0
Ruska invazija na Ukrajinu gurnula je Švedsku i Finsku, dve tradicionalno vojno neutralne zemlje, korak bliže NATO-u. Nagađa se i o datumu ulaska u najveći vojni savez na svetu. Prijava Finske se očekuje u junu, nakon čega bi i Švedska trebalo da sledi njen primer. Niko ne očekuje čestitke iz Moskve, ali pretnji i upozorenja je već bilo.
Iako obe zemlje imaju blisku saradnju sa NATO-om godinama unazad, pitanje članstva do sada nije ozbiljno razmatrano. U medijima su se povremeno pojavljivala nagađanja, ali tek sada su preduzeti i prvi konkretni koraci – švedska vladajuća Socijaldemokratska partija saopštila je da „preispituje međunarodnu bezbednosnu politiku u svetlu ruske vojne operacije u Ukrajini“.
Do nedavno, ova stranka odbijala je članstvo u NATO-u navodeći da „vojno nesvrstavanje dobro služi zemlji“. U kojoj meri je rat u Ukrajini promenio stvari govori i najava da bi partijsko rukovodstvo moglo da odluči da podnese zahtev za pridruživanje NATO-u i bez podrške članstva. Ostatak političkog spektra Švedske skoro da je jednoglasan u podršci ulasku u NATO – četiri opozicione stranke desnog centra su za, a lider pete opozicione stranke naveo je da će podržati pridruživanje ukoliko taj korak napravi i Finska.
Nakon što je premijerka Švedske i lider Socijaldemokrata Magdalena Anderson krajem marta rekla da „ne isključuje“ pridruživanje NATO-u, sekretar te partije Tobijas Baudin saopštio je „da bi pitanje ulaska u NATO trebalo da bude završeno u narednih nekoliko meseci“.
„Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, bezbednosna pozicija Švedske se iz temalja promenila“, navedeno je u saopštenju stranke.
Ako ne pre, očekuje se da ovo pitanje na jesen bude jedna od glavna tema kampanje za parlamentarne izbore koji će biti održani 11. septembra.
U susednoj Finskoj, koja sa Rusijom deli 1.340 kilometara dugu granicu, raspoloženje se kreće u istom smeru. Vlasti te zemlje objavile su da će odluku o pristupanju NATO-u doneti pre sredine leta. Aleksander Stab, bivši premijer Finske je rekao za AFP da „predviđa“ da će Helsinki podneti zahtev za pridruživanje verovatno u vreme junskog samita NATO-a u Madridu.
Revizija nacionalne bezbednosti koju je naručila vlada trebalo bi da bude dostavljena parlamentu sledeće nedelje, a nedavna anketa je pokazala da je samo šest poslanika od njih 200 protiv ulaska u NATO.
„Pažljivo ćemo razgovarati, ali mislim da ćemo završiti diskusiju pre sredine leta“, rekla je finska premijerka Sana Marin.
Obe zemlje su dobile uveravanja od generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da će njihove prijave biti dobrodošle, kao i izraze podrške nekoliko članica uključujući SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku i Tursku.
Sudeći prema anketama, građani Finske i Švedske, vide svoju budućnost u NATO-u. Podrška javnosti članstvu u NATO-u se skoro udvostručila od 24. februara na oko 50 odsto u Švedskoj i oko 60 odsto u Finskoj.
PROČITAJTE JOŠ:
Iz Moskve je stiglo je upozorenje da pridruživanje ove dve zemlje Severnoj Alijansi „neće doneti stabilnost Evropi“, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da „savez ostaje oružje usmereno ka konfrontaciji“. Dodao je da će Rusija „morati da izbalansira situaciju sopstvenim merama“ ako se to ipak dogodi.
Švedska ministarka spoljnih poslova An Linde odgovorila je juče Rusiji iz Sarajeva, gde je boravila u zvaničnoj poseti. Kako je rekla,„potpuno je neprihvatljivo da Rusija na bilo koji način preti Finskoj i Švedskoj“.
„Postoji vreme pre i posle 24. februara. Švedska i Finska će samostalno odlučivati“, rekla je Linde.
BONUS VIDEO: Bombardovana železnička stanica u Kramatorsku
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
