fideliti (102,000).
Većina onlajn kripto-fanova slave rast vlastitog ličnog bogatstva zahvaljujući tome što su banke podigle vrednost bitkoina preko povećane potražnje.
Ali neki su izrazili zabrinutost zbog konsolidacije moći i bogatstva u tradicionalno regulisanom bankarskom sistemu koji je bitkoin zapravo bio napravljen da zameni.
Ovi finansijski giganti sada drže oko 4,5 odsto svih novčića.
Čovek ne može da se ne zapita šta će Satoši Nakamoto misliti ako i kad ga banke budu pretekle po broju bitkoina u vlasništvu.
Policijske službe širom sveta redovno razbijaju sajber-kriminalne bande ili ilegalna tržišta, usput zaplenjujući ogromne štekove bitkoina.
U SAD su se desile tri velike zaplene bitkoina od 2020. godine.
Oni će na kraju biti prodati na aukcijama, ali prema istraživanju 21.co, fondovi su ostali u njihovim kripto-novčanicima i nisu nigde prebacivani, tako da se zna da je u tim hapšenjima zaplenjeno skoro 200.000 bitkoina.
Arkam intelidžens je takođe povezao jednu adresu bitkoin novčanika sa još 30.000 novčića sa američkim obaranjem darknet tržišta Silk Roud.
Veruje se da Velika Britanija drži 61.000 novčića iz velike zaplene iz 2018. godine, a smatra se da nemačka policija i dalje poseduje 50.000 novčića iz jedne skorašnje operacije.
Poklonici bitkoina često se na slikama na društvenim mrežama opisuju sa laserskim očima, a ničije nisu toliko jarke kao one softverskog preduzetnika Majkla Sejlora.
On je 2020. godine ubedio vlastitu preduzetničku softversku kompaniju da počne da kupuje onoliko bitkoina koliko može, a svaku kupovinu proslavljao je tvitom koji neizostavno postaje viralan kod kripto-fanova.
MajkroStratedži, plus njegovi ogranci, sada imaju oko 193.000 bitkoina, i ona je najveća pojedinačna organizacija koja u vlasništvu ima digitalne novčiće.
Izvršni direktor tvoraca kripto-softvera Blok Van je 2020. godine tvitovao da njegova kompanija nastavlja da kupuje bitkoine posle prvobitne kupovine 140.000 komada.
Zbog toga je prava cifra najverovatnije mnogo veća.
Firma nije odgovorila na naš mejl.
U talasu katastrofalnih hakerskih akcija i nesreća, prva velika kripto-menjačnica na svetu Mt Goks izgubila je 2011. godine oko 850.000 bitkoina.
Mark Hanter, autor knjige o ovom događaju, kaže da se još ne zna šta se tačno desilo sa novčićima, ali da se pretpostavlja da su lopovi većinu prodali nazad na otvoreno tržište.
Međutim, 80.000 novčića stoji netaknuto na sada slavnoj adresi za kripto-novčanik koja počinje sa „1Feex“.
Taj štek najverovatnije nikad neće biti povraćen niti prebačen negde drugde.
Još 2.600 novčića slučajno je ili nepovratno uništeno u haosu.
Neke od mušterija koje su izgubile ušteđevinu u hakerskoj akciji počele su da dobijaju deo povraćenih novčića.
Ne zna se tačno koliko bitkoina poseduju ovi blizanci kripto-preduzetnici, ali u intervjuu iz 2017. godine za Njujork tajms oni su otkrili da su imali oko 70.000 i da nisu prodali nijedan.
Teter, kompanija za kripto novčiće
Teter poseduje vlastiti kripto token poznat kao stejbl koin, ali kompanija koja stoji iza njega kupuje bitkoine godinama u sklopu pravljenja vlastitih rezervi.
Analitičari industrije procenjuje da firma ima oko 67.000 bitkoina nakon što je objavljena revizija u januaru obelodanila da je kompanija imala ekvivalentu dolarsku vrednost u bitkoinima.
Kompanije za rudarenje drže skladišta puna moćnih kompjutera, koji vredno štekću kako bi održavali javne blokčejn transakcije ažurirane.
