5
Većina visokih ruskih zvaničnika u strahu čeka planiranu rekonstrukciju vlade koju će sprovesti predsednik Vladimir Putin. Velika čistka najavljena je nakon njegove inauguracije, ali se već nedeljama uveliko spekuliše o tome kako će se menjati krug ljudi od poverenja. Prema pisanju ruskih medija, prvi na Putinovoj crnoj listi sada je aktuelni ministar odbrane Sergej Šojgu, ali se pominje i smena šefa diplomatije Sergeja Lavrova.
Inauguracija Vladimira Putina u utorak za većinu Rusa, ali i za svet, izgledala je kao Dan mrmota, imajući u vidu da je on na vlasti od 1999. godine, kao i da je ovo njegov peti predsednički mandat.
Ipak, ono što sledi manje je izvesno.
Tradicija i ruski zakon nalažu da polaganje zakletve novog predsednika pokreće rekonstrukciju vlade, što bi moglo baciti retko svetlo na stanje u Kremlju i napete odnose među Putinovim najvišim zvaničnicima.
Imajući u vidu da ruska invazija na Ukrajinu traje pune dve godine, Putin ne pokazuje znake da želi da skrene sa svog sadašnjeg puta – uništenja zvaničnog Kijeva, represije u Rusiji i antagonizma prema Zapadu.
„Najvažniji cilj za Putina je da proizvede više oružja, održi ekonomiju stabilnom, zaštiti je od sankcija i izbegne inflaciju. Ne treba očekivati reviziju te politike“, rekla je Tatjana Stanovaja, koja je osnovala kompaniju za političku analizu „R Politik“.
Ali, koliko daleko će Putin otići u smeni postave onih koji su zaduženi za sprovođenje te agende, pružiće uvid u to koliko je spreman da se odrekne starih navika kako bi obezbedio budućnost svog režima.
Tradicionalno, Putin ima dva modela upravljanja, kaže Nikolaj Petrov, konsultant u „Chatham House“.
Sa jedne strane, oslonio se na staru gardu prijatelja i poznanika od poverenja, poput ministra odbrane Sergeja Šojgua i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je na toj funkciji dve decenije.
Sa druge strane, oslanjao se na lojalne tehnokrate poput premijera Mihaila Mišustina i šefice ruske Centralne banke Elvire Nabiuline da održi ekonomiju zemlje.
Ali, takav način rada se čini sve neodrživijim, jer su neki od Putinovih ljudi od najvećeg poverenja blizu ili u svojim sedamdesetim godinama.
To uključuje Lavrova (74) i Šojgua (68), kao i neke od najviših bezbednosnih zvaničnika u zemlji poput Aleksandra Bortnikova (72), Sergeja Nariškina (69) i Aleksandra Bastrikina (70).
„Vreme je da Putinova generacija napusti scenu, ali njihove zamene nisu spremne. Sistem se suočava sa ozbiljnim problemom i videćemo u kojoj meri će moći da ga reši ili će samo odugovlačiti“, rekao je Petrov.
„Ako Putin želi da održi svoj sistem, mora da ga promeni“, složio se politički analitičar Abas Galjamov.
On je ukazao na nedavno šokantno hapšenje zamenika ministra odbrane Timura Ivanova zbog uzimanja mita, koje se naširoko smatra napadom na Šojgua, kao mogući signal da je Putin spreman da „protrese temelje sistema“.
To bi bilo veliko odstupanje od starog načina rada, a upravo je taj način rada omogućio Šojguu da zadrži svoju funkciju glavnog komandanta odbrane, uprkos sporom napretku u Ukrajini i skandaloznom pokušaju pobune od strane šefa Vagnerovih plaćenika Jevgenija Prigožina.
Proteklih godina, Kremlj se generalno opredeljivao za kandidate za koje se smatralo da ih je lako kontrolisati, a ne da su nužno kvalifikovani za posao koji je u pitanju, privlačeći nove regrute među Putinove bivše telohranitelje ili mlađe rođake onih iz Putinovog užeg kruga.
U tom kontekstu, Dmitrij Patrušev, aktuelni ministar poljoprivrede i sin sekretara Saveta bezbednosti Nikolaja Patruševa (72), hvaljen je kao neko ko bi mogao da bude unapređen u Putinovoj predstojećoj rekonstrukciji.
To bi značilo pobedu za ruski blok „jastrebova Kremlja“, među kojima je Nikolaj Patrušev, kaže Galjamov.
Ali, Petrov iz „Chatham house“ je dodao da su takva imenovanja takođe način da Putin drži svoje najbliže saradnike „na povocu“.
Politička analitičarka Tatjana Stanovaja je rekla da bi iznenađenja mogla doći i u vidu imenovanja na političke funkcije još nepoznatih „mladih jastrebova“ sa vojnim iskustvom u Ukrajini.
„Putin je javno izjavio da ih smatra pravom elitom koja sa vremenom mora da zameni sadašnju elitu“, rekla je ona.
Bilo kakve promene koje će Putin napraviti, smatra Stanovaja, verovatno će biti ograničene i brze, kako bi „obezbedile da visoki zvaničnici nastave da rade neometano, bez prekida“.
POGLEDAJTE JOŠ:
5
6
4
Izbori u martu, na kojima je Putin dobio rekordnih 87 odsto podrške Rusa, na Zapadu su naširoko osuđeni kao nelegitimni, a Evropski parlament je u aprilu usvojio rezoluciju kojom je glasanje osudio kao „lažno“.
Nekoliko zemalja je javno objavilo da neće slati izaslanike na Putinovu inauguraciju, uključujući Nemačku, baltičke zemlje, Češku i Jermeniju.
Takođe, ambasadori Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država nisu prisustvovali inauguraciji novog-starog ruskog predsednika.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare