0
U zagrebačkoj Kliničkoj bolnici Sveti Duh tokom februara u čekaonici hitne pomoći preminula su dva pacijenta. Pacijenti su umrli ležeći na transportnim kolicima u čekaonici zbog pune popunjenosti svih kreveta u urgentnoj ambulanti, a umesto bolničkih kreveta smešteni su u ležeći transportni kolica, saznaje Zagreb info.
Prvi pacijent je preminuo u noći između 20. i 21. februara, a njegovo beživotno telo navodno je ujutru otkrila porodica čiji su članovi došli da obiđu pacijenta i pronašli ga mrtvog u čekaonici, piše Zagreb info.
Samo nekoliko dana kasnije, ista stvar se dogodila pacijentu dovedenom iz doma za stare. Dovezen je na rutinsku zamenu urinarnog katetera, a nakon zamene pacijent je u čekaonici na ležećim transportnim kolicima čekao prethodno pozvano vozilo hitne pomoći koje je trebalo da ga vrati u dom. Po dolasku hitne pomoći, lekari su u čekaonici primetili da je pacijent po koji su došli mrtav.
U oba slučaja pacijenti su preminuli u roku od 24 sata od dolaska u Urgentni centar bolnice. U oba slučaja smrt pacijenata prvi su primetili autsajderi, odnosno porodica preminulog i zaposleni u medicinskom transportu, o čemu su obavestili osoblje bolnice.
Osim toga, porodica jednog od preminulih angažovala je advokata koji je za Zagreb.info potvrdio ove navode. Porodica sada traži da se objavi pokojnikova medicinska dokumentacija i video snimak sa nadzornih kamera bolnice.
Čak ni rukovodstvo bolnice ne demantuje ove navode. U Upravi Svetog Duha su potvrdili da su se dogodila oba slučaja, ali da to nisu jedini slučajevi, a kažu da takve situacije nisu retke u Hitnoj pomoći bolnice.
„Centralni hitni prijem Kliničke bolnice Sveti Duh organizovan je tako da se na jednom mestu kombinuju interna medicina, neurologija, hirurgija i urologija, a pacijenti se primaju i zbrinjavaju po stepenu hitnosti koji odredi trijažna sestra. po dolasku kako je predviđeno zakonom .uz stalno prisustvo lekara specijalista urgentne medicine“, objasnili su.
Dodaju da u Urgentnom centru nije retka smrt jer često dolaze i teški bolesnici. Otkrili su i koliko je pacijenata ove godine umrlo u Hitnoj pomoći.
„Primamo teške, starije pacijente sa brojnim udruženim bolestima koje su često opasne po život, pa se nažalost može desiti da pacijenti umru tokom lečenja. Od početka godine u našoj centralnoj urgentnoj pomoći je, nažalost, umrlo ukupno 26 pacijenata, u januaru 14, u februaru osam i u martu četiri“, naveli su.
Za pacijenta koji je preminuo 21. februara, navode da su od svih prisutnih tražili opširne izjave prilikom pružanja zdravstvene zaštite.
„Iz obimnih izjava utvrđeno je da je pacijent stabilnog opšteg stanja, zadovoljavajućih vitalnih parametara, i da nije zahtevao kontinuirano praćenje aparata, već je bio pod nadzorom dežurnih medicinskih sestara i lekara, koji su ga posetili, što je vidljivo iz medicinske dokumentacije“, objasnili su.
Potvrdili su i da je drugi preminuli pacijent u bolnicu dovezen kolima Hitne pomoći zbog bolova u predelu bešike i zadržavanja mokraće.
„Nakon postavljanja katetera u Urgentnoj urološkoj ambulanti, pacijent je otpušten iz ambulante u 13.45 časova, a Hitna pomoć je pozvana da ga vrati kući. Inače, reč je o starijem pacijentu sa brojnim udruženim oboljenjima, srčanim udarom, malignim oboljenjima i plućnim oboljenjima. Pacijent je bio pod nadzorom dok je čekao hitnu pomoć, više se nije žalio na bol i bio je vitalno stabilan. Nešto posle 16 časova kod pacijenta je došlo do zastoja srca i krvotoka, nakon čega je preminuo“, otkrivaju u Upravi.
U bolnici dodaju da pacijenti kojima je neophodan medicinski prevoz čekaju u zajedničkoj čekaonici nakon otpusta iz Centralne hitne pomoći. Najbliži i najbolji pristup joj ima bolničar, dodaju.
Pročitajte još:
0
0
0
„Dve medicinske sestre su pod stalnim nadzorom, nikada nisu prepuštene same sebi, a medicinsko osoblje, osim što ih samoinicijativno obilazi, odmah se odaziva na svaki poziv“, naveli su iz Uprave KB Sveti Duh.
Dodaju da se svaki smrtni ishod prikazuje i analizira na jutarnjim stručnim kursevima radi utvrđivanja činjenica i daljeg postupanja.
„Zaposleni u našoj bolnici vredno rade i daju sve od sebe da pomognu pacijentima i ublaže njihove patnje, a to rade 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Za nas je svaki ljudski život važan i svaka smrt nas potresa“, zaključili su.
BONUS VIDEO Gužva na Institutu za onkologiju