Kordon luksuznih automobila prošao je kroz epicentar smrtonosnog zemljotresa u Turskoj u gradu Pazardžik. Iz jednog od njih izašao je predsednik te države Redžep Tajip Erdogan. Blistao je na sunčevoj svetlosti dok je prolazio pored građana koji su palili vatru da bi se ugrejali na hladnoći među visokim gomilama ruševina koje su nekada bile njihovi domovi. Na njegovom licu, prema mišljenju građana nije bilo empatije, ali ni kajanja. To će, kako se čini, Erdogana skupo koštati i to već 14. maja - na predsedničkim izborima.
Kao prvo, građanima smeta to što je Erdogan ograničio svoje interakcije sa javnošću u Pazardžiku, umesto toga odvezao se direktno u sedište lokalne policije kako bi razgovarao o posledicama višestrukih potresa koji su razorili 10 turskih provincija i severnu Siriju, zarobljavajući ljude ispod srušenih zgrada, piše Gardijan.
Kada je stao da nakratko razgovara sa izbezumljenim stanovnicima tog područja, nije govorio o loše izgrađenim zgradama koje ne ispunjavaju nijedan standard, i koje su izgrađene jedino zahvaljujući korupciji, niti o tome što je „odgovor“ na zemljotres kasnio.
„Šta se desilo, desilo se. Ovo je deo plana sudbine“, rekao je Erdogan jednom od prisutnih u Pazarciku.
Sudbinu je Erdogan pominjao i nekoliko meseci ranije nakon smrtonosne rudarske nesreće u državnom rudniku uglja. Turski predsednik je i tada krivio sudbinu za eksplozija u kojoj je poginula najmanje 41 osoba.
Tokom govora u obližnjem Kahramanmarašu, Erdogan se takođe obrušio na „provokatore“ koji su kritikovali napore spasavanja.
„Naravno, postoje nedostaci. Uslovi se jasno vide. Nije moguće biti spreman za ovakvu katastrofu“, rekao je Erdogan.
Ljudi koji su se na ulicama Pazarcika jecajući čekajući da vide svoje mrtve rođake izvučene iz ruševina – umesto da vide predsednikovu kolonu – nisu saglasni sa njim, kao ni oni u drugim teško pogođenim gradovima, koji su ljutito vikali na turskog ministra infrastrukture i lokalne zvaničnike tokom posete.
„Da vas je bilo više, uspeli biste da ih izvučete“, rekla je Ajše Kep, zureći preko glavnog puta u Pazarciku dok se mali tim spasilaca penjao na ploče od polomljenog betona i metala koje su nekada činile stambenu zgradu.
Kep i drugi stanovnici posmatrali su ih bez nade.
„Ovde smo da sačekamo sahrane. Još uvek ne verujem da su živi. Moj rođak je tamo ispod, a ovi spasioci nisu stigli do danas. Ali u mom selu je gore, nema struje, vode, nema pomoći“, rekla je Kep.
Sve ovo dovelo je do toga da širom južne Turske – područja koja se tradicionalno smatraju bastionima podrške predsedniku i njegovoj Partiji pravde i razvoja (AKP) – raseljeni građani koji su preživeli u uslovima smrzavanja otvoreno su se žalili na kašnjenja i spavanje na hladnoći uprkos obećanjima države. Njihovo sve veće nezadovoljstvo predstavlja nepredviđeni i veliki test za Erdoganovo 20-godišnje vođstvo, samo tri meseca pre izbora koji se očekuju u maju.
„Erdogan ima imidž koji je gajio u poslednjih 20 godina, i sladak je i kiselkast: on je autokratski, ali efikasan, patrijarhalna figura koja skoro zamenjuje ono što se nekada zvalo devet baba – očinska država. Zbog toga ga njegova baza voli, a protivnici ga se boje – njegov gnev je ozbiljan onoliko koliko je njegovo saosećanje stvarno. To je ceo njegov brend, koji se sada testira. Neverovatna koincidencija je i to što je Erdogan zamenio još jednu sveobuhvatnu, autokratsku očinsku državu koja se u suštini urušila nakon još jednog ogromnog zemljotresa 1999. godine“, rekao je Soner Cagaptai iz instituta za bliskoistočnu politiku u Vašingtonu i autor nekoliko knjiga o Erdoganovom vođstvu.
Naime, loš odgovor države na zemljotres u Izmitu 1999. godine pomogao je Erdoganu i AKP-u da dođu na vlast 2003. godine. Erdogan je tada bio mlada i zagonetna figura koja je obećala efikasnost i „zaceljivanje“ rana Turske koje su nastale nakon katastrofe u kojoj je poginulo više od 17.000 ljudi.
Zemljotres u Izmitu, koji je uništio deo Istanbula i koji se nadvio u novijoj istoriji Turske kao najveća prirodna katastrofa u zemlji do ove nedelje, doveo je do uvođenja takse za pružanje ekonomske podrške nakon katastrofa, za koju stručnjaci procenjuju da ukupno iznosi oko 4,3 milijarde evra. Sada opozicioni političari pitaju – gde je potrošen taj novac?
Još jedan ogroman problem, nažalost je tek sada uočen.
Naime, dve decenije vladavine AKP-a obeležio je građevinskim bum širom zemlje, jer je Erdogan radio na transformaciji zemlje obećavajući ekonomsku i društvenu transformaciju u tom procesu.
U godinama neposredno nakon njegovog izbora, vladine dozvole za stambenu izgradnju su se utrostručile. Neboderi, mostovi i glatki asfaltirani putevi širili su se širom ogromne zemlje, dok je nekolicina građevinskih kompanija povezanih sa vladom postajala moćna, dok je nova infrastruktura demonstrirala prisustvo države čak i u najudaljenijim gradovima.
Mnogi od istih betonskih stambenih blokova sravnjeni su sa zemljom. Tokom govora u gradu, Erdogan je obećao da će nove kuće koje će zameniti uništene zgrade u 10 pogođenih regiona u roku od godinu dana.
U to niko nije poverovao, što je očigledno uznemirilo Erdogana.
Naime, Turska nakratko blokirala Tviter, koji su građani koristili da lociraju izgubljene voljene među ruševinama. Na državnoj televiziji, reporterka je okrenula leđa osobi u Kahramanmarašu koja je opisala kašnjenja u isporuci pomoći, uveravajući gledaoce da u gradu „još uvek postoje mesta do kojih spasioci ne mogu da dođu“.
Sve ovo čini se, moglo bi da dovede do katastrofalnog rezultata na predstojećim izborima 14. maja.
BONUS VIDEO Posao spasilaca: Kako pomoći ljudima u ruševinama u slučaju zemljotresa