Erdogan najavio "oslobađanje" al-Akse posle Aja Sofije

Odluka o promeni statusa drevne crkve Aja Sofije, koja je 1453. godine pretvorena u džamiju, a potom u muzej, doneta je kontroverzno prošle nedelje, piše Džeruzalem post."Uskrsnuće Aja Sofije najavljuje oslobađanje džamije al-Aksa", piše na veb sajtu turskog predsedništva. "Vaskrsenje Aja Sofije je ponovo zapaljena vatra nade muslimana i svih potlačenih, oborenih i iskorišćenih", prenosi list.Govor koji je bio na turskom jeziku preveden je malo drugačije na arapski i engleski jezik, kao način da se sakrije deo stavova Ankare o tome na koji način povezuje Aja Sofiju sa širim planom, ocenjuje Džeruzalem post.Na arapskom jeziku navodi se da je pretvaranje Aje Sofije u džamiju deo "povratka slobode al-Akse", što u stvari znači da bi Izrael trebalo da bude izbačen iz kontrole starog grada Jerusalima u kome se nalazi al-Aksa, kako stoji u tekstu, objašnjava list.Turski predsednik povezao je odluku o oživljavanju islama iz Bukure u Uzbekistanu sa Andaluzijom u Španiji. Ova terminologija, koja povezuje al-Aksu u Jerusalimu sa Aja Sofijom i Španijom, svojevrsna je šifrovana terminologija za širu versku agendu, prema tumačenju lista.U turskom prevodu izgleda da nije navedena ista referenca na Španiju kao u arapskom.Turski predsednik dugo se zalagao za palestinsku stvar i bio je ekstremni kritičar Izraela, između ostalog kada je napustio pozornicu u Davosu tokom razgovora s bivšim predsednikom Izraela Šimonom Peresom 2009. godine. Turska je tada poslala flotilu u Gazu da pokuša da prekrši izraelsku blokadu Gaze, što je dovelo do pogibije 10 turskih državljana kada su izraelske snage izvršile raciju na brod Mavi Marmara, poddseća list.Povezivanje velike promene u Aja Sofiji sa Jerusalimom pokazuje da su ambicije Ankare mnogo veće od pukog uspostavljanja islamskih molitvi u istorijskoj džamiji i crkvi u Istanbulu; to je deo šire islamske agende za region, piše izraeski dbenvik.U tekstu se navodi da je turska vladajuća stranka AK povezana sa Muslimanskim bratstvom, a Turska je bliski saveznik Hamasa u Gazi. Hamas je takođe povezan sa Muslimanskim bratstvom.Ova strategija Turske ide ka većem uticaju širom regiona sa grupama istomišljenika i zemljama, poput Katara i Vlade Nacionalnog sporazuma u Libiji. Turska nastoji dazameni Saudijsku Arabiju i druge zemlje u regionu, kao što su Egipat i Jordan, kao glavni arbitar onoga što je „islamsko“, piše Džeruzalem post.To znači, navdi se, da rukovodstvo Ankare veruje da su njegove promene u Aja Sofiji samo jedan korak većeg verskog militarističkog plana na Bliskom istoku.Turska je, podseća list, napala deo istočne Sirije u oktobru 2019. godine nakon depopulacije kurdskog regiona Afrin u Siriji u januaru 2018. godine. Turska je tada regrutovala sirijske izbeglice za borbu u građanskom ratu u Libiji, kao deo energetskog i vojnog dogovora sa Tripolijem, napominje list.Turska je u junu pokrenula vazdušne napade u Iraku protiv kurdskih grupa, tvrdeći da se bore protiv „terorizma“. Jednog dana, Turska bi čak mogla da usmeri svoju pažnju na Jerusalim. Govor o Aja Sofiji jasno je naznačio da je to na dnevnom redu u budućnosti, zaključuje Džeruzaelm post.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram