Masakr na Cetinju: Ekspert o propustima policije, psihološkom profilu ubice i pitanjima bez odgovora

Policijski resursi i odgovornost

Govoreći o reakciji policije, dr Dizdarević je istakao dugogodišnji problem nedostatka policijskih službenika u operativnim strukturama, što otežava pravovremeno delovanje.

"Kod visokorizičnih događaja, poput praznika, koncerata ili drugih masovnih okupljanja, planiranje resursa ne sme biti formalnost. Potrebno je bazirati ga na analitičkim procenama kako bi se povećala efikasnost", objasnio je on, piše Pobjeda.

Dizdarević je dodao da se izostanak zapošljavanja policajaca često pravda nedostatkom kapaciteta na Policijskoj akademiji, što je, prema njegovim rečima, politički propust sa ozbiljnim posledicama.

Gde je bila policija?

Tužilaštvo je navelo da se zločin dogodio na pet različitih lokacija, što otvara pitanje policijske prisutnosti tokom napada.

"Ako je na terenu u trenutku napada bilo nedovoljno policajaca, teško je očekivati da su mogli istovremeno pokriti sve lokacije. Da je pre praznika urađena kvalitetna analitička procena, možda bi raspored policajaca bio drugačiji", smatra Dizdarević.

On je takođe ukazao na to da je pola sata, koliko se navodi kao vreme trajanja ubilačkog pohoda, sa aspekta policijskog delovanja dug period. Međutim, ističe da mere prve intervencije zahtevaju koordinaciju i umeće, a policijska reakcija biće predmet unutrašnje istrage.

Psihološki profil počinioca

Dr Dizdarević je objasnio da se događaj definiše kao masovno ubistvo jer nije postojao "period hlađenja" između napada.

"Počinilac masovnih ubistava često ima psihopatološke motive. Iako povod može delovati banalan, njegova dela ukazuju na duboke psihološke poremećaje i intenzivne unutrašnje pokretače", objasnio je.

Profilisanje pojedinca, prema njegovim rečima, jedna je od najtežih disciplina, posebno jer se na Balkanu retko primenjuje. Ovakve osobe, kada su već ranije detektovane, moraju biti predmet rada i opservacije drugih službi, poput psiholoških i psihijatrijskih ustanova.

Preventivno delovanje policije

Na pitanje zašto policija nije reagovala preventivno, Dizdarević je naveo nekoliko mogućih scenarija.

"Ako je policija imala informacije o osumnjičenom, uključujući njegovo nasilničko ponašanje ili nelegalno posedovanje oružja, morala je da ga privede i zadrži. Međutim, ako su informacije stigle tek nakon početka napada, tada se ne može govoriti o preventivnoj ulozi", objasnio je.

On je dodao da bi policija, u slučaju saznanja o inspiraciji napadača delima Vuka Borilovića, mogla biti odgovorna zbog propusta kriminalističko-obaveštajnih jedinica.

Dr Sandi Dizdarević ukazao je na niz sistemskih slabosti u bezbednosnom aparatu Crne Gore, uključujući političke, obaveštajne i operativne propuste.

"Sigurnosni sistem je ne samo neefikasan, već i devastiran, premrežen kriminalnim mrežama i oslabljen neadekvatnim planiranjem resursa", zaključio je Dizdarević.