Indijsko-kanadski bilateralni odnosi dotakli su istorijski minimum nakon što su obe zemlje ove nedelje proterale svaka po šest diplomata, čemu su prethodile optužbe iz Otave da je indijska vlada bila organizator ubistva istaknutog sikskog separatističkog vođe 2023. godine.
Podsetimo, kanadski premijer Džastin Trudo tvrdi da su „indijske diplomate prikupljale obaveštajne podatke o Kanađanima koji su protivnici ili se ne slažu s vladom indijskog premijera Narendre Modija, a onda su ih prosleđivali „zločinačkim organizacijama kao što je banda Lorensa Bišnoija, što je rezultiralo nasiljem protiv Kanađana na terenu“.
Kanadska policija, koja je istraživala ubistvo sikskog separatističkog vođe Hardipa Singa Nidžara, ranije ove nedelje okrivila je upravo tzv. Bišnoi grupu za obavljanje hitnih poslova po nalogu špijuna indijske vlade. Spomenuti Bišnoi trenutno je zatvoren u indijskoj saveznoj državi Gudžarat, kojom vlada premijerova stranka Baratija Džanata Party (BJP), piše Al Džazira.
Bišnoi (31) privukao je nacionalnu pažnju u maju 2022, kad su ga povezali s ubistvom ikone hip-hopa, pandžapskog repera Sidua Musea Valae, koji je takođe bio član indijske opozicione Kongresne stranke. Bišnoijevi saradnici preuzeli su odgovornost za ubistvo kao deo rivalstva među grupama. Osim toga, Bišnoijeva banda nedavno je preuzela odgovornost i za ubistvo 66-godišnjeg muslimanskog političara, Baba Sidikea, bivšeg ministra u vladi indijske savezne države Maharashtra, koji je bio prijatelj s mnogim slavnim osobama iz Bolivuda, ponajviše s glumcem Salmanom Kanom.
Svađa između Bišnoija i Kana trajala je dugih 26 godina, a sve je počelo nakon što je glumac u rekreativnom lovu u Radžastanu, gde je 1998. snimao film, ubio dve antilope, vrstu koju verska sekta Bišnoi smatra svetom. A u aprilu ove godine dva člana Bišnoijeve bande uhapšena su zbog pucanja na Kanov dom u Mumbaiju.
Lorens Bišnoi rođen je 1993. blizu pakistanske granice u indijskoj državi Pandžab, gde su Siki većina. Porodica mu je bila dobrostojeća – posedovali su 40-ak hektara poljoprivrednog zemljišta u selu Dutaranvali. Nakon završetka srednje škole, Bišnoi je otišao u Čandigar, glavni grad države, kako bi studirao pravo. Na fakultetu se „zagrejao“ za studentsku politiku i upustio u svet kriminala, sukobljavajući se s rivalskim studentskim grupama. Uhapšen je zbog optužbi za podmetanje požara i pokušaja ubistva, a nakon što je završio u zatvoru u Čandigaru, navodno je pao pod uticaj drugih gangstera.
“U Pandžabu je uobičajeno da gangsteri dolaze iz dobrostojećih porodica. Svi oni pate od ‘ja sam neko‘ sindroma. Ali kad se presele u gradove i suoče s ‘intelektualnom elitom‘, shvate da više nisu zemljoposednici. Za mnoge od njih zločin postaje odgovor na ponovno potvrđivanje vere u sebe”, rekao je svojevremeno Džupinderdžit Sing, autor knjige „Who Killed Moosewala?“ i čovek koji je pratio Bišnoijev uspon od njegovih fakultetskih dana.
“Bišnoi je među mladim sledbenicima veoma cenjen kao ‘čovek od principa‘, a sa Sidikovim ubistvom, sad se želi pozicionirati i u strašno podzemlje Mumbaija – kaže viši policijski zvaničnik iz Radžastana, gde je banda Bišnoi regrutovala članove. No spomenuti zločinački klan kasnije se proširio i na prestonicu, Nju Delhi, pa susedne države, a ratovi sa suparničkim bandama vođeni su i u Utar Pradešu i Pandžabu. Osim toga, poznato je da Bišnoi ima aktivne saradnike širomKanade i Sjedinjenih Američkih Država.
Kad je premijer Trudo rekao da su indijske diplomate prikupljali podatke o Kanađanima i prosleđivali ih organizovanim kriminalnim grupama kako bi napadale Kanađane, mislio je upravo na bandu Bišnoi. Indija je optužbe odbacila kao besmislene i zatražila od Otave da pokaže dokaze koji podržavaju te tvrdnje.
A pitanje separatizma Sika, odnosno tzv. pokreta Kalistan, decenijama je trn u odnosima između Indije i Kanade. Naime, gušenje tog pokreta od strane indijskih bezbednosnih agencija 1980-ih dovelo je do ozbiljnih kršenja ljudskih prava i ubistava civila Sika u Pandžabu. Mnoge porodice Sika emigrirale su u Kanadu, gde je njihova zajednica već i pre bila prisutna.
Godine 1985. tvrdolinijaški pobunjenici iz redova Sika digli su u vazduh avion kompanije “Er Indija”, koji je leteo iz Montreala za Mumbai. U eksploziji iznad Atlantskog okeana poginulo je svih 329 putnika, od kojih su većina bili državljani Kanade. Poslednjih godina, pokret za Kalistan ponovo je dobio zamah među pojedinim sikskim zajednicama u dijaspori, uključujući Kanadu.
U septembru prošle godine, neposredno nakon što je glavna indijska istražna agencija stavila separatistu Sukdula Singa na poternicu, on je ubijen u pucnjavi u kanadskom gradu Vinipegu. Banda Bišnoi preuzela je odgovornost za likvidaciju, nazivajući ubijenog „narkomanom koji je konačno kažnjen za svoje grehe“. Kanada sada optužuje Bišnoija da sarađuje sa indijskom vladom u izvođenju atentata na kanadskom tlu, što New Delhi kategorično odbacuje.
U intervjuu za Al Džaziru, Adžaj Bisaria, bivši indijski visoki komesar za Kanadu, kaže: „Sa velikim metama na svojim leđima i ugroženom bezbednošću, diplomate u svakom slučaju nisu mogle da funkcionišu. Pojačavanje već napetih diplomatskih odnosa od strane Trudoove vlade je nečuven potez u savremenoj diplomatskoj praksi. Ovako nešto se dešava između neprijateljskih sila, a ne između prijateljskih demokratija“.
Harš Pant, potpredsednik za studije i spoljnu politiku u firmi Observer Research, think tanka sa sedištem u Nju Delhiju, rekao je da su „Indija i Kanada očigledno dostigle najnižu tačku“. Dodao je: „Kanada je sada, usred stalnih problema sa ekstremizmom, sikskim separatizmom i radikalizacijom, postala novi Pakistan za New Delhi.“
S njim se slaže i Majkl Kugelman, direktor Instituta za Južnu Aziju pri Vilson centru sa sedištem u Vašingtonu, koji je rekao: „Indija je počela da se ponaša prema Kanadi kao prema Pakistanu, barem u smislu oštrih diplomatskih izjava i optužbi da Kanada sponzoriše terorizam. Moguće je da su odnosi Indije i Kanade, zbog brze eskalacije, danas čak i gori nego sa Pakistanom.“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar