0
Tokom proteklih 10 godina, Kina je pozajmila velike sume novca vladama širom Azije, Afrike i Evrope, povećavajući svoj globalni uticaj kroz infrastrukturne megaprojekte i postajući jedan od najvećih svetskih kreditora. Nova studija koja je objavljena pokazala je da je Peking, takođe, postao glavni "zajmodavac" za hitne slučajeve tim istim zemljama, od kojih se mnoge bore da otplate svoje dugove.
Između 2008. i 2021. godine, Kina je potrošila 240 milijardi dolara na spasavanje 22 zemlje koje su gotovo „isključivo“ dužnici u infrastrukturnom projektu Si Đinpinga „Pojas i put“, uključujući Argentinu, Pakistan, Keniju i Tursku, navedeno je u studiji koju su objavili istraživači Bank, Harvard Kenedi škole, Kiel Instituta za svetsku ekonomiju i istraživačka laboratorija „AidData“, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, piše CNN.
Iako je pomoć Kine i dalje manja od one koju pružaju SAD ili Međunarodni monetarni fond (MMF), koji redovno pružaju zajmove zemljama u krizi, Kina je postala ključna za mnoge zemlje u razvoju.
Prvenstveno, kineski zajmovi su daleko tajnovitiji, a većina njenih operacija i transakcija je skrivena od javnosti. To pokazuje kako svetski finansijski sistem postaje „manje institucionalizovan i transparentan“, navedeno je u studiji.
Primera radi, radnici su se 2016. godine pripremali za postavljanje za železnicu standardnog koloseka Mombasa-Nairobi u Keniji. Projekat koji je Kina finansirala ali, koji je i dalje nedovršen, naveden je kao primer nedostataka u kineskoj inicijativi „Pojas i put“.
Upravo ta inicijativa suočava se sa izazovima i postavlja se pitanje da li SAD tome može da se suprotstavi?
Kineska centralna banka takođe ne otkriva podatke o kreditima ili ugovorima o razmeni valuta sa drugim stranim centralnim bankama, a kineske državne banke i preduzeća ne objavljuju detaljne informacije o svom kreditiranju drugim zemljama.
Istraživački tim se umesto toga oslanjao na godišnje izveštaje i finansijske izveštaje drugih zemalja koje imaju sporazume sa kineskim bankama, izveštaje vesti, saopštenja za javnost i druge dokumente kako bi sastavili svoj skup podataka.
Kineski krediti
U 2010. godini, manje od pet odsto kineskog portfelja zajmova u inostranstvu podržavalo je zemlje u dugovima, navedeno je u izveštaju.
Do 2022. godine, ta cifra je porasla na 60 odsto – što odražava povećanje akcija spasavanja od strane Pekinga i odustajanje od infrastrukturnih investicija koje su karakterisale kampanju „Pojas i put“, početkom 2010. godine, navedeno je u saopštenju.
Najviše kredita je dato u poslednjih pet godina studije, od 2016. do 2021. godine.
Od 240 milijardi dolara ukupnih zajmova za spasavanje, 170 milijardi je došlo iz mreže svap linija PBOC-a – što znači sporazume između centralnih banaka o razmeni valuta. Ostalih 70 milijardi dolara pozajmile su kineske državne banke i preduzeća, uključujući naftne i gasne kompanije.
Većina zemalja koje su koristile kineske linije razmene bile su duboko u finansijskoj krizi, a problemi su pogoršani pandemijom koronavirusa, navedeno je u izveštaju.
Ali kineska pomoć nije jeftina. PBOC zahteva kamatnu stopu od pet odsto, u poređenju sa dva odsto za kredite MMF-a za spasavanje, navodi se u studiji.
Inicijativa „Pojas i put“
Već deceniju, pekinška Inicijativa „Pojas i put“ svake godine ulaže milijarde dolara u infrastrukturne projekte: asfaltiranje autoputeva od Papue Nove Gvineje do Kenije, izgradnju luka od Šri Lanke do zapadne Afrike i obezbeđivanje električne i telekomunikacijske infrastrukture za ljude od Latinske Amerike do jugoistočne Azija.
Prvi put objavljena 2013. godine, pod kineskim liderom Si Đinpingom, inicijativa je viđena kao produžetak oštrog uspona zemlje na globalnu moć.
Od marta 2021. godine, 139 zemalja je potpisalo inicijativu, što čini 40 odsto globalnog BDP-a, prema Savetu za spoljne odnose, američkom istraživačkom centru. BRI je dostigao skoro milijardu dolara u kineskim investicijama, prema kineskom ministarstvu spoljnih poslova.
Međutim, nedostaci finansiranja i političko odbijanje zaustavili su određene projekte, dok su drugi bili poremećeni ekološkim incidentima, korupcijskim skandalima i kršenjem zakona.
PROČITAJTE JOŠ:
U nekim zemljama postoji i zabrinutost javnosti oko pitanja kao što su višak duga i uticaj Kine. Optužbe da je „Pojas i put“ široka „dužnička zamka“ osmišljena da preuzme kontrolu nad lokalnom infrastrukturom, dok su ih ekonomisti uglavnom odbacili, narušile su reputaciju inicijative.
U januaru je kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang odbacio optužbe da Kina stvara „dužničku zamku“ u Africi, koja je glavni primalac investicija „Pojas i put“. U saopštenju koje se poziva na Ganga, ministarstvo je tvrdilo da je „Kina oduvek bila posvećena pomaganju Africi da ublaži teret duga“ i ukazalo na sporazume Pekinga o otplati duga sa brojnim afričkim državama.
„Kina bi trebalo da bude poslednja koja će biti optužena za takozvanu dužničku zamku“, rekao je on, okrivljujući povećanje američkih kamata za pogoršanje duga u zemljama u razvoju.
BONUS VIDEO Kinezi u potrazi za čistim vazduhom