U zamenu za taj rad, sistem bitkoina ih automatski nagrađuje bitkoinima u procesu zvanom rudarenje.
Rudarenje bitkoina kontroverzno je zbog cene koju upravljanje tim kompjuterima ima po životnu sredinu i njihovog hlađenja.
Vremenom je postalo sve teže uspešno rudariti bitkoine, tako da velike kompanije sada čine ogroman deo kontingenta bitkoin rudnika širom sveta.
Mnoge od njih nisu javne, ali prema istraživanju K33, najvećih osam javno navedenih drži oko 40.000 bitkoina.
U te najveće spadaju Maraton (16.000), Hat8 (9.000) i RIOT (7.600).
Američki venčer kapitalista i investitor Tim Drejper završio je u vestima 2014. godine kad je kupio 30.000 bitkoina koje je zaplenila policija sa Silk Rouda i koje je na aukciju dala američka vlada.
U to vreme su ga novčići koštali 17 miliona dolara.
Iako on odbija da obelodani koliko tačno novčića poseduje sada, izjavio je za kripto internet stranicu Protos 2022. godine da nije prodao nijedan i da i dalje kupuje nove bitkoine, tako da možemo da pretpostavimo da su se njegove zalihe značajno uvećale
Osnivač MajkroStratedžija tvitovao je u oktobru 2020. godine da lično poseduje 17.700 bitkoina.
Vrlo verovatno ih ima više sada.
Kvartalna zarada Tesle na kraju 2023. godine nije pominjala nikakvu promenu u vezi sa njihovim finansijama koje se tiču bitkoina u njihovom vlasništvu.
Zato možemo da pretpostavimo da je kompanija i dalje vlasnik više od 9.700 bitkoina.
Kompanija Ilona Maska je 2021. godine kupila više od 40.000 novčića, ali je većinu poslednjih godina prodala.
Blok, kompanija za isplate koju vodi Džek Dorsi, osnivač Tvitera, odavno je veliki pristalica kriptovaluta.
U poslednjem izveštaju o zaradi, navela je da ima otprilike 8.038 bitkoina u svrhe investiranja.
Ne zna se tačno koliko bitkoina ovaj investitor i milijarder ima u svom vlasništvu, ali je 2023. godine njegova kompanija počela da kupuje bitkoine – potrošivši do sada ukupno 100 miliona dolara na tu aktivnost.
Predsednik centralnoameričke zemlje El Salvador i veliki ljubitelj bitkoina počeo je 2021. godine da kupuje bitkoin javnim novcem u sklopu kontroverznog investicionog plana za njegovu zemlju.
Broj bitkoina ovde je na osnovu njegovih tvitova sakupio holandski istraživač Elijas, koji vodi internet stranicu za praćenje portfolija.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
0
0
U zemlji se ne vodi javna evidencija o tome koliko je tačno novčića kupljeno ili po kojoj ceni.
Ljudi
Ono što je preostalo je okvirna cifra koliko bitkoina se nalazi u vlasništvu javnosti – 10,5 miliona bitkoina.
To je oko 50 odsto svih bitkoina koji postoje danas kada oduzmete sve gore navedene kontingente za koje znamo.
Taj broj će biti viši ako uračunate novčiće koje drže menjačnice, jer je većina tih takođe u vlasništvu ljudi.
Ali bi mogla da bude i niža ako je broj izgubljenih novčića viši ili ako je količina novčića koje drže kitovi bitkoina veća nego što mi znamo.
Niko ne zna zasigurno koliko pojedinaca drži bitokine, ali kripto-tehnološka kompanija River procenjuje da je bitkoin imalo 81,7 miliona korisnika zaključno sa junom 2023. godine ili jedan odsto svetske populacije.
Da sve bude zanimljivije, istraživanje sugeriše da najveći skok vrednosti bitkoina ne dolazi zato što pojedinačni maloprodajni investitori kupuju bitkoine.
Analitičari iz IntuDBloka kažu da su kitovi bitkoina kao što su velike banke ti koji podižu cenu i potražnju – a ne povećanje broja običnih ljudi koji se okreću ovom digitalnom novcu bez posrednika.