Evropa ne analizira dovoljno pozitivih rezultata testova na koronu pa samim tim ne prate dobro širenje novih sojeva virusa, a to je propust koji bi potencijalno mogao da ugrozi kampanju vakcinacije.
Novi sojevi virusa su sledeći veliki izazov pandemije. Mutacije se lakše prenose i vrlo je moguće da su smrtonosnije a nema dokaza da su postojeće vakcine efikasne protiv novih sojeva. Dok neke evropske zemlje sa višegodišnjim iskustvom u genomskom sekvenciranju jure napred, druge uopšte ne „love“ nove sojeve, pokazali su podaci Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC).
Praćenje novih sojeva važno je iz dva razloga, kaže Rolf Apvejler, direktor Evropske molekularne biološke laboratorije pri Evropskom bioinformatičkom institutu. Ako se opasne nove varijante korone na vreme registruju, onda je moguće prilagoditi vakcine da budu efikasne i protiv novih sojeva virusa, objasnio je on.
Genomsko sekvenciranje otkriva genetski kod virusa i omogućava stručnjacima da uoče razlike između dva soja virusa. Zahvaljujući sekvenciranju, naučnici su uspeli da naprave mapu mutacija virusa i kako se one šire kroz različite populacije. Takođe je otkriveno i da neke mutacije čine virus zaraznijim.
Tromo praćenje mutacija
Najnovija studija ECDC-a, objavljena prošle sedmice, navodi da bar tri evropske zemlje ne istražuju aktivno pojavu novih mutacija, dok je svega pet zemalja ispunilo ciljeve Evropske komisije da se sekvencira između pet i 10 procenata svih pozitivnih rezultata testova.
Procena rizika koju je ECDC objavio u januaru upozorava da propusti u sekvenciranju zaraženih može da znači da je broj zaraženih novim sojevima mnogo veči nego što se misli, što znači da će proći mnogo duže dok se korona ne stavi pod kontrolu.
Apvejler navodi da postoji velika mogućnost da postoje i neke mutacije virusa koje su opasne ali jednostavno nisu registrovane. „Sve je stvar statistike“, rekao je on i dodao da sve dok se ne smanji količina virusa koji cirkuliše, brojke neće početi da padaju.
Zapravo, u mnogim zemljama članicama EU nije moguće dobiti reprezentativan uzorak mutacija koje cirkulišu. „To je veliki izazov i moramo da imamo neku predstavu o tome kakva je situacija“, rekao je Edoardo Kolcani, ekspert za preventivne bolesti i vakcinaciju u ECDC-u.
Masovno sekvenciranje virusa
Bugarska, Rumunija, Slovačka, Estonija, Hrvatska, Poljska i Češka – sve sekvenciraju viruse i onda dele svoje podatke. Problem je što je reč o jako malom broju sekvenciranih virusa, manje od jedan na 1000 slučajeva korone.
U poređenju sa njima, Danska i Luksemburg sekvenciraju i dele više od 50 testova na 1000 slučajeva. Van EU, Island i Australija vode, zajedno sa Novim Zelandom, Gambijom i Tajvanom sa sekvenciranih i podeljenih preko 50 sekvenci na 1000 slučajeva.
Upravo to je razlog što su novi sojevi prvi put otkriveni u Južnoj Africi i Velikoj Britaniji budući da ove dve zemlje masovno sekvenciraju virus, kaže Ravindra Gupta, profesor kliničke mikrobiologije na Kembridžu. „To je pravi razlog“, rekao je on.
Britanija je jedan od lidera u sekvenciranju virusa, zahvaljujući minulom radu na sekvenciranju genoma što im je omogućilo da se brzo prebace na proučavanje virusa kovid 19. Zahvaljujući tome, Britanija je mogla brzo da reaguje kada su se nove mutacije pojavile.
Nije stvar samo u otkrivanju novih varijanti. Jedna južnoafrička studija pokazala je da trenutno odobrene vakcine ne pomažu kod određenih mutaija korone.
„Čeka nas dug put“, kaže Apvejler. „Imaćemo situaciju gde ćemo morati da nadgledamo razvoj novih sojeva i to godinama kako bi pripremili buduće vakcine, jer će uvek biti mutacija koje će ‘bežati’ vakcinama“, dodao je on.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: