0
Eksplozivne naprave u avionu izazvale su avionsku nesreću u Smolensku u Rusiji 2010. godine u kojoj je poginuo tadašnji predsednik Poljske Leh Kačinjski, saopštila je specijalna poljska istražna komisija.
Ukupno 96 ljudi je poginulo u nesreći koja se dogodila na zapadu Rusije, u kojoj je poginuo tadašnji lider Poljske Leh Kačinjski, brat blizanac aktuelnog lidera vladajuće stranke „Pravo i pravda“ u ovoj zemlji, Jaroslava Kačinjskog.
Zvanična delegacija poljskog državnog vrha bila je na putu za Smolensk kako bi prisustvovali ceremoniji povodom godišnjice ubistva hiljada Poljaka od strane sovjetske tajne policije u Katinu 1940. godine, prenosi Moskov tajms.
Uzrok pada aviona bio je predmet žestoke debate koja je tada podelila Poljsku. Dok jedni veruju da je nesreća izazvana namerno, drugi to odbacuju kao teoriju zavere.
Vladajuća poljska partija „Pravo i pravda“ godinama je tvrdila da ovaj slučaj nije bio nesreća, za razliku od prvobitnih nalaza istrage koji su za tragediju krivili loše vreme, greške poljskih pilota i ruskih kontrolora letenja. Ta zvanična istraga nakon nesreće sprovedena je pod liberalnom vladom Donalda Tuska, najvećeg rivala Jaroslava Kačinjskog.
Rusija, koja odbija da preda olupine aviona, dok ne završi sopstvenu istragu, kategorički je odbacila bilo kakvu odgovornost za nesreću, kriveći za sve Poljsku. Ovi postupci dodatno podgrevaju sumnje u Poljskoj.
„Pravi uzrok katastrofe u Smolensku bile su dve eksplozije u završnoj fazi leta“, navela je vladina komisija u izveštaju na svojoj veb stranici, sugerišući da su eksplozivne naprave postavljene u avion.
U novom izveštaju Varšave, navodi se da su tragovi eksploziva pronađeni na delovima aviona i tvrdi se da su dve eksplozivne naprave možda unete u avion tokom njegove popravke u Rusiji. Izveštaj navodi da je remont aviona obavljen u Samari u fabrici proizvođača Aviakor, koja je u to vreme pripadala ruskom oligarhu Olegu Deripaski, prijatelju Vladimira Putina.
U izveštaju se i ograđuju, govoreći o „mogućnostima“ podmetanja eksploziva i tvrdi se da je poljski predsednik bio na meti zbog svoje antiruske politike. Ova nesreća zvanično nije okarakterisana kao atentat.
Smrt Kačinjskog je rezultat „čina protivpravnog mešanja ruske strane“, rekao je šef komisije za istragu Antoni Mačerevič na konferenciji za novinare.
„Glavni i neosporni dokaz ometanja bila je eksplozija u levom krilu, praćena eksplozijom u centralnom delu aviona“, dodao je on.
Mačerevič, bivši ministar odbrane, negirao je da su poljski piloti ili članovi posade napravili bilo kakve greške, uprkos lošim vremenskim uslovima.
Poslednji izveštaj ponavlja mnoge prethodne navode komisije koju je imenovao Jaroslav Kačinjski, brat blizanac pokojnog poljskog predsednika. Jaroslav Kačinjski trenutno obavlja i funkciju zamenika poljskog premijera, a uvek je tvrdio da se avion njegovog brata srušio zbog „sabotaže“.
PROČITAJTE JOŠ:
Podsećamo, avion u kojem je bila poljska delegacija srušio se 10. aprila 2010. godine. Avion se srušio prilikom četvrtog pokušaja sletanja zbog udara u države pri gustoj magli.
Iako je kontrola leta pokušala pet puta da preusmeri avion na drugi aerodrom, ističe se da su piloti to odbili.
Među poginulima pored predsednika Leha Kačinjskog su bili i njegova supruga, kao i bojni zvaničnici, poslanici, senatori, veterani, predstavnici crkve, vojske, uključujući i guvernera Narodne banke, predsednika Olimpijskog komiteta i vojno-bezbednosnog rukovodstva.
BONUS VIDEO: Retrospektiva događaja u Buči
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
