Gasovod Foto:EPA-EFE/RONALD WITTEK

Prekid dotoka ruskog gasa kroz Ukrajinu početkom godine izazvao je energetski haos u Moldaviji i njenoj separatističkoj regiji, proruskom Pridnjestrovlju. Ovaj prekid, koji Kijev naziva "istorijskim", označava prestanak prihoda Rusiji od tranzitnih taksi, ali ujedno predstavlja pretnju Moldaviji i njenoj nestabilnoj ekonomiji.

U Pridnjestrovlju, regionu s oko 450.000 stanovnika koji je od Moldavije odvojen nakon kratkog rata 1990-ih, situacija je alarmantna. Industrijske aktivnosti su gotovo u potpunosti zaustavljene, osim u prehrambenom sektoru, izjavio je Sergej Obolonjik, prvi zamenik premijera regije. „Sve industrijske kompanije su obustavile rad, osim onih koje osiguravaju prehrambenu sigurnost“, rekao je.

PROČITAJTE JOŠ:

Energetska kompanija u regionu prekinula je grejanje i snabdevanje toplom vodom domaćinstvima, a porodice su savetovane da se okupljaju u jednoj prostoriji kako bi se zagrejale, koristeći električne grejalice i improvizovana sredstva poput pokrivača za zaptivanje prozora i vrata.

Posledice za Pridnjestrovlje i Moldaviju

Pridnjestrovlje, koje se oslanja na besplatan ruski gas, sada se suočava s ozbiljnom krizom jer je dotok preko Ukrajine prekinut. Pridnjestrovlje već nekoliko godina ništa nije plaćalo za snabdevanje ruskog gasnog giganta Gazproma po prećutnom dogovoru sa Moskvom. Rusija, međutim, računa troškove snabdevanja kao spoljni dug za Moldaviju.

Lokalna elektroenergetska centrala prešla je s gasa na ugalj, ali postojeće rezerve dovoljne su za samo 50 dana rada. Ova centrala obezbeđuje 80% električne energije za Moldaviju, pa je prekid potencijalna pretnja i za ostatak zemlje.

Moldavska vlada, sa sedištem u Kišinjevu, saopštila je da ima dovoljno gasa za grejanje do proleća, ali je uvela vanredno stanje i pozvala građane i preduzeća na štednju. Istovremeno, prelazak na uvoz električne energije iz Evrope znači značajan rast troškova.

Politički i bezbednosni aspekti krize

Predsednica Moldavije, Maja Sandu, suočava se s dodatnim pritiskom jer Rusija, koristeći ovu krizu, pokušava da destabilizuje zemlju. Moldavija, koja teži članstvu u Evropskoj uniji, sve više se udaljava od Moskve, što dodatno produbljuje tenzije.

Olga Roška, savetnica za spoljnu politiku predsednice Sandu, izjavila je: „Ovo nije samo energetska kriza već i bezbednosna, koju Rusija koristi da ekonomski i društveno destabilizuje Moldaviju“.

Rusija je optužila Moldaviju za neplaćanje duga Gazpromu, tvrdeći da on iznosi skoro 700 miliona dolara. Međutim, moldavska vlada insistira da je međunarodna revizija pokazala da je pravi dug oko 9 miliona dolara, koji je uglavnom otplaćen.

Humanitarne posledice u Pridnjestrovlju

U Pridnjestrovlju, vlasti postavljaju „grejne tačke“ i distribuiraju ograničene resurse poput drva za ogrev. Stanovnici, poput Dmitrija,  kažu da se jedva nose sa hladnoćom i nesigurnošću.

„Ovde većina ljudi jedva preživljava. Penzije su male, a posla nema. Topla voda je bila uključena do oko dva sata ujutro, proverio sam. Sada je isključena i radijatori su jedva topli. Još uvek imamo gasa, ali pritisak je vrlo nizak, samo ono što je ostalo u cevima“, izjavio je Dmitrij.

Geopolitičke posledice

Rusija koristi ovu situaciju kako bi povećala političke tenzije u Moldaviji, što bi moglo rezultirati povratkom proruskih snaga na vlast na izborima 2025. godine. Analitičari veruju da Moskva računa na nezadovoljstvo građana zbog rastućih troškova energije, što bi moglo oslabiti proevropski kurs zemlje.

Ova kriza naglašava duboku energetsku i političku zavisnost regiona od Rusije, ali i izazove koje Moldavija mora rešiti kako bi osigurala stabilnost i energetski suverenitet u budućnosti.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare