Dok Makron pokušava da reši rat u Ukrajini na jugu Francuske bukti pobuna FOTO

Svet 16. mar 202221:17
2 komentara
Neredi na Korzici Foto: Pascal POCHARD-CASABIANCA / AFP / Profimedia, EPA-EFE/LUDOVIC MARIN / POOL

Manje od mesec dana pre nego što će građani Francuske izaći na birališta da glasaju u prvom krugu predsedničkih izbora, na jugu zemlje buknuli su neredi u kojima je povređeno najmanje 100 ljudi, među kojima desetine policajaca. Nakon dve nedelje, Pariz pokušava da stiša buru najavom da je spreman da razgovara o autonomiji, što Korzikanci traže decenijama unazad.

„Spemni smo da idemo do autonomije. Ali ne može biti dijaloga dok nasilje traje. Mir je suštinski uslov“, rekao je Žerard Darmanin, francuski ministar unutrašnjih poslova, u intervjuu za korizikanski list „Korze Matin“ uoči najavljene posete ostrvu.

Pominjanje autonomije od strane nekog ministra ili visokog zvaničnika u Francuskoj je retkost, ili bolje rečeno presedan, iako Korzikanaci autonomiju traže decenijama unazad.

Zbog toga su pojedine stranke na Korzici izjavu Darmanina dočekale sa nevericom, ocenjujući da je reč o predizbornoj kampanji za predsedničke izbore koji će biti održani 10. aprila, odnosno 24. aprila za kada je zakazan drugi krug izbora. U prilog tome možda govori i još jedna njegova izjava u kojoj je naglasio da će rešavanje statusa Korzike biti prioritet drugog mandata Emanuela Makrona ukoliko ga osvoji, što mu ankete i predviđaju.

Pročitajte još:

Makronovi protivnici prebacuju mu da „ne može da smiri ni pobunu ni u sopstvenioj državi, a tek ne rat u Ukrajini“, aludirajući na njegove razgovore sa Vladimirom Putinom. Valeri Pekres, kandidatkinja Republikanaca i potnecijalni protivkandidat Makrona u drugom krugu, otužila ga je da „popušta nasilju“ na Korzici.

Napad u zatvoru

Neredi na Korzici počeli su 2. marta nakon što je u zatvoru napadnut Ivan Kolona (61), korzikanski separatista koji je osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva Kloda Erinjaka 1998. godine. Erinjak, najviši francuski zvaničnik u to vreme na ostrvu, upucan je sa tri metka ispred pozorišta u Ajaču, glavnom gradu Korzike.

Kolona je uveliko bio u begu kada je policija došla da ga ispita. Usledila je najveća policijska potera u istoriji Francuske. Kolonu su tražili mesecima, sumnjalo se i da je pobegao u Južnu Ameriku sve dok zahvaljujući infracrvenim kamerama nije otkriveno da se krije u kamenim kolibama u planinama Korzike. Uhapšen je 2003. godine, od kada je u zatvoru.

U zatvoru na kontinentalnom delu Francuske Kolonu je 2. marta pokušao da zadavi drugi zatvorenik koji je osuđen na zatvorsku kaznu zbog planiranja terorističkog napada. Kolona je završio u komi, a nacionalisti sa Korzike optužili su francusku vladu za napad.

Zapaljene zgrade institucija

Istog dana buknuli su nasilni protesti u gradovima Ajačo, Kalvi i Bastija, gde se u jednom trenutku okupilo i 7.000 ljudi. U sva tri grada došlo i do okršaja sa policijom, kada su stotine nacionalista bacale Molotovljeve koktele i eksplozivne naprave domaće radinosti na zgrade zvaničnih francuskih institucija.

Najozbiljni incidenti dogodili su se 9. marta u Ajaču kada je zapaljena zgrada suda. Dan kasnije nasilje je eskaliralo i u Kalviju kada su Molotovljevi kokteli bačeni na policiju. Iste noći zapaljeni su automobili u Ajačiju, dok je 13. marta u Bastiji zapaljena zgrada javne poreske uprave.

Inače, Korzika je jedna od 18 administrativnih regija u Francuskoj i četvrto po veličini ostrvo u Sredozemnom moru na kojem živi oko 330.000 ljudi. Na ostrvu postoji jak autonomaški i nacionalistički pokret koji traži veću autonomiju, a povremeno se mogu čuti i zahtevi za nezavisnost. Anketa korizanskog lista „Korse Matin“ pokazala je da je 53 odsto ispitanika za autonomiju, dok je 35 odsto za nezavisnost.

BONUS VIDEO Suzavcem na demonstrante u Parizu

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (2)