0
Dubrovnik je tokom svoje duge istorije preživeo mnoge epidemije, ali turiste neće, piše CNN.
Pročitajte još:
Dvesta godina nakon što ga je engleski pisac i pustolov, Lord Bajron nazvao „biserom Jadrana“, Dubrovnik sa svojim kolosalnim zidinama i dalje je simbol snage i stabilnosti u regiji, piše CNN. Nakon više od godinu dana od zatvaranja zbog pandemije korona virusa, grad se priprema za povratak posetilaca.
Iako je mnogim gradovima mračan period izolacije tokom pandemije kovida bio nezamisliv, za Dubrovčane je ovo bila samo još jedna od mnogih epidemija koje su preživeli tokom istorije. Franjevački manastir koji se nalazi u srcu grada zabeležio je početak dubrovačke zdravstvene istorije i pokazao sposobnost ovog grada da preživi i najgoru kugu.
Najstariji zapis datira iz 1317. godine i opisuje bezkontaktni način plaćanja napitaka, koji su smislili fratri, a koji je štitio i apotekare i pacijente: da bi se sprečio prenos zaraze, novac bi se ostavljao u kutiju u kojoj bi ostajao 10 dana.
Ovaj pomorski grad, koji je od sredine 14. veka do početka 19. bio poznat kao Dubrovačka republika, nalazio se između istoka i zapada i primao morepolovce iz celog sveta. Njegovi vladari su 1377. godine, dok je Evropom harala bubonska kuga, naredili da pristigli brodovi prvo provedu mesec dana u izolaciji na ostrvima Mrkan i Bobara.
„Pre skoro 800 godina saznali smo sve što se može saznati o karantinu“, izjavio je Ivan Vukovič, dubrovački vodič.
Do 17. veka dubrovački Lazareti bili su izgrađeni kao zatvorenički objekti u kojima su se izolovali zaraženi sa ciljem da se spreči širenje zaraze.
„Samo su ljudi koji su došli iz zaraženih područja morali biti u karantinu. U vreme epidemije kuge na Bliskom istoku, svi putnici koji su došli odatle bili bi izolovani u Lazaretima“, objasnio je Vuković.
Postoje čak i dokumentarni dokazi o zdravstvenim sertifikatima i socijalnom distanciranju, dodao je Vuković.
„U srednjem veku znali su kako da prate bolest… Znali su da otkriju kako se virus širio među ljudima. Kada je u pitanju pandemija kovida-19, u Dubrovniku sledimo pravila pravilima iz srednjeg veka. Istorija se ponavlja“.
Postkovid turizam
Nakon popularne HBO-ove serije „Igra prestola“, koja je snimana u Dubrovniku, ova UNESKO-va baština vrvela je od turista.
U vremenu pre pandemije, lokalno stanovništvo jedva je izlazilo na kraj sa ogromnim brojem ljudi koji su dolazili da vide grad. Godišnje bi oko milion putnika stizalo kruzerima, a devet hiljada bi pravilo dnevne gužve. Ovo je razlog zašto su dubrovački zvaničnici 2019. godine uveli zabranu otvaranja novih restorana, zatvorili 80 odsto štandova sa suvenirima i ograničili brodove za krstarenje na dva dnevno.
Početkom leta 2021., međutim, grad je utihnuo. Uprkos svim izazovima kovida, ugostitelj Darko Perojević, ponovo je počeo da uživa u čarima svog doma u samom centru grada.
„Nikada neću napustitit Stari grad – ovo je pravi Dubrovnik!“, izjavio je.
„Ono što čini Dubrovnik Dubrovnikom upravo je stari deo grada. Bojim se kada se oporavimo od pandemije, da ćemo se vratiti masovnom turizmu i da će opet zavladati gužva. Tužno je to. Povratili smo grad, ali kao što znate, finansije su nam se pogoršale…“, dodao je.
Darko smatra da je pandemija njemu i drugim dubrovčanima dala priliku da pristupe turizmu na novi način. On je, kako kaže, optimističan povodom budućnosti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
