0
Kopnena invazija Izraela na Pojas Gaze uveliko traje, a broj žrtava se konstantno povećava. Svetski, kao i lokalni mediji ističu da izraelska vojska nije daleko odmakla i da ih još čeka veliki posao, a prve žrtve su već zabeleženi na strani izraelskih snaga. Mnogi zbog toga postavljaju pitanje da li je moguće da Izrael ostvari svoje ciljeve u Gazi i kako uostalom znati kada su ti ciljevi postignuti. Ono što takođe mnoge zanima jeste šta će biti "dan posle", odnosno šta će uslediti kada Izrael ostvari svoje ciljeve u Gazi. Gardijan donosi analizu trenutne situacije.
U mraku i vrelini noći u Gazi, trupe 13. bataljona izraelske brigade Golani pokušavale su da napreduju u severnoj Gazi usred bljeskova vazdušnih i artiljerijskih udara širom Pojasa Gaze. Zaseda, kada se dogodila, iznenadila ih je – 30 boraca iz elitne jedinice Hamasa izlazi iz skrivenih ulaza u tunel.
U dugotrajnoj borbi koja je usledila Hamas je rasporedio bespilotne letelice, protivtenkovske projektile i minobacače protiv izraelskih oklopnih transportera (APC). U jednoj fazi, prema izveštajima, jedinica Hamasa pokušala je da pristupi vozilima, usred žestoke borbe u kojoj je njih 20 poginulo, dok je 10 uspelo da pobegne.
„Oni su izašli iz tunela, okružili nas, ispalili na nas raketne granate i pokušali da priđu našim oklopnim transporterima da postave eksploziv“, rekao je komandant bataljona, potpukovnik Tomer Grinberg, u obraćanju izraelskim medijima nakon borbe, prenosi Gardijan.
Na radijskom snimku koji su podelile Izraelske odbrambene snage (IDF), čuje se Grinberg kako hitno poziva u pomoć.
„Ovde smo primili značajan napad. Pokušaji napada. Treba mi suzbijanje vatre da odbijem terorističke napade. Svako ko je van oklopnih vozila, ubijte ih“, rekao je.
Kako je izraelska kopnena invazija napredovala u proteklih sedam dana, obeležile su je zasede na tenkove, koncentracije trupa i položaji zauzeti u razbijenim, bombama oštećenim zgradama.
Vozila su bila gađana protivtenkovskim navođenim projektilima i pregazila su mine, što je dovelo do stalnog priliva izraelskih žrtava, čak i dok je IDF tvrdio da je ubio desetine boraca Hamasa u žestokim bitkama koje su se odvijale dok su se izraelske kolone približavale Gazi, probijajući se u guste urbane oblasti.
Kako kopneni rat ulazi u svoju drugu brutalnu sedmicu, pitanja bez odgovora koja pokreću njegovu logiku postaju sve hitnija. Da li se ratni ciljevi mogu postići? A šta se dešava dan nakon prestanka pucnjave?
Zapanjujuće, za razliku od prethodnih rundi sukoba u Gazi, snažan osećaj društvene solidarnosti u ratu ovog puta postoji u tandemu sa žestokom debatom o tome da li javna retorika izraelskih političkih i vojnih lidera odražava stvarnost.
Slika izraelskog kopnenog rata u Gazi se pojavila parcijalno: iz zvaničnih brifinga, gde su detalji namerno nejasni; iz čitulja palim izraelskim vojnicima i fragmenata video snimaka koje su objavili IDF i Hamas; i sa satelitskih snimaka Gaze.
Kako je izraelski oklop napredovao, suočio se sa nizom izazova: skriveni ulazi u tunele koji štite protivtenkovske timove, minirane rute, zamke za mine i bespilotne letelice koje bacaju municiju.
Govoreći prošle nedelje, brigadni general Ido Mizrahi, šef izraelskih vojnih inženjera, rekao je na vojnom radiju da su trupe tek u prvoj fazi otvaranja pristupnih puteva u Gazi.
„Ovo je svakako teren koji je više zasejan minskim poljima i zamkama nego u prošlosti“, rekao je on. „Hamas je naučio i dobro se pripremio“.
To je navelo izraelske snage da buldožerom ruše trake kroz ruševine uništenih zgrada ogromnim oklopnim buldožerima Katerpilar D9 kako bi zaobišli prilazne pravce za koje se plaše da su minirani.
