Razgovori u sedištu zgrade Evropskog veća traju već četvrti dan i nervoza je sve veća, ali dobro upućeni diplomatski izvori tvrde da se jezičak na vagi polako, ali sigurno, pomera prema konačnom dogovoru i da postoji razlog za optimizam.
Nakon još jedne neprospavane noći neumornog traženja kompromisa oko Višegodišnjeg finansijskog okvira i fonda za oporavak „EU za sledeće generacije“ koji zajedno vrede gotovo 2 biliona (hiljadu milijardi) evra, predsednik Evropskog veća Čarls Majkl u 5 i 30 ujutru predstavio je novi pregovarački okvir o kojem će čelnici zemalja EU raspravljati u nastavku jednog od najdužih samita u istoriji Unije.
Tenzije između državnika eskalirale su u nedelju uveče, a prema informacijama medija koji su sa sigurne udaljenosti zbog epidemioloških mera pratili Evropsko veće, francuski predsednik Emanuel Makron obrušio se na svoje holandske i austrijske kolege.
„To je kao da imamo Ujedinjenu Kraljevinu ponovno za stolom,“ navodno je komentarisao uz povišene tonove, uporedivši njihove zahteve s Bregzitom.
Holandski premijer Mark Rute je nakon trodnevnog samita zbog nepopustljivosti zaradio titulu vodećeg negativca i nadimak „Mr. No“ ( Gospodin Ne), ali i ulogu portparola štedljivih zemalja.
„Ovde smo ne zato da slavimo rođendane, nego da zastupamo interese naših država. Dužni smo da ostanemo profesionalni i da zadržimo diskurs na nivou uzajamnog poštovanja“ izjavio je Rute, napomenuvši da je ‘oprezno optimističan’ oko mogućnosti dogovora.
Makron je navodno zamerio i Sebastianu Kurcu što je tokom treće noći pregovora napustio prostoriju u ključnom trenutku kako bi se javio na telefon.
„Vidite, nije mu stalo“ komentarisao je francuski predsednik, dajući do znanja da svojom tvrdoglavosti u opasnost dovodi ceo projekt Evropske unije.
„Zamerite mi ako hoćete, znam da je Angela na mojoj strani“ izjavio je Makcron, čime je dao naslutiti da su Francuska i Nemačka tandem tokom ovih maratonskih pregovora.
Na Rutea se obrušio i mađarski premijer Viktor Orban, koji ga je prozvao glavnim krivcem za kašnjenje dogovora.
„Ne znam zašto Mark Rute mrzi mene i Mađarsku. Ne volim ni na koga da svaljujem krivicu, ali je Holanđanin pravi krivac za ceo nered“ rekao je tokom razgovora s predstavnicima medija.
Prema poslednjim informacijama, na stolu je još uvek iznos od 750 milijardi evra fonda za oporavak, kojim bi se Evropska unija prvi put od svog osnivanja trebala zajedno zadužiti na međunarodnom tržištu kapitala, ali se trenutno najviše koplja lome oko odnosa bespovratnih sredstva i povoljnih zajmova.
Kada je šefica Evropske komisije Ursula von der Lejen u maju predstavljala plan ekonomskog oporavka, on je bio koncipiran kao 500 milijardi evra bespovratnih sredstava i 250 milijardi evra povoljnih zajmova. Zahvaljujući pritisku tzv. ‘štedljivih zemalja’, među kojima je glavnu reč ovog puta preuzela Holandija, odnos se bitno smanjio, a prema poslednjem predlogu Čarlsa Majkla u povoljnim bi zajmovima moglo biti čak 390 milijardi evra, što bi bilo više od pola ukupnog iznosa o kojem se trenutno dogovara.
Konsenzus nije postignut ni oko pitanja vezivanja vladavine prava uz korišćenje evropskog novca ili načina alokacije sredstava i glasanja na Evropskom veću, jer se nekoliko članica zalaže da se nastavi praksa jednoglasnog usvajanja odluka.
Predsednik Evropskog veća u nedelju uveče, 24 sata nakon inicijalno zamišljenog dvodnevnog samita, odao je počast brojnim žrtvama koronavirusa širom kontinenta i apelovao na čelnike EU zemalja da što pre postignu dogovor i građanima Unije pošalju poruku zajedništva i solidarnosti.
„Tokom pregovora sam vas saslušao i svima sam pokazao poštovanje. Moja želja je da se postigne sporazum i da novine širom EU sutra na svojim naslovnicama imaju vest o tome da smo uspeli u nemogućoj misiji“ rekao je.
Predsednica Evropske središnje banke Kristin Lagard, s druge strane, državnicima je poslala poruku kojom je državnike pozvala da rađe uzmu još vremena i dogovore ambiciozniji paket pomoći, nego da žure s kompromisom i smanje iznos.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar