0
Devojčica je imala samo 11 godina kada je policija u teškom stanju pronašla u kući u kojoj je na Kosovu živela sa dvadesetogodišnjakom za kojeg je pod prisilom udata.
Njenog devetogodišnjeg brata pronašli su nekoliko dana kasnije u jednoj trošnoj kući, zamotanog u vreće i drogiranog. Četiri pune godine dvoje dece iz Crne Gore živelo je u paklu droge, batina, teških fizičkih poslova, prosjačenja. Sve zahvaljujući dedi i ocu, pišu Vijesti.
Za njihovu sudbinu se saznalo kada je njihova majka zatražila pomoć od nevladine organizacije Centar za romske inicijative (NVO CRI). Nakon razvoda, deca su joj, pod izgovorom tradicije, oduzeta i o njima se brinuo otac.
Godinama ništa nije znala o njima, ni gde su ni šta rade. Tražila je pomoć, kucala na mnoga vrata, bezuspešno. Niko nije imao razumevanja za Romkinju koja traži decu, verovali su, zbrinutu kod oca.
Onda je jednog dana od prijatelja saznala da joj je jedanaestogodišnja kćerka – udata i da je iz kuće “izašla dobra“ – odnosno nevina. Posle tri godine uzaludnog obijanja pragova u policiji, obratila se NVO CRI na čijem je čelu Fana Delija. Ona je nakon toga alarmirala policiju.
Deca prosila za drogu
Slučaj je tako 29. novembra prošle godine prijavljen kosovskom Direktoratu za istraživanje trgovine ljudima, a 2. decembra započeta je zvanična istraga kojom je rukovodila kosovska policija.
“Morali smo da se bavimo osetljivim informacijama jer smo imali decu kao potencijalne žrtve trgovine ljudima, pa je tretman ovih informacija kvalifikovan sa visokim prioritetom i međunarodnim uticajem”, kazao je Fehmi Ksata, direktor kosovskog Direktorata za istraživanje trgovine ljudima, dodajući kako su imali intenzivnu saradnju sa crnogorskim kolegama.
Iz kosovskog Tužilaštva je rečeno da je policija, nakon dobijanja informacija od crnogorskih kolega, došla do operativnih saznanja da je maloletne žrtve, sa dokumentima drugih lica, iz Crne Gore ilegalno izveo njihov deda i doveo ih na Kosovo, gde ih je prisiljavao da rade različite poslove. Nakon izvesnog vremena, na Kosovo je iz Crne Gore došao i njihov otac.
Decu su po Kosovu tražili puna tri meseca. Devojčica je nađena u jednoj kući, u jako teškom stanju.
“Muškarac sa kojim je živela je platio 5.000 evra njenom dedi da bi ona živela sa njim. Razjašnjavajući put novca kojim je plaćen ‘brak’, otkriven je i otac žrtava”, kažu iz Tužilaštva.
Pronađena devojčica bila je uplašena i nepoverljiva. Kada je prebačena u tamošnje sklonište, u početku se nije usuđivala ni da otkrije svoje pravo ime.
Nakon devojčice, policija je uspela da pronađe i njenog brata. Pronašli su ga u trošnoj kući, gotovo ruševini, u kojoj je bio primoran da živi sa ocem i njegovim prijateljima koji su konstantno uzimali heroin i marihuanu. I dečak je bio navučen na droge. Dečaka je otac primoravao da prosi, a od novca su kupovali drogu. Pre nego što je prisilno udata, i devojčica je morala da prosi i donosi novac za drogu.
“Nakon hapšenja oca, dečak je poslat u Prihvatilište i već prve noći je zapao u teško stanje insistirajući da ode kod oca jer ga samo on može smiriti tako što će mu dati marihuanu”, navode iz kosovskog Tužilaštva.
Zapuštena kuća kao dom
“Ta deca su prošla kroz veoma težak period. Kada su dovedeni na Kosovo, deda ih je primoravao na težak fizički posao, tukao ih je. Nakon što je njihov otac došao iz Crne Gore pobegli su od dede i otišli da žive kod njega. Otac je decu držao u zapuštenoj kući zajedno sa nekim od svojih prijatelja, sa kojima su konzumirali opojne droge. Kada je policija uhapsila zbog drugog slučaja njihovog oca, deda je ponovo uzeo decu”, dodaju iz Tužilaštva u Prištini.
Tada je devojčicu deda poslao u Suboticu gde su je “budući suprug” i njegov otac primoravali na teške fizičke poslove. Za devojčicu su platili prvo 1.500, kasnije dodatnih 3.500 evra.
Nakon što su isplatili dogovorenu sumu, “mladoženja” i njegov otac su se zajedno sa devojčicom vratili na Kosovo. Tu je ona dobila izvod iz matične knjige rođenih na tuđe ime. Kako navode iz kosovskog Tužilaštva, devojčica u tom trenutku nije imala potpunu svest ni o svom pravom imenu i godinama.
“Ne znamo tačno ni kada su žrtve dovedene na Kosovo jer ta deca, zbog načina života koji su vodili, imaju problema da nam kažu tačne datume događaja. Prema izjavi koju je devojčica dala tužilaštvu 17. decembra prošle godine, navodi se da je rođena u Podgorici i da je tamo živjela do pre tri godine”, navode iz kosovskog Tužilaštva.
Korona usporila povratak u Crnu Goru
Nakon što su pronađena, deca su neko vreme, morala da provedu u prihvatilištu na Kosovu. Bio je problem da se prebace u Crnu Goru jer su usled epidemije koronavirusa tada bile zatvorene granice.
Njih dvoje se od maja ove godine nalaze u jednom od skloništa u Crnoj Gori. Kako nezvanično saznajemo, polako se oporavljaju. Sa majkom se povremeno viđaju, a zvanični staratelj im je Centar za socijalni rad.
Njihov otac, koji je državljanin Kosova, uhapšen je i osuđen po kosovskim zakonima za trgovinu ljudima i za intoksikaciju drugog lica opojnim drogama ili psihoaktivnim supstancama.
Deda dečaka i devojčice još uvek je u bekstvu, a pred kosovskim pravosuđem tereti se za krivično delo trgovina ljudima.
Iza rešetaka je momak koji je “kupio” devojčicu. Njegov otac nije osuđen jer je pre nego što je suđenje završeno preminuo.
Ovo je jedna od priča koja je, ipak, na kraju imala srećan kraj. Odnosno, makar ne onoliko tragičan koliko je mogao biti da je izostala reakcija nadležnih i onih koji su ih animirali.
Policija nezainteresovana za provere
Fana Delija je na okruglom stolu koje je organizovalo Društvo profesionlnih novinara ispričala da Centar za romske inicijative često obave celi posao za policiju – saznaju gde se nalazi “udata” devojčica, “ko ju je prodao a ko kupio”, a da potom policija čak ni ne ode da proveri šta se sa njom desilo.
Pročitajte još:
Prema procenama romskih nevladinih organizaca, pre punoletstva u brak stupe dve od tri, ili čak tri od četiri Romkinje. Ne zna se koliko je ugovorenih brakova. Ali se zna “cena” neveste. Uglavnom od 200 do 4.000 eura, u nekim slučajevima i više.
U Crnoj Gori u poslednjih pet godine nije bilo presuda za krivična dela trgovina ljudima radi sklapanja prinudnog braka. Tokom 2020. godine, Višem sudu u Podgorici dostavljene su tri optužnice protiv tri lica zbog krivičnog djela trgovina ljudima u cilju sklapanja nedozvoljenog braka. Od 2015. do 2019. nije bilo ni optužnica.
Iako zvanično nema trgovine ljudima ni radi prosjačenja, odnosno nema presuda u poslednjih pet godina, nevladine organizacije godinama upozoravaju da, posebno leti, na primorju grupe dece prose, da se radi o organizovanom poslu a da policija ne radi svoj posao kako treba.
Postoji, međutim, šansa da se “statistika poboljša”. Poslednjih meseci bilo je nekoliko hapšenja zbog sumnji na trgovinu ljudima radi prosjačenja. Uglavnom se radilo o deci a tjerali su ih da prose bliski srodnici – očevi ili u jednom slučaju očuh.
U jednom slučaju policija je saopštila da je otac sina terao da prosi od pete do šesnaeste godine i da ga je tukao svaki put kada nije doneo novac koji je on trošio na alkohol i kocku.
Trgovina ljudima nije jeziva priča iz starih vremena i dalekih krajeva. Dešava se tu, pored nas.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
