Foto: TANJUG/ SLUZBA ZA INFORMISANJE PREDSEDNIKA CRNE GORE/ nr

Crna Gora može da postoji samo kao država slobodnih i ravnopravnih građana, bez obzira na veru i naciju, izjavio je danas predsednik Crne Gore Milo Đukanović, čestitajući 13. jul, Dan državnosti.

On je, kako je saopšteno iz Službe za informisanje Predsednika, rekao da se ove godine, zbog pandemije Kovid-19, 13. jul ne obeležava na tradicionalan način, prenela je agencija MINA.

„Međutim, prema ovom najvećem datumu iz slavne crnogorske  istorije uvek se odnosimo jednako – s poštovanjem i ponosom“, rekao je Đukanović u čestitki.

Kako je naveo, prošle su 142 godine od Berlinskog kongresa na kome je Crna Gora dobila zvanično međunarodno priznanje,
i 79 godina od Trinaestojulskog ustanka 1941. “kad je Crna Gora, u duhu svoje slobodarske i moralne tradicije, prva u Evropi masovno ustala protiv fašizma”.

„Zato, Trinaesti jul slavimo kao Dan državnosti. Iako su događaji na ovaj dan 1878. i 1941. godine različiti po karakteru i značenju, i jedan i drugi su jednako važan iskaz onoga što država Crna Gora u istoriji jeste“, rekao je Đukanović.

Prema njegovim rečima, „na Berlinskom kongresu velike sile su nam priznale nezavisnost i državnost, koju smo mnogo
ranije sami izborili, a tada su Crnoj Gori priključene teritorije sa stanovništvom različitih konfesija i nacija“.

„To je bio prvi korak ka stvaranju građanskog multietničkog društva, na čiji smo karakter i domete veoma ponosni, jer je
izdržao sva iskušenja i u najtežim vremenima. Odlučni smo do kraja da odbranimo taj društveni model, jer Crna Gora može
postojati samo kao država slobodnih i ravnopravnih građana,bez obzira na veru i naciju“, poručio je Đukanović.

On je napomenuo da Crna Gora savremenu državnost temelji i na pokretu koji je započeo Trinaestojulskim ustankom 1941.

Prema njegovim rečima, Trinaestojulskim ustankom većinska Crna Gora, zajedno sa drugim jugoslovenskim narodima,
svrstala se u antifašističku koaliciju kojoj su pripadale vodeće zemlje sveta, za ideju na kojoj počiva savremena Evropa.

„Zato, crnogorski antifašizam znači i opredeljenje za Crnu Goru kakvu danas imamo – nezavisnu i međunarodno priznatu
državu, članicu NATO, posvećenu evropskim vrednostima i članstvu Crne Gore u EU“, naveo je Đukanović u prazničnoj
čestitki.

U Crnoj Gori danas se slavi Dan državnosti u spomen na 13. jul 1878, kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu dobila međunarodno priznanje kao nezavisna država i na Trinaestojulski, opštenarodni ustanak 1941 godine.

Berlinski kongres, koji je trajao od 13. juna do 13. jula, sazvan je na inicijativu Austrije, uz iznuđeni pristanak Rusije i saglasnost Velike Britanije, Francuske, Italije, Nemačke i Turske, radi revizije Sanstefanskog ugovora i na njemu je međunarodno potvrđen državni suverenitet Crne Gore, prenosi RTCG.

Trinaestojulski ustanak 1941, nakon odluke Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru o pružanju otpora okupatoru, koja je doneta u Stijeni Piperskoj, buknuo je u Crnoj Gori kao akt otpora i pobune crnogorskog naroda protiv fašizma.

Prema novom Zakonu o državnim praznicima, 13. jul je u Crnoj Gori prvi put slavljen kao Dan državnosti 2005, za razliku od ranijih godina kada je to bio Dan ustanka crnogorskog naroda u Drugom svetskom ratu.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare