0
Otkako je uništena brana Kahovka, delove Ukrajine uz reku Dnjepar pogodile su stravične poplave. Stanovnici se evakuišu, a neki od onih koji su spaseni dolaze sa okupiranih teritorija. Oni su za BBC ispričali kroz šta su prošli u pokušaju da spasu svoje živote.
Marinino i Valentinino južno ukrajinsko selo Kardašinka je bezazleno mesto. Neobična zbirka kuća u močvarnim nizinama istočne obale reke Dnjepar, pod ruskom okupacijom.
Čak i sa oslobođenjem grada Hersona prošlog novembra, komšije nisu uspele da pređu reku da odu tamo zbog uništenih mostova.
U nizu događaja koje je malo ko mogao da predvidi, oni su konačno krenuli na taj put ove nedelje, dok su bili spasavani od nedavnih katastrofalnih poplava.
„Prolazio je čamac, počeli smo da vičemo i da mašemo“, kaže Marina.
Veći deo njene okoline je progutao Dnjepar od uništenja brane Hakovka uzvodno.
Njihovi domovi se nalaze blizu ove vodene linije fronta koja razdvaja teritoriju pod kontrolom Ukrajine i teritoriju koju je okupirala Rusija.
„Čekali smo pomoć. Valentina ima 86, ja 76, ali mnogo smo bolesne. Bilo je veoma teško. Nije bilo struje, nije bilo prijema, kao da smo na nenaseljenom ostrvu“, rekla je Marina.
Ona postaje emotivna i počinje da plače.
Pridružuje im se i njihov prijatelj Viktor Kovalenko, čija je žena pre nekoliko dana ubijena u granatiranju preko reke.
Pre nego što je spašen, morao je da preuzme njenu umrlicu od zvaničnika koje je postavila Moskva, a koji sada vladaju njegovim susedstvom.
„Sahranio sam je pored majke. Rekao sam joj da me sačeka“, kaže on.
Bol koji doživljava je nezamisliv.
„Stalno sam im psovao Ruse u lice. Ne znam kako me nisu ubili. Da samo znaš kako je naš zajednički život bio sjajan. Sada nemam ženu, nemam kuću, ništa“, rekao je on.
Istočna obala je doživela najveće poplave i jasno je da su Marija, Valentina i Viktor srećnici.
Stotine ljudi tamo su objavile poruke u aplikaciji Telegram tražeći da budu spasene odatle.
„Pomozi mi molim te!“ piše Svitlana, koja kaže da se na jednoj adresi nalazi 35 zarobljenih ljudi. „Svi su na obližnjem krovu, deca vrište i plaču. Tri dana bez hrane i vode, umiremo polako. Molim vas, molim vas“, dodala je ona.
Na jednom lokalnom spisku, objavljenom u petak, našla su se imena 150 ljudi koji su navodno nestali.
Aliona objavljuje: „Hitno traži! Tu su baka 1939. godište i žena sa invaliditetom 1958. godište. Treba ih evakuisati! Upomoć!“
Desetine ljudi širom Ukrajine javile su se sa svojim adresama i ponudom da obezbede smeštaj nakon njihovog spasavanja.
Ukrajinska vojska kaže da je koordinirala spasavanje sa istočne obale, ali tvrdi da su „neustrašivi dobrovoljci“ vršili neke od evakuacija.
Dobrovoljac Viktor kaže da je bio pod ruskom vatrom dok je pokušavao da ode na takvo putovanje.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
1
„Problem je što tamo čekaju ruski vojnici i čekaju da stignu dobrovoljci ili vojnici kako bi mogli da ih upucaju“, objašnjava Viktor dok nudi prevoz ljudima zarobljenim u svojim stambenim blokovima.
BBC nije mogao nezavisno da proveri ove tvrdnje.
„I sada je teško raditi. Upravo u ovom trenutku je na udaru Herson. Bilo je i granatiranja ostrva, raketa je pala 30 metara od nas“, rekao je on.
Poslednjih nekoliko dana izveštavanja iz Hersona, grad je bio izložen pojačanom granatiranju i vojna uprava je savetovala dobrovoljce da ne izlaze na vodu.
Ali to nije odvratilo ljude poput Viktora, koji nastavlja da traga za onima koji su zarobljeni, kojima je i dalje potrebna pomoć.
BONUS VIDEO:Jedna od najvažnijih brana dignuta u vazduh, počela hitna evakuacija stanovništva