0
U nedelju, 22. septembra, situacija između Izraela i Libana drastično se pogoršala, sa obe strane razmenjivanjem žestoke vatre. Izraelski ratni avioni izveli su najintenzivnije bombardovanje južnog Libana u poslednjih godinu dana, dok je libanska militantna grupa Hezbolah preuzela odgovornost za raketne napade na vojne ciljeve u severnom Izraelu, prema izveštajima agencije Rojters.
Izraelska vojska je saopštila da je dan ranije, u subotu pogodila oko 290 meta, uključujući hiljade lansera raketa Hezbolaha, i da će nastaviti da gađa ciljeve te militatne grupe koju podržava Iran i koju su Sjedinjene Države proglasile terorističkom.
PROČITAJTE JOŠ:
Izrael je rano u nedelju zatvorio škole i ograničio okupljanja u mnogim mestima u severnim delovima zemlje i na Golanskim visovima. Sirene su zvonile tokom cele noći dok su iz Libana i Iraka ispaljivane brojne rakete i projektili, od kojih je većinu presrela izraelska vazdušna odbrana, saopštila je vojska. Izraelski mediji su izvestili da je nekoliko zgrada direktno pogođeno ili oštećeno od delova raketa, a hitne službe su saopštile da je primljeno nekoliko lakše povređenih osoba. Nije bilo prijavljenih težih povreda.
Hezbolah je saopštio da je ciljao izraelsku vazdušnu bazu Ramat David sa desetinama raketa kao odgovor na „ponovljene izraelske napade na Liban“ , objavila je grupa na svom Telegram kanalu rano u nedelju. Raketni udari koje je Hezbolah ispalio na Ramat David predstavljaju najdublje napade na Izrael, od početka sukoba.
Do eskalacije sukoba došlo je manje od 48 sati nakon što je izraelski vazdušni napad na komandante Hezbolaha usmrtio najmanje 37 ljudi u predgrađu Beiruta, prema navodima vlasti. Hezbolah, grupa koju podržava Iran, saopštila je da je među poginulima bilo 16 članova, uključujući visokog lidera Ibrahima Akila i komandanta Ahmeda Vahbija. Ovaj napad predstavlja najsmrtonosniji incident u gotovo godinu dana sukoba sa Izraelom.
Izraelska vojska je saopštila da je pogodila podzemni štab Akila i lidera elitnih snaga Hezbolaha Radvan, i da je gotovo potpuno demontirala njegov vojni komandni lanac. N
Ovaj napad je drastično pogoršao sukob, a Hezbolah je zabeležio gubitak dva dana nakon što su u prethodnim napadima eksplodirali pejdžeri i voki-toki uređaji koje su koristili njihovi članovi. Ukupan broj poginulih u tim napadima, za koje se veruje da su ih izveli Izraelci, porastao je na 39, a više od 3.000 ljudi je povređeno. Izrael nije potvrdio niti negirao svoju umešanost.
U onome što Hezbolah opisuje kao početnu odmazdu za napade eksplozivnim uređajima, grupa je u nedelju na svom Telegram kanalu objavila da je ispalila rakete na izraelske vojne industrijske objekte. Izrael je brzo odgovorio, gađajući ciljeve Hezbolaha u Libanu.
Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, Džejk Salivan, izrazio je zabrinutost zbog eskalacije sukoba, ali je dodao da je izraelsko ubistvo jednog od vodećih lidera Hezbolaha donelo pravdu, s obzirom na to da Vašington smatra ovu grupu terorističkom organizacijom. „Iako rizik od daljih eskalacija postoji, verujemo da postoji jasno rešenje za prekid neprijateljstava koje bi obezbedilo sigurnost ljudima s obe strane granice,“ izjavio je Salivan novinarima.
U svetlu ovih događaja, libanski premijer Nadžib Mikati otkazao je planiranu posetu Generalnoj skupštini UN u Njujorku.
Hezbolah je saopštio da će nastaviti da se bori protiv Izraela sve dok ne pristane na prekid vatre u pojasu Gaze – gde vodi rat protiv palestinske militantne grupe Hamas. Sukob je otpočeo nakon napada Hamasa u južnom Izraelu 7. oktobra.
