Profesor kojeg vole i mrze, čovek kojem pripisuju i radikalizam, i nihilizam, i mišljenje da je novi Mojsije, došao je u Beograd na još jedno lečenje, posle Rusije; ova vest će obići svet jer sve donedavno bilo je lakše saznati šta se dešava sa Kim Džong Unom nego sa njim, Džordanom Pitersonom, definitivno jednom od najkontroverznijih ličnosti današnjice.
Piterson je ujedno i među najomraženijim misliocima na svetu – on je onaj što odbija da se rodno neutralno obraća transrodnim osobama, naučnik koji govori o jastozima kao ilustraciji prirodne dominacije muškaraca, onaj koji se zamerio svim grupama i manjinama, i ženama i „maminim sinovima“.
U medijima je, i široj javnosti, status nemezisa rodne neravnopravnosti stekao kada je odbio da na fakultetu koristi rodne neutralne zamenice, pozvavši se, pritom, na slobodu govora. Organizovani su protesti protiv njega, ali ga to nije preterano doticalo pošto je ubrzo potom branio otpuštenog radnika Gugla koji je tvrdio da postoje razlike u polovima i da su žene, očigledno, inferiornije po prirodi. Ubrzo je zadobio armiju fanova – sledbenike širom sveta i više od dva i po miliona pratilaca na Jutjubu.
Bila bi zabluda i pomisliti da je Piterson neki desničar; štaviše, iako za sebe govori da je „klasični britanski liberal“, on je čovek koji bilo kakve ideologije smatra pogonom za destrukciju čovečanstva i kada kori i grdi i sravnjuje sa zemljom ove ili one, ne tiče ga se jesu li desno ili levo. Zato je, valjda, opsesivno pokušavao da dokuči kako se dogodio Hladni rat, kako su dve suprotne ideologije uspele da dovedu svet do ivice propasti.
Jedan fan ga je dobro opisao kao mešavinu teologa, psihologa, konzervativca, liberala, duhovitog čoveka i laika, ali je jedina istina da je Džordan Piterson čovek koga je prilično teško opisati ili prokljuviti.
Pre nego što je postao neka vrsta rok zvede, bio je profesor na Univerzitetu u Torontu i klinički psiholog koji je ljudima na Jutjubu delio savete kako da rade na sebi. Govorio je o tome kakve su osobine uspešnih preduzetnika, ali i da su za vaspitanje dece najvažnije snaga, disciplina i čast.
Negde 2016. godine je objavio na Jutjubu miniseriju pod nazivom „Profesor protiv političke korektnosti“ koja je u restrospektivi neka vrsta uvoda u kasnije lekcije o razmaženim dečacima i odbijanje da se obraća studentima rodno neutralno. Verovatno je jedan od njegovih čuvenijih citata upravo postavka o jastozima.
“Ljudi su, u osnovi, isti kao jastozi: baš kao što se dva jastoga u borbi za teritoriju preteći odmeravaju i škljocaju kleštima, tako i ti treba da stojiš podignute glave i uspravno, ne bi li svi odmah prepoznali pobednika… Uspon radikalno desnih stranaka u Evropi posledica je previše mekog odgoja dečaka: ako su mamini sinovi od malih nogu feminizirani, logično je da će ih kasnije privući snažna, muška, fašistička ideologija…”
Njegova knjiga za samopomoć iz 2018. godine, “12 pravila za život: Protivotrov za haos”, prodata je u milion primeraka širom sveta, a na njoj je i prilično dobro zaradio.
Prošle godine se Piterson našao u centru pažnje zbog najavljene debate sa Slavojem Žižekom; Susret Džordana Pitersona i Slavoja Žižeka nazvan je, pre nego što je do njega došlo, “debatom veka”, a ova polemika bila je toliko intrigantna da se čak i u Beogradu organizovano pratila uživo, kao da je reč o nekoj fudbalskoj utakmici.
Ipak, njihov razgovor je na kraju ocenjen kao najuljudniji 2019. godine, pošto je najveće iznenađenje bila činjenica da oni imaju toliko toga zajedničkog. Gardijan je tada pisao da „jedan mrzi komunizam, drugi isto mrzi komunizam“, da obojica žele istu stvar, i da naposletku nisu dali odgovorne na stvarne probleme sa kojima se svet suočava.
U februaru ove godine počele su da kolaju glasine da se Piterson nalazi na neobičnom „detoks“ lečenju zavisnosti od lekova u Rusiji. Ispostavilo se da nije bila reč samo o glasinama i da je, pored toga što je zavistan od teških benzodiazepina, zakačio i tešku upalu pluća.
Već ga nije bilo u javnosti nekoliko meseci, a njegova ćerka Mihaila objavila je da se on već neko vreme leči od zavisnosti od klonazapama.
Porodica je tada rekla da je godinama uzimao lek kako bi ublažio dugotrajnu anksioznost posle teške autoimune reakcije na hranu. Navodno je njegova zavisnost počela kada su mu doktori povećali doze da bi mu pomogli da se izbori sa stresom zbog njegove supruge Tami, koja se borila sa rakom bubrega.
Mihaila je tada objašnjavala i da su ga svi pokušaji da se odvikne od leka doveli do “nepodnošljive anksioznosti” poslednjih osam meseci; imao je jake simptome povlačenja i asocijalnosti, kao i akatiziju, tj. vrlo ozbiljne nevoljne pokrete, što je opisala kao “neverovatni, beskrajni, nezaustavljivi nemir koji se graniči s panikom.”
Odluka da ga odvedu u Rusiju bila je, kako je rekla, odluka iz očaja, mada nije otkriveno kako je odvikavanje u Rusiji tačno izgledalo i teklo.
Misterija o tome gde i kako je čovek oko kojeg se u medijima i na društvenim mrežama lome koplja traje od februara, otkada je Mihaila objavila da je profesor u Rusiji.
Sada je za Nedeljnik prvi put pričala o tome šta se događalo sa njenim ocem i porodicom u poslednja tri meseca.
“Uspeo je da se oporavi u Moskvi, pa smo otišli na Floridu. Tamo nas je dočekala pandemija koronavirusa, ali smo tamo saznali i za jednu kliniku u Beogradu”, ispričala je Mihaila.
Porodica Piterson – tu je i Mihailin suprug Andrej – stigla je u Beograd 8. juna. Profesor Piterson je odmah krenuo na terapiju. Oseća se dobro i šeta ulicama Beograda. Ljudi ga čak prepoznaju i pozdravljaju. U narednih desetak dana objaviće i video-klip u kojem će ispričati detalje svog dolaska i lečenja, ali i dalje planove.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare