3
U jeku ruske ofanzive na drugi najveći grad Ukrajine - Harkov, zvaničnici Evropske unije (EU) i NATO saveza počeli su da razmatraju odluku koja bi mogla ozbiljno da iznervira ruskog predsednika Vladimira Putina. Naime, prethodnih dana sve više se govori o izdavanju dozvole Ukrajini da oružjem koje stiže sa Zapada gađa mete u Rusiji. To je pominjao generalni sekretar NATO saveza, a određene države već podržavaju takvu odluku.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je saveznike da povuku zabranu Ukrajini da koristi oružje Alijanse u napadima na vojne ciljeve na teritoriji Ruske Federacije.
“Sada kada se vode mnoge borbe u Harkovu, blizu granice, uskraćivanje mogućnosti Ukrajini da koristi ovo oružje protiv legitimnih vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji im otežava odbranu“, rekao je on u intervjuu za Ekonomist.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nekoliko puta je uputio molbe zapadnim saveznicima za dozvolu da koristi donirano oružje na ciljevima unutar Rusije, a naročito nakon napredovanja ruskih trupa u Harkovskoj oblasti.
Rusija je 10. maja započela ofanzivu u ovom regionu, a Stoltenberg nije učekivao da udar dovede do proboja fronta.
“Oni će nastaviti da guraju i nastavljaju da dobijaju neku marginalnu poziciju, i spremni su da plate veoma visoku cenu za ove marginalne dobitke“, zaključio je Stoltenberg.
Upozorio je da se Ukrajina ipak bori i uputio kritiku na račun evropskih saveznika.
“Evropski saveznici su obećali milion artiljerijskih granata. Nismo videli ništa slično tome“, naglasio je Stoltenberg.
Istakao je da je ovaj potez povećao rizik od eskalacije tenzija, ali je dodao da postoji razlika između slanja oružja i obučavanja i vojnog angažovanja.
“Pružamo obuku, pružamo oružje, municiju Ukrajini, ali nećemo biti direktno uključeni sa teritorije NATO u borbene operacije iznad ili u Ukrajini. Dakle, to je druga stvar“, ocenio je Stoltenberg.
Samo nekoliko dana nakon Stoltenberga, o ovoj temi javno je govorio i Žosep Borelj.
Visoki predstavnik Evropske unije za spolju politiku i bezbednost izjavio je da će na sastanku ministara odbrane Unije biti razmatrano ukidanje ograničenja Ukrajini da oružje koje dobija sa Zapada koristi za napade na ruskoj teritoriji.
„Da li da dozvolimo da se naše oružje koristi dalje, na ruskoj teritoriji? Pa, neke države članice su počele da odlučuju o ukidanju ovog ograničenja. To je još jedna važna stvar za raspravu danas“, rekao je Borelj pre sastanka, a objavljeno je na sajtu Evropske službe za spoljne poslove.
Borelj smatra da bi takva upotreba oružja iz zapadnih zemalja, prema ratnom pravu, bila prihvatljiva, iako bi stvorila rizik od eskalacije sukoba.
„Moramo da balansiramo između rizika od eskalacije i potrebe Ukrajinaca da se brane“, dodao je Borelj.
Na sastanku ministara odbrane EU koji se održava u Briselu biće razmatrna pomoć Ukrajini, a sastanku će prisustvovati i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je pre sastanka izjavio da upotreba oružja zapadnih zemalja ne bi učinila da „NATO i njegove članice budu deo konflikta“.
Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov će na sastanku izvestiti ministre odbrane EU o potrebama Ukrajine. Ministri odbrane Unije sastaju se, između ostalog, da bi pokušali da prevaziđu mađarsko blokiranje paketa pomoći Ukrajini vrednog 6,5 milijardi evra.
Francuska i Nemačka navele su u utorak da Ukrajini treba dozvoliti da upotrebi oružje protiv ciljeva unutar Rusije, sa kojih Moskva napada Ukrajinu.
Govoreći na konferenciji za novinare zajedno sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, francuski predsednik Emanuel Makron je istakao da je treba dozvoliti Ukrajini da francuskim oružjem gađa baze u Rusiji.
„Tlo Ukrajine je napadnuto iz baza u Rusiji. Pa kako da objasnimo Ukrajincima da ćemo morati da zaštitimo ove gradove i u suštini sve što vidimo oko Harkova u ovom trenutku, ako im kažemo da vam nije dozvoljeno da pogodite tačku sa koje su rakete lansirane? Mislimo da treba da im dozvolimo da neutrališu vojna mesta sa kojih se ispaljuju projektili i, u suštini, vojna mesta sa kojih se napada Ukrajina“, nastavio je Makron.
Makron je, međutim, dodao da „se ne sme dozvoliti da gađaju druge ciljeve u Rusiji“, uključujući civilne ili druge vojne ciljeve.
POGLEDAJTE JOŠ:
3
8
1
Šolc je ponovio Makronove komentare i rekao da je Ukrajini dozvoljeno da se brani sve dok poštuje uslove koje su dale zemlje koje su isporučile oružje, uključujući Sjedinjene Države, i međunarodno pravo. Istog stava su i zemlje Baltika, koje strahuju od susedne Rusije.
Sjedinjene Države, najveći dobavljač oružja Ukrajini, zabranile su Kijevu da koristi zapadno oružje unutar ruske teritorije zbog zabrinutosti da će doći do eskalacije.
„Nismo podsticali, niti omogućili udare van Ukrajine“, ponovio je američki državni sekretar Antoni Blinken ranije ovog meseca.
Ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da Ukrajina ne može da koristi oružje dugog dometa bez značajne podrške NATO, i da bi takvo učešće Alijanse moglo da izazove „globalni sukob“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare