1
U zaključcima objavljenim posle video-samita EU o krizi u Belorusiji ukazuje se da EU ne priznaje predsedničke izbore koji nisu bili ni slobodni ni pošteni, da EU stoji uz narod Belorusije, i da poziva beloruske vlasti da nađu način za izlazak iz krize, bez nasilja i uz sveobuhvatan nacionalni dijalog.
U tekstu od osam tačaka objavljenom na sajtu EU, navodi se da je Evropski savet sa sve većom zabrinutošću pažljivo prati razvoj događaja u Belorusiji.
„Izbori 9. avgusta nisu bili ni slobodni ni pošteni, i prema tome mi ne priznajemo rezultate“, navodi se u jednoj od tačaka zaključaka.
Ukazuje se da narod Belorusije ima pravo da odlučuje o svojoj sudbini i da članovi Evropskog saveta izražavaju jasnu solidarnost sa narodom Belorusije i njihovom željom da vrše svoja osnovna demokratska prava, prenosi Beta.
Osuđuje se „nesrazmerno i neprihvatljivo nasilje“ državnih vlasti protiv mirnih demonstranata i ukazuje da se nasilje mora izbegavati, a svi koji su nezakonito pritvoreni moraju biti pušteni „odmah i bezuslovno“.
EU takođe očekuje potpunu i transparetnu istragu prijavljenog kršenja osnovnih prava.
Navodi se da će EU uskoro uvesti sankcije „protiv znatnog broja pojedinaca odgovornih za nasilje, represiju i lažiranje izbornih rezultata“.
EU u zaključcima ukazuje da vlasti Belorusije ugrožavaju napredak ostvaren proteklih godina u odnosima s njom, i da će svako dalje pogoršanje situacije imati negativne posledice po odnose te dve strane.
„Pozivamo beloruske vlasti da nađu način za izlazak iz krize i kraj nasilju, deeskalaciju i inkluzivan nacionalni dijalog. Samo miran i demokratski proces podržan nezavisnim i slobodnim medijima i jakim civilnim društvom može da pruži održiva rešenja. Sve strane, uključujući treće države treba da podrže takav proces“, navodi se u zaključcima.
Nakon onlajn sastanka šefova država i vlada EU, nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da ne sme da bude spoljnog mešanja u situaciju u Belorusiji. Dodala je da se lideri EU zalažu za nacionalni dijalog, kako to predlaže opozicija u Belorusiji te da u rešavanje političke krize u toj zemlji mora biti uključen OEBS.
Podsetimo da na izborima nije bilo posmatrača OEBS-a pošto beloruske vlasti nisu na vreme uputile poziv.
„U Minsku ne sme biti više nikakvih nereda. Ljudi su umorni i traže mir i tišinu“, rekao je Lukašenko posle sastanka Saveta bezbednosti, javlja državna agencija Belta. Lukašenko je naredio i pograničnim organima da pojačaju bezbednosne mere na granicama i spreče da u zemlju uđu “borci i oružje”.
Koordinaciono veće vođa opozicije i građana nezadovoljnih režimom u Minsku je istovremeno u prvom saopštenju naglasilo da „predstavlja narod i želi da pregovorima iznedri mirnu promenu vlasti… bez političkih ciljeva i programa“.
Lukašenko je stvaranje Koordinacionog veća odmah proglasio „pokušajem puča“ protiv vlasti.
Podsetimo, masovni protesti opozicije počeli su širom Belorusije 9. avgusta posle predsedničkih izbora, na kojima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko.
Opozicija ne priznaje rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska. Odmah po objavljivanju prvih rezultata usledili su višednevni nemiri širom zemlje, a na demonstracijama je poginuo jedan čovek.
U prvim danima protesta demonstranti su se sukobili sa policijom i tada je 6.000 ljudi privedeno, a desetine građana i policajaca su povređene.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare