Britanci vole da misle da je njihova Nacionalna služba za zaštitu zdravlja (NHS) sada kada pruža besplatnu negu svima kojima je to potrebno utelovljenje onog najboljeg što odlikuje britansku naciju. Medicinski radnici rizikuju svoje živote u pandemiji svakodnevno – neretko ih i gube – a aktuelna britanska vlada na meti je kritika kao nesposobna da upravlja kruzom; zdravstvena služba je zato postala mesto okupljanja svih građana.
Fudbaleri Premijer lige su pokrenuli fondove za donacije, jedan od najpoznatijih uličnih umetnika Benksi je oslikao bolnicu u Sautemptonu, a veteran Drugog svetskog rata, kapetan Tom Mur, prikupio je više od 30 miliona funti posle dobrotvorne šetnje.
„Teško je objasniti koliko je NHS duboko ukorenjen u nacionalnoj svesti“, rekla je za Njujork tajms Sara Volaston, nekadašnja poslanica i članica Komiteta za zdravlje. „NHS je nacionalno blago.“
Iako je NHS dugo bio u problemu, zapostavljen i bez sredstava, i pre pandemije je bio jedna od najcenjenijih institucija u Britaniji. U jednoj anketi sprovedenoj 2016. godine, čak je izglasan na prvo mesto kao izvor nacionalnog ponosa, iznad kraljevske porodice.
Na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine, zdravstvena služba našla se uz simbole britanskog identiteta poput kraljice Elizabete i Džejmsa Bonda, a nekada je bila toliko popularna da ju je Najdžel Loson, britanski ministar finansija iz perioda Margaret Tačer, nazvao „najbližem religiji što Britanci imaju“.
NHS se, ruku na srce, nalazi u mnogo nepovoljnijoj situaciji nego što bi smeo s obzirom na imidž koji uživa među Britancima, ali političari poslednjih godina pokušavaju da se povežu sa ovim nacionalnim simbolom kad god se ukaže prilika; niko na temi NHS-a nije insistirao više od premijera Borisa Džonsona.
Džonson je i 2016. godine kao argument da Velika Britanija treba da napusti EU naveo, između ostalog, preopterećenost NHS-a.
Iako je isprva zbijao šale na račun koronavirusa, na kraju se i sam zarazio i bio hospitalizovan, a po izlazsku sa intenzivne nege zahvalio je naročito srdačno osoblju NHS-a što su mu spasli život.
Svega nekoliko nedelja kasnije, Džonsonov sin Vilfred rođen je među zidovima NHS-a. Srednje ime dečak je dobio po dvojici lekara koji su lečili Džonsona od Covida-19 – Nikolas.
Džonsonova vlada je čak u sloganu za pandemiju pozvala Bitance da zaštite medicinske radnike: „Ostanite kod kuće. Zaštitite NHS. Spasite živote.“
Džonson je mudar i zna na koju kartu da igra, pošto Britanci imaju puno poverenje u NHS još otkada su laburisti osnovali službu 1948. godine, posle Drugog svetskog rata, sa ciljem da osposobe zemlju da se bori protiv „pet zala“, između ostalog i bolesti.
NHS finansiraju poreski obveznici, a lečenje je besplatno za sve. Služba broji oko milion i po zaposlenih, a mnogi ističu i da se NHS vrlo dobro pozicionira i kao brend.
U Evropi bi se mogli pronaći i bolje osmišljeni zdravstveni sistemi, ali Britanci imaju tendenciju da se na ovom polju porede sa Amerikancima i to je valjda dovoljno da NHS posmatraju kao pravu dragocenost.
NHS definitivno ima svoje mane – lekari nisu preterano ljubazni i služba je više ideja nego organizacija – ali ko god je pokušao da nešto promeni shvatio je da je to jalov posao; Kenet Klark, nekadašnji ministar zdravlja iz konzervativnih redova, rekao je svojevremeno da „ćete mirnije proglasiti ratno stanje nego reformisati zdravstveni sistem“.
NHS jeste bio i nepripremljen za pandemije, naročito pošto su posle finansijske krize 2008. godine usledile mere štednje koje su ozbiljno pogodile i NHS, ali u trenutku krize, jedna stvar koja britanskoj zdravstvenoj službi ne nedostaje je – podrška građana.
„NHS je gotovo svetinja“, rekao je jedan profesor sa Oksforda. „Posto je Nova crkva Engleske.“