Džefri Saks: Putin ne sanja rusku imperiju

On je na diskusiji „Zima našeg nezadovoljstva“ u organizaciji Centra za međunarodni saradnju i održivi razvoj istakao da je Krim od izutenog značaja za nacionalnu sigurnost Rusije jer od 1783. godine Rusija na Krimu ima pomorsku bazu.Podsetio je da je sporazum Minsk-2 trebalo da obezbedi neku vrstu ustavne autonomije Donbasu, i da ga je potpisala Ukrajina, a garantovale Nemačka i Francuska kroz takozvani Normandijski proces.Saks je naveo da mu je pre nekoliko nedelja nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel rekla da Nemačka, iako garant, nije ni očekivala da sporazum Minsk-2 bude implementiran i da je period do njegove implementacije trebalo da posluži da Ukrajina ojača.On je rekao da su sva ta tri zahteva koje je ruski predsednik Vladimir Putin stavio na sto krajem 2021. godine razumni jer je zahtev da se NATO ne širi razuman.

I zahtev za ostankom Krima pod ruskom upravom za njega ima smisla jer bi sukobi za njegovo vraćanje u Ukrajinu doveli do nukelarnog rata.On je podsetio da je nekadašnji ukrajinski predsednik Viktor Janukovič 2019. godine pokušao da sa Rusijom sklopi ugovor o dugoročnom zakupu koji bi trajao najmanje do 2041. godine.Naveo je da razgovarao sa mnogim svetskim liderima koji su mu rekli da ne žele da budu „uvučeni u proksi rat“ i da ne posmatraju taj rat kao što su Sjedinjene Američke Države mislile da će ga automatski posmatrati, kao ničim isprovocirani napad Rusije.Saks je rekao da svetski lideri dobro shvataju da je rat u Ukrajini sukob dve nuklearne supersile i da žele da se obe strane povuku.

Ocenio je da u ratu u Ukrajini nije reč „o nekom ludom ludaku“, da Putin misli za sebe da je Petar Veliki, da nije reč ni o zapadnjačkoj propagandi, o Hitleru i 1939. godini, već da je reč o širenju NATO, Ukrajini i svim problemima koji su prisutni već 30 godina.Saks je rekao da je rat u Ukrajini počeo u februaru 2014. godine iako Zapad smatra da je taj rat počeo ničim izazvanim napadom Rusije 24. februara 2022. godine tvrdeći da je „Putin ludak koji bi da obnovi rusku imperiju“.Ukazao je da je to propaganda i da se čak ne navodi tačan početak borbi, jer su počele 2014. godine, a da su se rasplamsavale do 2022. godine.Saks je rekao da je devedesetih godina Zapad propustio priliku da usvoji Gorbačovljevu viziju o zajedničkom evropskom domu i da su umesto toga SAD proglasile pobedu u „hladnom ratu“ iako nisu pobedile Sovjetski Savez, već je Gorbačov unilateralno proglasio kraj „hladnog rata“.Ukazao je da je Zapad, u zamenu za ujedinjenje Nemačke, obećao da se NATO neće širiti na zemlje nekadašnjeg Varšavskog pakta.Saks je ocenio da SAD to poriču jer u tom slučaju politiku amnezije vole više od politike sećanja.Podsetio je da su od 1992. godine neokonzervativci u SAD predvođeni Dikom Čejnijem, Polom Volfovicem i Donaldom Ramsfeldom, a zatim i demokratama Medlin Olbrajt i Ričardom Holbrukom proglasili pobedu u „hladnom ratu“, proglasili unipolarni svet i zaključili da više nema potrebe da održe obećanje jer Sovjetskog Saveza više nije bilo.Saks je dodao da je američki predsednik Bil Klinton započeo proširenje NATO, što su mudri ljudi ocenili kao nesmotreno i opasno, jer je u pitanju prevara i provokacija.Ocenio je da Putin, kada je došao na vlast 1999. godine, nije bio antievropski i antiamerički opredeljen, da je očekivao saradnju, ali da je tražio prestanak proširenja NATO jer Rusija nije želela NATO trupe na svojim granicama.Saks je rekao da su SAD 2014. godine pomogle svrgavanje ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i ukazao da to zna jer je „video stvari koje bi voleo da nije video“, a da se to nije dopalo ni Putinu.Saks je naveo da je Janukovič pokušao da balansira između dve strane koje su tražile da radi ono što mu kažu tako što se zalagao za neutralnost Ukrajine, ali da je to bilo nepodnošljivo za SAD, jer „neutralnost ne funkcioniše u načinu razmišljanja SAD, jer ste ili sa nama ili ste protiv nas“.Govoreći o sankcijama Rusiji, ocenio je da SAD mnogo koriste sankcije jer ne zahtevaju javnu debatu i odobrenje Kongresa i podsetio da ih treba razlikovati od sanckija UN koje donosi Savet bezbednosti.Sankcije skoro nikada ne funkcionišu u geopolitičkim okvirima, i godinama sam posmatrao kako SAD koriste sankcije kao jeftinu i laku politiku, zaključio je Saks.***BONUS VIDEO: DLZ i Čedomir Stojković: Putinove slike na zidovima srpskih generala

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=podcastdlzcedomirstojkoviep94-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4665469"]