6
"Među prvim pacijentima koji su u terapiji lečenja koronavirusa primili lek remdesivir, odmah u ranoj fazi, je i američki predsednik Donald Tramp" kaže u razgovoru za Nova.rs srpski lekar, doktor Dejan Glišović, medicinski direktor za Internu medicinu u kompaniji “Pharmaceutical Research Associates”, i jedan od najvećih stručnjaka koji su radili klinička ispitivanja ovog leka u Čikagu.
Oči celog sveta tokom protekle nedelje bile su uperene u američkog predsednika Donalda Trampa i njegovo zdravstveno stanje. Ako biste Vi, kao lekar, mogli da ga posavetujete kako da se leči od koronavirusa, šta biste mu rekli?
Savetovao bih mu pre svega da sluša svoj lekarski tim. U lečenju koronavirusa postoji više terapijskih opcija, u zavisnosti od faze bolesti i kliničke slike koja se kod ove bolesti može menjati veoma brzo. Lekari koji ga trenutno leče imaju kompletan uvid u njegovo trenutno stanje i sve što su do sada primenili bilo je po mom mišljenju ispravno i blagovremeno.
Pročitajte još:
Priča se da Tramp dobija remdesivir, lek na kojem ste radili Vi i Vaš tim u Čikagu. Koliko je terapija ovim lekom efikasna?
Drago mi je što remdesivir generalno pomaže u terapijiama lečenja infekcije koronavirusom i što je pomogao i predsedniku Trampu. Njemu je već mnogo bolje. Teško je reći u kojoj meri je remdesivir tome doprineo, s obzirom da je on primenjen istovremeno sa još nekoliko lekova uključujući eksperimentalni koktel monoklonalnih antitela, deksametazon i još nekoliko drugih preparata. Interesantno je da je predsednik Tramp jedan od prvih pacijenata koji su primili remdesivir odmah u ranoj fazi, gde je njegova efikasnost verovatno znatno veća nego u odmaklim stadijumima bolesti za koje je zvanično odobren. Kažem verovatno, jer još nisu završene sve studije koje bi ovo definitivno potvrdile.
Kako se do sada remdesivir pokazao kod pacijenata koji boluju od koronavirusa?
Remdesivir je za sada odobren za upotrebu samo kod najtežih oblika COVID-19 i tu jeste pokazao izvesnu efikasnost u smislu ubrzanja oporavka za oko 30%. Najnoviji rezultati pokazuju i smanjenje rizika od smrtnog ishoda za 62% ali samo pod određenim uslovima kod pacijenata kod kojih nije bila neophodna mehanička ventilacija (respirator). Poznato je da antivirusni lekovi generalno imaju vrlo ograničenu efikasnost u odmaklim stadijumima bolesti, kada komplikacije uzrokovane neadekvatnom imunom reakcijom organizma postaju primarni problem. Remdesivir, koji za sada postoji samo u obliku infuzije, bi verovatno pokazao veću efikasnost ako bi bio primenjen u najranijoj fazi, dok se virus još uvek nije razmnožio u velikom broju i proširio iz sluznice nosa na pluća i druge vitalne organe. Trenutno se radi na razvoju ovog antivirusnog leka u obliku aerosola za nazalnu aplikaciju, koji bi ako bude odobren, omogućio njegovu primenu odmah nakon pojave prvih simptoma, u ranoj fazi i u kućnim uslovima, pri čemu bi efikasnost verovatno bila znatno veća.
Šta mislite, može li nam remdesivir pomoći da se oslobodimo Covida-19 i pre nego što stigne vakcina?
Ne. Remdesivir može da pomogne samo u lečenju obolelih, ali ne može zaustaviti prenošenje infekcije na druge. COVID-19 se može suzbiti samo razvojem kolektivnog imuniteta (aktivnom ili pasivnom imunizacijom).
Šta je Vaša stručna procena, koliko dugo će trajati pandemija?
Teško je dati neku pouzdanu prognozu jer to zavisi od mnogih faktora. Videli smo da se SARS-CoV-2 ponaša različito od drugih virusa. Za razliku od virusa gripa koji ima pretežno sezonski karakter, aktuelni koronavirus opstaje u populaciji tokom cele godine. S obzirom na to, pandemija će verovatno trajati sve dok se ne postigne kolektivni imunitet, bilo pasivni (nakon preležane bolesti) ili aktivni (kao rezultat vakcinacije). Epidemiolozi kažu da bi procenat od oko 60% – 70% imunih u populaciji bio potreban da bi se zaustavila pandemija.
Možemo očekivati da će neke od vakcina koje su trenutno u razvoju biti odobrene krajem ove ili početkom naredne godine. Međutim za njihovu proizvodnju i distribuciju biće potrebno još nekoliko meseci. Dakle pod pretpostavkom da vakcina bude dovoljno efikasna (a to ne možemo znati unapred) i pod pretpostavkom da većina ljudi hoće da se vakciniše (što takođe nije sasvim sigurno), verovatno bi situacija sa pandemijom počela da se normalizuje negde do leta 2021., mada mislim da je i ovo vrlo optimistična i nepouzdana procena.
U svakom slučaju pandemija će se najpre suzbiti u najrazvijenijim zemljama sa efikasnim zdravstvenim sistemima, u kojima će i vakcina biti dostupna pre nego u siromašnim delovima sveta, gde epidemija može trajati godinama. Naravno, sve zavisi i od eventualnih mutacija virusa koji vremenom može promeniti viruenciju i druga svojstva, na način koji unapred ne možemo predvideti.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