„Nalazimo se na kapiji grada Gaze“, rekao je izraelski komandant brigadni general Icik Koen, dodajući kasnije da su borci Hamasa i Islamskog džihada izlazili iz tunela da bi pucali na tenkove, a zatim nestajali nazad u jami.
Najizrazitija ilustracija te pretnje došla je u utorak u najtežem gubitku života na strani IDF-a u kopnenoj invaziji, kada je oklopni transporter Namer u utorak oko podneva pogođen protivtenkovskom vođenom raketom, pri čemu je devet vojnika poginulo.
Ali pored onih koji su poginuli u borbama, bilo je i ranjenih.
Namerno zamagljeni video snimci koje je IDF objavila prošle nedelje pokazuju užurbane letove za vojnu evakuaciju Jedinice 669, elitnih snaga za potragu i spasavanje, koje su do sada odletele u 150 misija u Gazu kako bi izvukle oko 260 povređenih izraelskih vojnika, ponekad pod vatrom.
Sve to postavlja pitanje: s kojim ciljem? To je pitanje koje sve češće emituju izraelski mediji, zvaničnici na privatnim brifinzima, analitičari i strane diplomate.
Do sada, uprkos navedenim uspesima, Izrael tek treba da stvori uslove za svoj prvi i najhitniji cilj: oslobađanje ili spasavanje više od 240 talaca koje drži Hamas. Raketna vatra se takođe nastavlja iz Gaze.
U prošlim sukobima u Gazi, uprkos tvrdnjama o teškim gubicima Hamasa, uključujući komandante, militantna grupa je izašla slomljena, ali i dalje funkcioniše iz ruševina. Dok je ovaj rat trebalo da bude drugačiji, neki Izraelci se već pitaju koliko je zapravo drugačiji.
Sumnje su izražene na nekim malo verovatnim mestima. U centrističkim i obično žestoko patriotskim izraelskim novinama Iedioth Ahronoth, komentator Nadav Eial prošle nedelje je sumirao rastuću percepciju da se, uprkos javnim izjavama, vlada Benjamina Netanijahua možda kreće ka podrazumevanoj poziciji svih prošlih invazija na Gazu – kampanji protiv Hamasa koja ostaje nekako nepotpuna.
PROČITAJTE JOŠ:
„Vlada je govorila dvoglasno“, napisao je Ejal. „Jednoglasno je obećao da će pobediti Hamas, da će potpuno uništiti njegove vojne kapacitete. Hamas više neće kontrolisati pojas Gaze, nikada više. Iza zatvorenih vrata, međutim, vladini zvaničnici govore više dvosmisleno. U tim razgovorima, rušenje Hamasa je postalo apstraktan cilj, za koji će biti potrebne godine da se postigne. Činjenice će se utvrđivati na terenu, kao što je zona bezbednosti, a to će biti dopunjeno ‘atentatima’, ‘racijama’ i ‘kampanja koja će trajati godinama'“.
U konzervativnom Džerusalem Postu, pojavile su se sumnje o tome koliki je napredak realno postignut – da li će se Izrael „kretati dovoljno brzo i dovoljno vešto da okonča Hamasovu pretnju posle više od 15 godina, ostaje otvoreno pitanje“.
Još sumornija je bila procena Nejtana Brauna u eseju za Karnegijevu zadužbinu za međunarodni mir, s obzirom na to ne samo šta bi se moglo dogoditi „dan posle” – da li bi Izrael zaista pobedio Hamas – već i da li je moguća konvencionalna pobeda.
„Šta znači pobeda?“ pita Braun. „I bez obzira na ciljeve, šta će Izrael zapravo postići? Kako će neko znati da je rat završen? Ova bolja pitanja pokazuju zašto je greška da scenariji pretpostavljaju „dan posle” kao da je ovo konvencionalni rat koji će jasno ustupiti mesto dogovorenim ili nametnutim posleratnim aranžmanima.”
To je ishod, u svakom slučaju, koji bi mogao biti oblikovan – kao i u prethodnim rundama borbi – faktorima koji su van kontrole Izraela. Do tada je jedno jasno. Umiranje će se nastaviti, Palestinci u izraelskim udarima i mladi vojnici koji pokušavaju da napreduju dok se svet pita šta sledi.
