Crna Gora je postigla dobar napredak u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi izražavanja i medija, ali tenzije i međuetnička polarizacija su se ponovo pojavile, što negativno utiče na političku stabilnost - ukazala je Evropska komisija u danas predstavljenom godišnjem izveštaju o napretku država-kandidata za prijem u EU.
U izveštaju čije delove prenose mediji, navodi se da su institucije Crne Gore krhke i ranjive na političke krize i potencijalne institucionalne blokade.
Evropska komisija piše da je, uprkos „stalnoj fragmentaciji parlamentarnog pejzaža“, u oktobru 2023. formirana većina čime je okončan produženi period političke nestabilnosti.
„Konsenzus o ključnim reformama vezanim za pristupanje EU, proširen je na oba kraja političkog spektra. Evropska komisija i zakonodavstvo vezano za EU usvojeno je jednoglasno u parlamentu“, piše dalje.
„Međutim, tenzije i međuetnička polarizacija ponovo su se pojavile što negativno utiče na političku stabilnost“, ukazuje Komisija i dodaje da je tokom leta 2024. godine parlament imao „brzoplete zakonodavne inicijative bez potrebne transparentnosti“.
Evropska komisija u izveštaju o napretku Crne Gore 2024. godine je konstatovala da je Vladin program „Evropa sad 2.0“ rizičan po javne finansije, a i da je nova koaliciona vlada usvojila nekoliko velikih reformi.
Vlada je povećala minimalnu penziju za 52 odsto na 450 evra od 2024. godine, u septembru usvojila program rada „Evropa sad 2.0“ i srednjoročnu fiskalnu strategiju, navodi se u izveštaju.
Konstatovano je da se ključne reforme odnose na povećanje prosečne minimalne plate sa 450 evra na 700 i prepolovljenje penzijskih doprinosa.
Te mere predstavljaju značajan rizik za održivost javnih finansija, uprkos kompenzacijskim merama i ubrzanom investicionom programu, prenose mediji delove izveštaja.
Navedeno je da nova pregovaračka struktura, zadužena za pregovore o pristupanju EU, adekvatno ispunjava svoju ulogu koordinacije pregovora.
Evropska komisija preporučuje da koordinacionu ulogu Ministarstva evropskih poslova treba ojačati, uz dodatne resurse i stručnost.
„Nesuglasice između pojedinih ministara i premijera ugrozile su koheziju Vlade i njenu ukupnu efikasnost“, upozorava Evropska komisija.
Evropska komisija navodi da se Crna Gora nalazi između „određenog i umerenog nivoa pripremljenosti“ u borbi protiv korupcije.
Dodaje se da je potrebno da unapredi borbu protiv korupcije, uključujući na visokom nivou, hitnim jačanjem efikasne primene zakonodavstva, uključujući strože kažnjavanje.
Potrebno je hitno izmeniti Zakon o finansiranju političkih subjkata i izbornih kampanja da bi se otklonili nedostaci i da bi se u potpunosti uskladio s evropskim standardima, čime će se značajno povećati transparentnost i kontrola rashoda političkih partija i sprečiti zloupotreba državnih resursa, uključujući „odvraćajuće sankcije“.
Crna Gora je ostvarila dobar napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i u upravljanju migracijama i azilom, smatra Evropska komisija.
Povećana je efikasnost tužilaštva i sudova u slučajevima teškog i organizovanog kriminala, posebno pranja novca, a treba rešiti problem dugotrajnosti suđenja i čestih odlaganja u slučajevima organizovanog kriminala.
Evropska komisija podseća da Crna Gora ima pluralističko medijsko okruženje i da je „između određenog i umerenog nivoa pripremljenosti“ u oblasti slobode izražavanja.
„Ukupno gledano, ostvaren je dobar napredak u posmatranom periodu, naročito usvajanjem paketa medijskih zakona – novog Zakona o medijima, novog Zakona o audiovizuelnim medijskim uslugama i novog Zakona o Javnom servisu RTCG, u skladu s pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, što je bila ključna preporuka prošlogodišnjeg izveštaja“, piše Evropska komisija.
BONUS VIDEO: