Nizana Brautman i njen 6-godišnji sin su izloženi koronavirusu preko poruke zakačene na vrata njegovog berlinskog vrtića, u kojoj se kaže da roditelji moraju da odvedu decu kući i čekaju.
To je bila poslednja jasna informacija koju je dobila. Centar je molio roditelje da sami odluče da li će da budu u karantinu. Doktor joj je rekao da ne dolazi na pregled i da uzme u apoteci lekove za prehladu. Savet koji je dobila preko telefonske linije za koronavirus je bio da piju čaj.
Iako je njen sin kašljao, a Brautman je imala malo povišenu temperaturu, i nije mogla da dođe do daha, bilo je još teže doći do testa.
Brautman je samo jedna od mnogih, piše Blumberg.
Dok se fokus pandemije prebacuje sa Kine na Evropu, vlasti u evropskim zemljama su previše spore u prihvatanju agresivnog i masovnog testiranja ljudi, što je, podseća Bulmberg, bilo presudno u smanjenju broja zaraženih u Kini. Tek u četvrtak Velika Britanija je promenila pravilo da testira samo teške slučajeve i ljude kojima je potrebna hospitalizacija, nakon što su stručnjaci upozorili da je već u toj zemlji verovatno zaraženo čak 10.000 ljudi.
U međuvremenu, u SAD se javio manjak testova, pa je pravi nivo pandemije ostao nejasan. Dok su restrikcije pomogle da se ne testira baš svako ko hoće, uključujući i hipohondre, sa druge strane nije testirano dovoljno ljudi koji bi morali da budu. Svetska zdravstvena organizacija je izdala upozorenje zemljama u vezi s testiranjem, jer je broj slučajeva naglo porastao.
„Ne možete naći virus, ako ne znate gde je“, rekao je generalni sekretar Svetske zdravstvene organizacije Tedros Gebrejsis – „to znači da moramo da imamo jak nadzor i da testiramo, izolujemo i lečimo svaki slučaj, da bismo prekinuli lanac zaraze“.
Četiri od pet ljudi ima blage simptome, ali novi virus je smrtonosan za stare i bolesne, posebno one sa visokim krvnim pritiskom ili dijabetesom.
Farmaceutski gigant „Roš“ je uspeo da dobije dozvolu američke vlade da razvija veoma automatizovan test, što bi omogućilo da se testira deset puta više ljudi nego sada.
U međuvremenu, piše Blumberg, broj ljudi koji prolaze samo sa blagim simptomima znači da je broj zaraženih u svetu sigurno veći od zvaničnih 135.000, što je i samo po sebi ogromna brojka. Procena Britanaca od 10.000 zaraženih je desetostruko veća od zvaničnog broja zaraženih.
„Testiranje samo teških slučajeva je katastrofalna odluka“, kaže Ralf Baric, profesor Univerziteta u Severnoj Karolini i veteran u istraživanju koronavirusa.
Ljudi sa malo ili nikakvim simptomima i dalje lako mogu da prenesu virus, rekao je, predviđaujući na „stotine hiljada dodatno inficiranih“ bez jače politike testiranja.
Kada je Španija proširila kriterijume za testiranje početkom marta, i testirala i druge ljude, sem onih koji su putovali u Kinu, broj zaraženih je porastao sa nekoliko na nekoliko stotina. Jedan smrtni slučaj koji je bio pripisan drugom razlogu, je brzo otkriven kao smrt od koronavirusa. U Sijetlu (SAD), virus je počeo da cirkuliše već krajem januara, ali je otkriven tek kada su ljudi počeli da umiro.
U Francuskoj, zdravstvene vlasti su odmah priznale da je broj zaraženih sigurno veći od zvaničnog.
„Vidimo samo vrh ledenog brega“, rekao je Žerom Salonom, francuski državni sekretar zdravlja. Jedna osova u bolnici, dodao je, znači sigurno još šest ili sedam zaraženih sa blažim simptomima. Jedna smrt je bar 100 zaraženih, dodao je.
I dok se u njihovim zemljama zaraza sve brže širi, i Francuska, i Nemačka i Švajcarska i Austrija se drže politike da testiraju samo one koji su putovali u žarišta virusa ili bili u kontaktu sa Covid-19 zaraženim pacijentom.
Svetska zdravstvena organizacija se zalaže da se testiraju svi sa neobjašnjivim respiratornim problemima ili koji su bili u kontaktu sa zaraženom osobom. Takvi slučajevi transmisije unutar lokalne zajednice se događaju u većem delu Evrope i SAD.
„Dijagnostifikovanje putem testiranja samo malog broja ljudi nas neće odvesti daleko u sprečavanju epidemije“, rekao je Majkl Rajan, šef programa hitnih slučajeva SZO.
Postoje jaki dokazi da masovno testiranje pomaže, piše Blumberg. U Južnoj Koreji, testira se 10.000 ljudi dnevno i mnogo je veći broj oporavaka nego novozaraženih. Proaktivno testiranje je deo državne politike i u Tajvanu i Singapuru, gde je opao broj zaraženih, bez obzira na jake veze sa Kinom.
Rozana Piling, direktor Međunarodnog dijagnostičnog centra u Londonu, kaže da bi i masovno testiranje moglo sa druge strane da pojača i paniku.
Mama Brautman s početka teksta, mogla je da odvede bolesno dete da čeka u redu za testiranje, u kome je prosek čekanja četiri sata. Odlučila je da ne ide, uz obrazloženje da ako su pozitivni, mogli bi da zaraze druge. Umesto testiranja, bili su u kućnom karantinu dve nedelje. Jednom dnevno izađu napolje, prenego što se komšije probude, da se igraju oko praznog terena za fudbal. Ona veruje da je broj formalno zaraženih mnogo manje nego reylno zaraženih.
„To je smešno, jer niko nas ne testira“, kaže ona.