Turska je sa svojom spoljnom politikom sve samouverenija i kontroverznim trgovinama oružjem nervira malo Vašington, malo Moskvu, piše Dojče vele (DW) i ocenjuje da sukob u Ukrajini primorava Ankaru na balansiranje - ali joj i pruža šansu.
U tekstu se ukazuje da se najnovija eskalacija sukoba između Rusije i Ukrajine sa posebnom pažnjom prati u Ankari, jer turska vlada i sa Kijevom i sa Moskvom održava bliske odnose, ali da to postaje sve teže.
Na veliko nezadovljstvo ruske vlade, predsednik Redžep Tajip Erdogan u Istanbulu je primio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i time se jasno pozicionirao protiv Kremlja.
„Mi branimo teritorijalni integritet Ukrajine i njen suverenitet“, istakao je Erdogan nakon sastanka.
Ukrajina je važan partner sa kojim Ankara sklapa unosne poslove, pa i kada je reč o naoružanju – prošle godine dve zemlje su potpisale ugovor o isporuci šest turskih borbenih i izviđačkih letelica tipa Bajraktar TB2, uključujući tri kopnene kontrolne stanice.
Legitimno je što Turska podržava Ukrajinu u borbi protiv separatizma, smatra Mitat Čelikpala sa Univerziteta Kadir-Has u Istanbulu, ali ukazuje da to strašno smeta Rusiji.
Čelikpala zato smatra da je ta politika riskantna i navodi da je Turska 2015. godine iskusila koliko bolne mogu da budu ruske sankcije. Nakon što je u novembru 2015. godine turska protivavionskla raketa oborila jedan ruski borbeni avion u tursko-sirijskom pograničnom području, ruska vlada je Turskoj uvela kazene carine i otežala putovanja ruskih turista u tu zemlju.
I u građanskom ratu u Libiji, u sukobu oko područja Idlib na severozapadu Sirije, kao i u azerbejdžansko-jermenskom sukobu na području Nagorno-Karabah, Ankara i Moskva imaju suprotne ciljeve.
I sa SAD u poslednje vreme je bilo brojnih sukoba interesa. Naročito je maj 2019. godine bio veliki test za odnose sa Vašingtonom – članica NATO-a, Turska, odlučila je da svoj vazdušni prostor čuva ruskim sistemom protivraketne odbrane S-400.
Pretnje sankcijama, pa čak i ultimatum, slabo su uticali na odluku turskog predsednika – Turska je kupila rusko naoružanje. To nija bila uvreda samo za Vašington, veći i za čitav NATO.
Bivši predsednik SAD Donald Tramp dozvolio je da Turska prođe nekažnjeno – Vašington do danas nije uveo sankcije. Stručnjaci smatraju da Trampov naslednik neće biti tako popustljiv prema Ankari, pošto je Džozef Bajden poznat po kritičkom stavu prema turskom predsedniku.
Ukrajinski sukob bi mogao da bude šansa za ponovno zbližavanje dve zemlje jer, kao i Erdogan, i američki predsednik Bajden je takođe obećao nepokolebljivu posvećenost SAD suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.
Napetosti između Zapada i Rusije će se u budućnosti zaoštravati. I Zapad će hteti da ima Tursku na svojoj strani, prognozira Čelikpala. Međutim, Ankara bi najpre morala da se oslobodi američko-ruske dileme i da eventualno prihvati sankcije Moskve.