0
Tokom zvanične posete Kraljevini Holandiji, gde se susreo sa najvišim zvaničnicima ove države, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović dao je intervju za vodeći tamošnji list de Volkskrant, prenosi Fena.
U najavi intervjua, novinar Jarl van der Ploeg ističe da se Džaferović tokom posete Holandiji susreo sa holandskim kraljem Vilem-Aleksanderom i premijerom Markom Ruteom.
Džaferović je kazao da su prizori iz Ukrajine identični onima koji su dolazili iz Bosne i Hercegovine pre tri decenije, te da je pridruživanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji geopolitička nužnost, s obzirom na napore Rusije da destabilizira BiH.
„Cilj onih koji su napali Bosnu i Hercegovinu tokom rata bio je uništenje naše države. Vidite sada da se isto nastoji uraditi sa Ukrajinom; granatiraju se gradovi, ubijaju civili“, kazao je Džaferović, prenosi Klix.ba.
Novinar de Volkskranta ističe da je Džaferović pre dolaska u Holandiju učestvovao u komemoraciji početka opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i rezultirala je ubistvom hiljada ljudi, uključujući više od 1500 dece, u artiljerijskim i snajperskim napadima.
Bio je to, kaže van der Ploeg, uvod u dugi rat koji je okončan masakrom u Srebrenici gde je Vojska bosanskih Srba ubila više od osam hiljada bosanskih muslimana, uprkos prisustvu holandskog bataljona.
„Nakon genocida u Srebrenici, opsade Sarajeva i drugih zločina koji su se desili u Bosni i Hercegovini, svet je kazao ‘nikad više’. Ali evo ponovo, nakon tridesetak godina, ponovo vidimo prizore iz Mariupolja i Kijeva koji su istovetni tadašnjim prizorima. Mislim da svet treba naučiti vrlo ozbiljnu lekciju a to je – ako zaista želite da se nikad više ne ponovi, onda nije dovoljno da samo kažete ‘nikad više’, već se mora redivdirati sistem odnosa između država na način da to ‘nikada više’ postane stvarnost“, kazao je Džaferović u intervjuu za holandski list.
Novinar: Bosanski rat je trajao godinama, prvenstveno jer je međunarodna zajednica prekasno intervenisala. Kada posmatrate tok rata u Ukrajini, smatrate li da je Zapad naučio nešto iz te lekcije i da li se sada snalazi bolje?
Džaferović: Uistinu, stiče se utisak da je Bosna i Hercegovina pokazala svetu da izostanak intervencije može dovesti do genocida. Mi smo tokom tri i to po godine dobili vrlo malo pomoći. I to se desilo tek kada su započeti mirovni pregovori koji će dovesti do Dejtonskog sporazuma. Možete postaviti pitanje da li svet reaguje dovoljno brzo u Ukrajini, ali zasigurno reaguje znatno brže nego u našem slučaju.
Novinar: Ako na trenutak zanemarimo brzinu, da li je podrška koja se daje dovoljna?
Džaferović: Vojna pomoć je ogromna. Postoji znatno više jedinstva nego za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Više pomoći dolazi od Evropske unije, više pomoći dolazi od Sjedinjenih Država. Nikada nismo videli tako široke pakete sankcija. Ali, naravno, ostaje pitanje da li je sve to dovoljno. Na kraju, rat još uvijek traje.“
Novinar holandskog lista ističe da je tokom Džaferovićeve posete Haagu rat u Ukrajini je bio jedna od značajnih tema, jer ima posledice na odnose unutar Bosne i Hercegovine. Prema Džaferoviću, Rusija je preduzela ozbiljnu kampanju destabilizacije u Bosni i Hercegovini. Džaferović skreće pažnju, kaže novinar de Volkskranta, na izjave ruskog ambasadora u Sarajevu o mogućnosti članstva Bosne i Hercegovine u NATO-u.
„Ako BiH odluči da bude članica bilo čega, to je unutrašnja stvar. Ali druga stvar je naša reakcija. Na primeru Ukrajine mi smo pokazali što očekujemo. Ako bude pretnja, mi ćemo reagovati“, podseća holandski list na izjavu ruskog ambasadora u BiH Igora Kalabuhova iz sredine marta.
Novinar: Šta ste pomislili kada ste čuli ovu izjavu?
Džaferović: Ovo su vrlo ozbiljne reči. Ali ponoviću ono što sam kazao kada sam ih prvi put čuo, a to je da Bosna i Hercegovina sama odllučuje o svojoj spoljnoj politici. O tome ne odlučuje Rusija. 2009. godine smo poslali zahtev za članstvo u NATO-u i to je put koji ćemo slediti, bez obzira na stavove Ruske Federacije.
Ono što situaciju u BiH čini još komplikovanijom jeste komplikovana politička podela unutar zemlje koja je kreirana nakon krvavog rata u bivšoj Jugoslaviji. Nakon Dejtonskog sporazuma, svaka od tri etničke grupe – Bošnjaci muslimani (51%), Srbi pravoslavci (31%) i Hrvati katolici (15%) dobili su svoje entitete iz kojih biraju Predsedništvo, koje predvodi državu.
List podseća da Bošnaci i Hrvati zagovaraju NATO članstvo BiH, dok lider bosanskih Srba Milorad Dodik gaji tesne veze sa Vladimirom Putinom i odbija osuditi rusku agresiju na Ukrajinu. Prošlo decembra je Dodik bio kod Putina u Kremlju kako bi razgovarao o izgradnji gasovoda ali nakon toga je povećao svoje secesionističke aktivnosti, što je postalo naročito zabrinjavajuće nakon što su ruski separatisti u Donjecku i Luganjsku proglasili otcepljenje, prenosi Klix.ba.
PROČITAJTE JOŠ:
Novinar: Bosna i Hercegovina se želi pridružiti EU i NATO-u, ali da li ove dve alijanse trebaju brinuti po pitanju stabilnosti u vašoj zemlji?
Džaferović: Prošlog leta sam razgovarao sa predsednikom Evropskog veća Šarl Mišelom o ovome pitanju i on je kazao jednu rečenicu koja dobro sažima sve: Zapadnom Balkanu je potrebna EU, ali i EU je potreban Zapadni Balkan. Mislim da naročito sada, nakon ruske agresije na Ukrajinu, sasvim je jasno da pitanje pridruživanja ne sme biti administrativno, već je geopolitičko pitanje. Situacija u Ukrajini nas uči da Evropa mora voditi više brige na žarišnim tačkama ili potencijalnim žarišnim tačkama na kontinentu. Nadam se da će proces pridruživanja EU biti ubrzan i da ćemo u skorije vreme makar dobiti kandidatski status.
Novinar: Međunarodni posmatrači kažu da se BiH suočava sa najtežom krizom od kraja rata. Nije li rizično dodeliti kandidatski status zemlji u kojoj stanje nije uređeno?
Džaferović: Mi smo uistinu u vrlo ozbiljnoj krizi. Postoji neki, sledbenici Dodika koji žele pocepati Bosnu i Hercegovinu. To ne treba da bude izgovor za EU da nas ne prihvati. To bi zapravo trebao biti argument za što brži prijem BiH u EU. Zapadni Balkan je u trbuhu Evrope – mi smo dio Evrope. To znači da je stabilnost Bosne i Hercegovine, kao države u srcu Evrope, automatski jako važna i stabilnost cele Evrope.
BONUS VIDEO: Šta Dodik očekuje od Beograda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