Sa druge strane, Izrael, bez obzira na aktuelni sukob u Gazi, zahteva da Hezbolah obustavi vatru i povuče snage iz graničnog regiona, u skladu sa rezolucijom Ujedinjenih nacija koju su dve države prihvatile 2006. godine. Očekujući osvetu, izraelska vojska je ograničila okupljanja i podigla nivo uzbune za stanovnike severnih delova zemlje.
Uzbuna je stigla sve do obalskog grada Haife, što signalizira da Izrael veruje da bi Hezbolah mogao da udari dublje nego što je to činio od početka rata sa Hamasom, prenosi Rojters. Na jugu Libana su u subotu uveče građani svedočili eksplozijama koje su osvetljavale noćno nebo i tresle tlo, dok je Izrael izvodio najnovije napade. Izraelski ministar odbrane Joav Galant, koji je prošle nedelje izjavio da Izrael pokreće novu fazu rata na severnoj granici, objavio je na X-u da će se „niz akcija u novoj fazi nastaviti“.
„Sve dok ne postignemo cilj: siguran povratak stanovnika severa u njihove domove“, naveo je on.
Desetine hiljada ljudi napustilo je svoje domove sa obe strane granice između Izraela i Libana otkako je Hezbolah počeo da ispaljuje rakete na Izrael u oktobru, izražavajući solidarnost sa Palestincima u Gazi. SAD su zajedno sa liderima Japana, Indije i Australije, naglasile je potrebu da se spreči eskalacija rata u Gazi i širenje u regionu.
U saopštenju sa samita, čiji je domaćin predsednik Džo Bajden, nije posebno spomenut sukob Izraela i Hezbolaha.
Uz najmanje 70 poginulih u Libanu u protekloj nedelji, broj žrtava je od oktobra 2023, kada je sukob otpočeo, veći od 740. To ga čini najsmrtonosnijim nakon rata Izraela i Hezbolaha 2006. Godine.
Izraelske trupe izvršile su u nedelju raciju u redakciji katarske televizije Al Džazira u Ramali na Zapadnoj obali koju su izraelske snage okupirale, naloživši da se redakcija zatvori na 45 dana. Teško naoružani i maskirani izraelski vojnici „nasilno“ su ušli u zgradu u kojoj se nalazi redakcija Al Džazire i predali naredbu o zatvaranju na 45 dana direktoru redakcije na Zapadnoj obali Validu al-Omariju, javlja Al Džazira.
Izraelske snage nisu navele razlog za tu odluku.
Govoreći telefonom iz Ramale, novinarka Al Džazire Nida Ibrahim rekla je da racija na Zapadnoj obali i naredba o zatvaranju „nije iznenađenje“ nakon ranije zabrane izveštavanja iz Izraela.
„Čuli smo da izraelski zvaničnici prete da će zatvoriti biro i da vlada raspravlja o tome, ali nismo očekivali da će se to danas dogoditi“, rekla je ona.
Provremeno zatvaranje je usledilo nakon vanredne naredbe izdate u julu prema kojoj je izraelska policija izvršila raciju Al Džazire u istočnom Jerusalimu, zaplenivši tamo opremu i blokirajući veb stranice katarske TV stanice.
Taj potez je bio prvi put ikada da su izraelske vlasti zatvorile neku stranu novinsku kuću, prenosi AP.
Međutim, Al Džazira je nastavila sa radom na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze.
Iako izveštava o žrtvama rata Izraela i Hamasa na terenu, Al Džazira često objavljuje doslovne video izjave pripadnika Hamasa i drugih regionalnih militantnih grupa. To je dovelo do tvrdnji izraelskih zvaničnika, uključujući i premijera Benjamina Netanjahua, da je ta medijska kuća „naštetila bezbednosti Izraela“.
Katarska TV Al Džazira emitovala je i snimak upada izraelskih vojnika u njenu redakciju u Ramali, na okupiranoj Zapadnoj obali. Na snimku se vidi šef biroa Valid Omari i zaposleni u trenutku kada su vojnici ušli. Jedan vojnik je obavestio Omarija o vojnoj naredbi za zatvaranje i potom rekao da zaposleni moraju odmah da odu. Omari je zatim pročitao naredbu koja mu je data i rekao da zaposleni moraju da uzmu svoje stvari i kamere i napuste redakciju. Pošto su zaposleni napustili kancelariju u Ramali prikazan je snimak šefa biroa Omarija i drugih na ulici, a novinari su rekli da izraelski vojnici konfiskuju materijal.
