Senatorka iz Masačusetsa Elizabet Voren odlučila je da se povuče iz dalje trke za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, javlja Gardijan.
„Naš rad se nastavlja, borba ide dalje, i veliki snovi nikada ne umiru“, rekla je Voren svojim saradnicima pošto je saopštila da se povlači. Kenedi je na kraju svoje predsedničke kampanje 1980. godine rekao: „Posao nastavlja, cilj ruši prepreke, nada još uvek živi i san nikada ne umire.“ I Kenedi i Voren u Senatu su predstavljali Masačusets.
Džo Bajden napisao je na Tviteru posle senatorkinog saopštenja da je ona „najžešći borac za porodice srednje klase“.
Prema tumačenju sagovornika Njujork tajmsa, bliskog saradnika Vorenove, ona je takvu odluku donela zbog loših rezultata, ali i pritisaka pojedinih krugova među demokratama, tačnije njihovih suigestija da se u kampanji drži političkog kursa koji naginje još više u levo od centra.
Ona je prošle jeseni bila jedan od najozbiljnijih demokratskih kandidata, ali po svemu sudeći u međuvremenu nije uspela na pravi način da prenese levičarski entuzijazam progresivne demokratske elite na radničku glasačku bazu stranke.
Posle glasanja na „super utorak“, bilo je očigledno da je podrška njenih birača urušena, iako je odnela nadmoćnu pobedu nad kandidatom Majkom Blumbergom, centristom, milijarderom i bivšim gradonačelnikom Njujorka.
Tokom TV duela bilo je jasno da je Vorenova u svakom pogledu principijelna i sposobna kandidatkinja sa velikim političkim potencijalom, ali rezultati koje je ostvarila do sada to nisu ni približno potvrdili.
Inače, ona je u predizbornu trku ušla kao ljuti protivnik nagrizajuće i štetne moći novca i finanijskih lobija i pokazala da još neko osim senatora Bernija Sandersa može uspešno da planira i vodi kampanju sa malim budžetom i bez pomoći i učešća uticajnih i zahtevnih donatora.
U analizi Njujorka Tajmsa se navodi da je politički pad senatorke Voren bio „odlazak u hiljadu koraka“, spor i ujednačen, a ne dramatičan, iznenadan i brz. Naime, ona je u Ajovi zauzela 3. mesto, isto kao u Nju Hempšajeru i Nevadi, a u Severnoj Karolini je bila peta.
Konačan udarac njenim ambicijama i realnim izgledima na uspeh dobila je na izborima u svojoj matičnoj državi Masačusetsu, gde je očekivala sigurnu pobedu, a zauzela tek treće mesto.
Tako je trka za demokratsku nominaciju, u kojoj je startovao rekordan broj žena, spala na dva muškarca Džoa Bajdena (77) i Bernija Sandersa (78).
Američki mediji ocenjuju da se odustajanjem Vorenove ukazala povoljna prilika za Sandersa da ujedini leve snage u Demokratskoj stranci i dobije podršku progresivnog krila koje je podržavalo Vorenovu.